header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Владимир Димитријевић: Имамо ли љубав већу од светих? - последњи одговор исписнику Штампај Е-пошта
среда, 05 април 2017

 Господин Александар Радојчић ми је опет писао:

>>Уважени господине Димитријевићу,  

До сада сам Вас називао братом у Христу, Ви мене господином, што ме све више утврђује да ћете ми приликом сусрета који знам да ће се десити рећи исто што и Лутер Цвинглију: "Наш Дух није исто што и Ваш". Није ми проблем да пређем на Ваш начин опхођења.    

Сви аргументи за овај дијалог су исцрпљени или како га Ви називате разменом мишљења и ја га приводим крају. Речју ово је моје последње обраћање Вама. 

Заиста сам био у прелести када сам мислио да се обраћам човеку, бићу креативном, нечему што је живо, међутим ја сам био тучен компјутерском артиљеријом цитата, што стараца што Светих Отаца који се налазе на фолдерима Вашег рачунара који има меморију величине коју само Бог познаје. Будући да смо полемику водили преко сајта који прате људи жедни Воде Живе, дужан сам још нешто написати.

Господин Растко Јовић кога помињете је професор, црквеног права на катедри за црквено право Православног Богословског Факултета у Београду. Одлично сте антиципирали, он је мој драги пријатељ. Никакве везе нема он са Епархијом Браничевском, стога Архијереј др Игњатије Мидић није његов надлежни Епископ. Ја, скромног знања једвах скуцах ова три текста, Ви брзином муње одговарате, ја немам фолдере, ни топузине о којима пишете, пре би се рекло да су оне у Вашим рукама. Штавише ја сам само "Сирак тужни без иђе икога" како то рече Владика Раде. Појам идеал сте користили као "узор" а не у смислу апстракције. Истоветно га је користио и Тома Кемписки када је писао дело " О угледању на Христа". Ви сте дрски и мрзитељни, ево како. Папу називате архикловном, а ја Вас питам није ли он човек? Како можете некога именовати таквим епитетом кога не познајете. Но можете Ви све, јер за Добрицу сте "знали да је добар човек али га нисте познавали". Цитати које се те наводили замаглили су ми и учинили невидљивим Јеванђеље. Вама је уз помоћ њих све јасно ко пролећни дан. Опет сте били писац пресуде, јер ме назвасте модернистом, али зато одговорност препуштате Господу. Пошто нећете да одговорите да ли је парасинагога, Марка Радосављевића Црква или није, већ кукавички бежите да се изјасните, чега се плашите?Питаћу Вас да ли је Црква Црква? Знам ја зашто избегавате овај одговор, јер лавирате, желите да останете у Цркви а истовремено не желите одговором да увредите артемите. Ставили сте под знаке навода моју реч парасинагога ако то она није шта је то онда по Вама? Да ли и Ви певате када се не причестите и благодарите Господу што Вас је удостојио СВЕТИХ БОЖАНСТВЕНИХ БЕСМРТНИХ И ЖИВОТВОРНИХ ТАЈНИ. Не певате ли можда стихове док се свештеник причешћује уместо причесног који гласе "Причешћа нам никад доста, четри пута у четири поста"? Ако не знате како љубити Аљону Ивановну, није ли је онда лакше убити? Зашто се Кротка бацила са иконом? Ни то ми не одговористе! Ја верујем да ће се Степинчеве жртве молити за њега, али Ви засигурно знате да за њега нема места у Рају. Не написасте гледате ли у лицима људи Христов лик?

 Питајте Ваше ђаке како љубити Аљону Ивановну? Тамо у дечијим невиним срдашцима чучи одговор. Ви се спашавате кроз њих, љубие ли њих? На крају ја Вама пружих руку, Ви ми узвратисте песницом путем ове преписке. Осећам да сте у конвулзији, бринете се какав ћете одговор дати на Страшном Христовом Суду, верујем да ће нам Он судити само по ономе колико смо њега препознали у Другом, ближњем, ја то препознах у Вама али пошто тога не беше са Ваше стране овде се заустављам. Хвала Вам, што сте моје речи дословце преносили без икаквих измена и што сте њима посвећивали насловну страницу сајта.

