header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАЗНИЦИ arrow Митрополит Онуфрије о главној опасности која прети од блудне страсти
Митрополит Онуфрије о главној опасности која прети од блудне страсти Штампај Е-пошта
недеља, 02 април 2017

 Поводом дана сећања на препОДОБНУ Марију Египћанку

          Уочи Маријиног стајања Његово Блаженство митрополит Онуфрије је говорио о главној опасности која прети од блудне страсти.

Маријино стајање се обично служи средом увече. То је дуго богослужење у току којег се једном у години у потпуности чита Велики канон светог Андреја Критског (по деловима се читао на почетку Великог поста). На овој служби се такође чита житије Марије Египћанке, египатске подвижнице која се 17 година у пустињи борила против блудне страсти.

– Ваше Блаженство, у чему је корен блудне страсти?

– Корен блудне страсти се крије у људској гордости, у томе што човек не жели да се повинује природном моралном закону који му је Господ дао. Сам назив блудне страсти нам говори о томе да је човек који је има залутао у својим осећањима: престао је да схвата која његова осећања су добра, а која су лоша и да се не треба поводити за лошим осећањима, већ им се треба супротстављати. Блудна страст пустоши човека, то је јасно показано у Спаситељевој причи о блудном сину. Блудни син је напустио очев дом, отишао је у далеку земљу и тамо је изгубио своје имање живећи блудно. Опустошио је себе, осетио је шта значи сиромаштво и мало је недостајало да се потпуно упропасти.

– Како се треба борити против ове страсти по учењу светих отаца?

– Свети оци уче да се блудна страст може победити молитвом и постом. Човек не може одмах да се очисти, не може да постане Анђео за време једног поста. Преподобна Марија Египћанка је отишла у пустињу, мучила се и патила у њој седамнаест година, страсти су је нападале као дивље звери. Трпела их је и борила се против њих и Господ ју је очистио. Пред крај свог подвига преподобна Марија је већ стекла мир и спокој у души, радовала се свом животу у пустињи. Тако се усавршава и човек који се од поста до поста, од једног посног дана до другог труди да се ограничава, да се држи у оквиру Божанског закона.

Његово Блаженство митрополит Кијевски и целе Украјине Онуфрије

Са руског: Марина Тодић

Извор: „Православие.ру“

Последњи пут ажурирано ( недеља, 02 април 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 117 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.