остајем са поштовањем срдачно Ваш 

саговорник Радојичић<<

  

Одговарам:

 Уважени господине Радојчићу,             

Врло је важно да наши читаоци имају пред собом и Ваше и моје тезе, и да на основу истих могу да расуђују. Као што сам написао у прошлом писму, ми нисмо водили дијалог, него смо размењивали информације о својим ставовима, што, с обзиром на „дијалошку“ атмосферу у СПЦ („Главе просто лете колико је мисао слободна“ – Александар Баљак), и није тако лоше.            

Не морате да чекате сусрет да бисте видели да се наши духовни ставови разликују по многим кључним догматско – етичким питањима православног хришћанства. И то је, поготово у наше дане, више него разумљиво: данас свако верује како хоће, и сматра да је то нормално. „Постмодерно православље“ има особине које је описао отац Рафаил Карелин у цитату који сам навео у једном од претходних писама.        

РОБОТ И СВЕТИ ОЦИ

Жао ми је што сте ме доживели као робота који цитира Свете Оце. Свете Оце цитирам зато што су они наши непогрешиви вођи и путовођи ка Царству Небеском, по речи блаженопочившег оца Георгија Григоријатског, с којим сам, средином давних деведесетих, радио интервју: По Светом Григорију Палами, истинита је она теологија која се заснива на опиту божанствене благодати. Тај опит имају подвижници, обожени људи, који су, у ствари, једини истински богослови. Ми прихватамо и богословствовање оних који немају опит, али имају смирење да доследно прате опитне светитеље. Њихова теологија, свакако, нема онај значај који има теологија боговидаца. Постоји и празна теологија, коју упражњавају они што не обраћају пажњу на теологију светаца, него се чак њој и супротстављају.“

За разлику од извесних модерниста, не усуђујем се да „тучем као максим по дивизији“, проглашавајући своје „емоционализме“ теологијом. Иначе, мој компјутер је скромних пероформанси, али користим меморијске залихе Интернета, а, хвала Богу, браћа Руси су одавно превели скоро све битно од дела Светих Отаца (нисам послушао владику Данила који ме је саветовао да учим грчки, па се зато служим руским преводима).

ВИ СТЕ СИРАК, А ЈА УЋУТКАНИ

Осврћући се на г. Растка Јовића, користио сам свој текст „Џогинг по минском пољу“, објављен у књизи „Светосавље и литургијска реформа“ 2009. године, и податке из тог текста нисам мењао. Хвала Вам на исправљању тих података. А да је г. Јовић Ваш духовни род, то није тешко погодити. Поред г. Јовића, Ваши су духовни сродници и људи попут митрополита Јована Зизјуласа, епископа Игњатија Мидића, свештеника Стаматиса Склириса, и прочаја, и прочаја. Топузине нисте користили Ви, него Ваши духовни сродници, чије сам снажне ударце осетио у неким полемикама, у којима сам оптуживан да сам „човек секташког менталитета“ (у најмању руку), па чак и као, Боже опрости, „хулитељ“ на Духа Светога.

Ви сте „сирак тужни“, а о мени Ваши духовни сродници шире гласине као о „цркворушитељу“, „зурлоту“, и слично, и ни на један црквени медиј немам приступа само зато што се не слажем са „љубвеобилним евхаристичарима“ који би да „крштавају ванземаљце“ кад их сретну.      

ОПЕТ О ИДЕАЛУ

Објаснио сам контекст речи „идеал“: узор. И пошто сам навео цитате из дела Светог Јустина Ћелијског, који стално говори о нашим хришћанским идеалима ( а Ви не смете баш отворено да „опљунете“ оца Јустина као „инквизитора“, мада велики број Ваших духовних рођака овог великог свеца доживљава као „затуцаног богомољца“ ), Ви ми онда помињете прелешћеног паписту Тому Кемпијског и „Угледање на Христа“, ваљда да бисте доказали мој „инквизиторски дух“. Згодно, нема шта. Али провидно! 

ПАПА КАО КЛОВН         

Не морам да знам папу Фрању да бих знао да је архијеретик и архикловн, који својим понашањем руши и оно мало трагова хришћанства што их је остало у папизму. Он је архијеретик јер води најстрашнију јерес на свету, која је, по Достојевском, гора и од атеизма ( о томе сам писао у прошлом писму ). Он је архикловн јер  је јаросни модерниста, који је покушао да легализује чак и хомосексуализам као антихришћански блуд у име „љубави“, и који се понаша кловновски (http://borbazaveru.info/content/view/9429/105/). Папа Бенедикт Шеснаести је архијеретик, али није кловн, него озбиљан стручњак у оквирима своје теологије, и његове ставове сам наводио са уважавањем када сам писао о реформи римске мисе у оквиру књиге „Обнова или обмана“.

 СВЕТИ О ОДНОСУ ПРЕМА ЈЕРЕТИЦИМА

То што је неко човек, не говори ништа о његовој вери. А вера је изнад наше биолошке егзистенције. Шта бисте рекли Светом Марку Ефеском који је наредио да се нико од Грка – епископа, свештеника, монаха, који су признали унију с папом – не усуди да присуствује његовом погребу? Зар и унијати нису били људи и његови сродници по крви, Грци? Ево речи Маркове: „Како моје ћутање не би онима који не знају добро и у потпуности моје ставове дало повода да посумњају у некакву сагласност, кажем и сведочим пред многим овде присутним и достојним људима да у потпуности ни на који начин не желим и не прихватам заједницу са њим или са онима који су са њим, ни у овом свом животу нити после смрти, као што не прихватам ни унију која је склопљена, нити латинске догмате које су он и његови истомишљеници примили и ради спровођења којих је заузео ово прво место, са циљем збацивања исправних догмата Цркве. Потпуно сам убеђен да, колико сам даље од њега и њему сличних, толико сам ближе Богу и свима Светима, и колико сам одвојен од њих, толико сам сједињен са Истином и са светим Оцима, богословима Цркве. Такође сам убеђен да су они који се прибројавају овима далеко од Истине и блажених Учитеља Цркве. Због тога говорим следеће: као што сам током читавог свог живота био раздвојен од ових, тако и у време мог одласка, па и после смрти одбијам обраћење и јединство са њима и са заклетвом заповедам да се нико (од њих) не приближава ни мом погребу, ни мом гробу, а такође и у односу на било кога другог из наше заједнице, са циљем покушаја да се прикључе и саслужују на нашим (богослужењима), јер то означава мешање онога што не може да се меша. Њима приличи да у потпуности буду одвојени од њих док Бог не подари исправљење и мир Својој Цркви.“ Шта бисте рекли на речи Светог Козме Етолског:“Папу да проклињете јер ће он бити кривац“? Па је ли могуће да Ви, или било ко од Ваших духовних сродника, има више љубави од Светог Марка и Светог Козме?                  

РАДУЈЕМ ЛИ СЕ НЕЧИЈОЈ ПРОПАСТИ?

И још нешто. Покојни отац Агатон Хиландарац, велики калуђер србски и светогорски, испричао ми је овај случај. Кад је умро Тито (а отац Агатон је био Недићев добровољац, православни хришћанин и антикомуниста, који је с пушком у руци бранио Србију од Брозове окупације), један дође и рече му: „Оче Агатоне, да частиш!“ Отац Агатон рече: “Хоћу, али прво реци зашто“. Овај одговори: “Умро Тито!“ Тада му србски молитвеник јасно и гласно рече: “Умро је, дакле, антихристов војвода. Господ је изгубио једну душу, за коју се био распео. Па зар ја, као слуга Христов, да се радујем што је он изгубио једну душу?“ И није га частио. Верујте, брате Александре, не радујем се папином потонућу у страшну јерес, која га чини предводником многих у пропаст. И милости Божјој препуштам све инославне, јер знам да их Господ воли бескрајно више но што могу и замислити. Никог не осуђујем на пакао, ником не желим пакао, само знам да ће православни који се одрекну своје вере изгубити душу. И зато говорим и пишем против јереси, јер је она смрт душе.  

Какве везе има Добрица Гајић с папом? Из неколико кратких сусрета са Гајићем, као и онога што су ми људи рекли о њему, видео сам да је реч о добром човеку, који није био јеретик. А папа, чак и ако је етичан на земаљској равни, као непокајани архијеретик води људе у пропаст, и зато је његова етичност недовољна.

ШТА ЗАМАГЉУЈЕ ЕВАНЂЕЉЕ?

Док Вама, као и протестантима, светоотачка тумачења замагљују Еванђеље, мени помажу да га разумем. И Ви јесте модерниста, зато што Вам Свети Оци и Предање нису мера и провера сопственог становишта, него људска мнења иемоције. Зато ништа нисте рекли на ставове оца Рафаила Карелина, који је дао симптоматологију модернизма. А модернизам је, авај, само хришћански реторичан хуманизам, не теохуманизам о коме је говорио Свети Јустин Ћелијски.         

ВЕЋ САМ ДОВОЉНО РЕКАО   

Пошто Ви бежите од суочавања са свим аргументима које сам понудио, а ја сам толико тога написао о ономе што ви називате феноменом „артемита“, заиста нећу ништа да одговарам на ту тему. Јер, писао сам на ту тему књигу („СПЦ и Викиликс“, са Зораном Чворовићем), као и тридесетак текстова, па ко хоће да зна шта мислим, нека чита.            

О ПЕВАЊУ НА ЛИТУРГИЈИ       

На питање да ли певам благодарност за причешће кад се не причестим, одговарам контрапитањем: осећате ли се као херувим кад се пева Херувимска песма?         

О ПРИЧЕШЋУ, ОПЕТ И МНОГО ПУТА                           

О томе како и колико се треба причешћивати, казује нам Свети владика Николај у својој књизи „Вера светих“, па ми остаје само да га цитирам:“Како треба да се припремамо за свету тајну причешћа?Постом и молитвом, исповедањем својих грехова и опраштањем онима који су се о нас огрешили.Шта примамо кроз свету тајну причешћа?Примамо самога живога Христа у себе, и тако сједињени с Њим, имамо вечни живот, према Његовим речима: „Ко једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему” (Јн. VI, 56). „Ко једе мене и он ће живети мене ради" (Јн. VI, 57)Може ли се то објаснити неким упоређењем?Деца узимају млеко од својих мајки, које је у ствари материно тело и крв, али том храном тела расту. Слично ми у св. причешћу узимамо тело и крв Христову и том храном наше душе расту и сазревају.Шта би се још могло рећи о овој храни наших душа? Наша тела су од земље, стога се хране земаљском храном, али су наше душе од небеске суштине, стога се морају хранити небеском храном. И Христос је рекао за Себе: „Ово је хлеб који је сишао с неба" (Јн. VI, 58).Колико би пута требало да се причешћујемо?Најмање четири пута годишње (у току четири поста). Али је препоручљиво приступити св. причешћу што чешће, што је у зависности од приправности причесника. Особито је важно причешћивање у болести.( подвукао В.Д.)“

О ПРОЗИ ДОСТОЈЕВСКОГ        

То што неко не зна како љубити Аљону Ивановну, не значи да је треба убити, јер је заповест Господња:“Не убиј!“ Суштина романа „Злочин и казна“ је у ставу Достојевског, изреченог устима Раскољникова, да човек, кад неког убије (макар га прогласио безвредним и ништавним и мрским), убија самог себе. Раскољников вели да је бабу убио ђаво, а да је он убио себе.     

Што се тиче потресне Достојевскове новеле „Кротка“, она говори о човеку који, из гордости, злоставља жену коју би требало да воли, и која због тога диже руку на себе, скачући кроз прозор са иконом у руци. Новела нам јасно сведочи шта значи нечовештво према ближњем, и упозорава нас да пазимо кад судимо о онима који су са овог света отишли онако како је то учинила Кротка. У прошлом писму сам рекао да изразито избегавам да осуђујем такве – томе ме је научио отац Сава из Вазнесења, а и отац Тадеј, који је говорио да у данашња времена, кад се људи суочавају непосредно с ђаволом, морамо много да пазимо да не осудимо оне који су од своје руке  пострадали.                 

СТЕПИНАЦ И ЊЕГОВЕ ЖРТВЕ 

Да ли се Степинчеве жртве моле за њега, питање је реторско, као и питање – моле ли за Павелића, за кога се молио његов папа, Пио Дванаести, шаљући му на предсмртни благослов розарије. Право питање је – зашто је врх СПЦ пристао да расправља о „светости“ овејаног злочинца, духовног оца НДХ. А шта раде душе мученика на небу, види се из Откровења Јовановог ( 6,9-11): “И кад отвори пети печат, видех под олтаром душе побијених за реч Божију и за сведочанство које имаху. И повикаше гласом великим говорећи: Докле, Господару Свети и Истинити! Не судиш и не кајеш крв нашу на онима што живе на земљи? И дане бише свакоме од њих хаљине беле, и речено им би да почину још мало времена, докле се наврше и другари њихови и браћа њихова, који ваља да буду побијени као и они.     

ЗАШТО СЕ БОЈИМ СМРТИ И СУДА БОЖЈЕГ ( МАДА НЕДОВОЉНО)?  

Ђаке имам, и за њих се борим колико знам и умем, да им предам истину о књижевности као великом стубу памћења и начину да се суоче са великим истинама људског постојања. Трудим се да у људима видим Христов лик, али ми то не полази увек за руком, и за то се кајем и исповедам, колико могу искрено.  То да сам, због Суда Божјег, „у конвулзијама“ припада стандардном речнику наших реформатора – рецимо, један од њих је духовнике који су се противили богослужбеним реформама звао „конвулзивним“. Али, и признајем да се плашим Суда Божјег, мада много мање него што би требало. Признајем да сам далеко од онога што Господ очекује од мене, и у љубави према Њему и у љубави према ближњем. Јер, одавно верујем речима молебног канона Господу и Мајци Божјој на исход душе:"Удостој ме, Богородице, да одлазећи са земље несметано прођем поред ваздушног владара, насилника и мучитеља, који стоји на страшним путевима и изненадно истражује сваку реч" (песма 4, тропар 4). "Удостој ме света Богородице, да избегнем пукове бестелесних варвара, и ваздушне бездане прелетим, и на небеса узиђем" (песма 8, тропар 2). "Отерај далеко од мене светодршца-управитеља горких митарстава" (песма 8, тропар 3). У "Келејном правилу", у молитвама после катизама, Црква даје следеће: "Господе мој, Господе! Даруј ми сузе умиљења да Те њима умолим да ме очистиш пре смрти од свих грехова; јер страшно и ужасно место морам проћи од тела се разлучивши, и мноштво мрачних и сурових демона ће ме срести" (по 4-ој катизми). "Усаврши ме Својим савршенством и тако ме изведи из овог живота, да би, несметано прошавши начала и власти таме, Твојом благодаћу угледао и ја неприступне Твоје славе доброту неизре- циву"(по 17-ој катизми). У молитви која се говори пре кондака и икоса "Акатиста Богородици" чита се следеће: "О, Мајко Цара небеса и земље! Измоли опроштење свих мојих сагрешења, подај ми живота исправљење и да на крају мирно прођем ваздушне непријатеље". "Мртви тобом (Богомајка) оживљују. Јер си живот ипостасни родила: неми дотад постају благоглагољиви, кужни се очишћују, болести нестају, а ваздушних духова мноштва се побеђују" (4 тропар 8. песме). У "Осмогласнику" се Богородици упућују следеће молитве: "У час смрти моје, Дјево, из ђавољих руку ме отми, и од суда, распри и страшних мука и митарстава горких, кнеза љутог, и вечне осуде" (петак, глас 4, песма канона 8). "Избави ме,Пречиста,у смртном часу од мучења ђавољих" (четвртак, глас 4, песма 6). "У часу, Дјево, смрти моје од руке ђавоље и осуде, одговора и страшних мучења, митарстава горких и кнеза љутог, од огња вечног избави ме" (уторак, глас 4, песма 8). "Владичице и Мајко Избавитеља, изађи преда ме у часу исхода мог када ме ваздушни духови буду мучили јер помишљу сагреших" (петак, глас 3, песма 6). "Кад плотске везе душа моја буде раскидала, тада, Владичице, изађи преда ме и бестелесних непријатеља скупове разруши, и чељусти оних који хоће да ме прождеру уништи немилице, да би несметано прошао поред кнезова таме у ваздуху" (субота, глас 2, песма 9). У "Молепствију за разлучење душе од тела када се човек дуго мучи" читамо: "Ето све време мога живота прође као дим, и већ дођоше Анђели послани од Бога, немилостиво тражећи душу моју несрећну" (Требник). "Ево дођоше многи зли дуси, држећи списак мојих грехова, и силно вичу тражећи дрско душу моју потиштену" (исто, песма 1, тропари 2 и 3).  "Смилујте се на мене, свесвети Анђели Бога Сведржитеља, и избавите од свих митарстава злих" (исто, песма 7, тропар 2). У "Канону Анђелу-Чувару": "Да покрије срам и стид срамна и смрадна и мрачна лица непријатељскакад се смирена душа моја од тела отрже" (Каноник, песма 6) . "Да угледам јадну душу моју како стоји с десне стране твоје, јер дух мој треба да се растане од мене, удостоји ме који те молим и горке непријатеље отерај" (исто, песма 9). "Молим те, чувара мог, буди ми заштитник и ослонац необориви кад будем пролазио митарства љутог светодршца" (песма 9). У другој молитви Светитељу Николају, Мирликијском Чудотворцу, чита се: "На исходу душе моје помози ми, отпалом: умоли Господа, Творца свих ствари, да ме избави од ваздушних митарстава и вечних мука".

ЗБОГ ЧЕГА ЖАЛИМ?    

Жао ми је што сте осетили моју „песницу“. И ја сам осетио многе топузине корифеја модернизма у СПЦ, и још их осећам. Ви за то нисте криви, и не оптужујем Вас. Али, морам признати: с обзиром на чињеницу да су модернисти који су ме тукли својим вербалним топузима врло често имали уста пуна приче о Љубави и Другом, некако сам накострешен кад чујем ту причу, за коју верујем да је код Вас искрена. Зато је мој тон у одговору Вама бивао каткад и огорчен. И ожиљци умеју да боле, ако ме разумете.

И, на крају, уважени исписниче, верујте ми да Вам свим својим бићем желим спасење, и да се искрено молим да га и Вама и мени Господ подари, да заједно будемо у Царству Божјем. То исто желим и свима с којима сам полемисао, и чије ставове сматрам непредањским. Да нас Света Тројица просветли, и да нико не прими по делима својим, него по Божјој свебогатој милости!

Са том искреном жељом Вас поздрављајући, опростите мени грешном и

нека Вас Господ води,

 

Владимир Димитријевић            

 

Последњи пут ажурирано ( среда, 05 април 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 44 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

 "О Српче моје златно, вредност твоја у вери је твојој. Ако би, не дај Боже, неки злокобни ишчупао веру из душе твоје, бићеш јефтинији од замуклог славуја и чудовишнији од очупаног пауна!"

"Брани, дакле, веру своју, јер она брани тебе. Вера ти је извор живота, вера - храна, вера - одело душе твоје, вера - здравље твоје, вера - песма твоја и радост и весеље, вера - вредност твоја, вера - цена бића твога, вера - пламен Божанства у теби, Србине брате мој."

 "Борба за веру борба је за душу; борба за душу борба за прави живот; борба за прави живот борба је за једну вредност већу и вишу од свега света и свега у свету. Јер Христова су уста изрекла ону велику реч: шта користи човјеку да цео свет задобије а душу своју изгуби? Заиста велика и света реч, изречена од најсветијих уста."

"Због тога ти говорим: бори се и не клони! Тајанствени сат времена, навијен руком Створитеља, сваки минут избија и откуцава земни рок земнородним. На сваки откуцај анђели изводе из овог живота чете Божје, и пресељавају их у други свет. Кад избије твој минут, ти ћеш морати оставити све и поћи једино са душом својом. Бори се за душу, да би имао с чим поћи у онај свет. А борба за душу, борба је за веру. Јер је речено и потврђено, да само душа са вером има намену и сврху. Душа без вере нема ни намене ни сврхе. Тако је речено и тако потврђено."

"Кад очуваш веру своју, очувао си душу своју. Кад очуваш душу своју, лако ћеш се растати са овим светом, и лако ћеш ући у живот вечни, који обећа Створитељ благословеним Србима Својим."

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.