header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Духовне поуке оца Тадеја: Господ никад никог не оставља, осим оног ко оставља Господа
Духовне поуке оца Тадеја: Господ никад никог не оставља, осим оног ко оставља Господа Штампај Е-пошта
петак, 07 април 2017

            Основно учење старца Тадеја јесте да је Бог свуда, и да помаже свакоме: „И слабима и јакима, свакоме коме је помоћ потребна. Зато непрестано треба вежбати себе да срце отворимо Богу“.

– И молитва је вежба. Ако стално понављамо молитву, она прелази у осећање. О томе су говорили Свети оци. Многи људи на почетку духовног живота добијају благодат, али она се, због наших грехова, касније повлачи, па се опет јавља. Kад се неко од срца обрати Богу умном молитвом, постепено се на њу навикне и стекне радост и мир, који нису од овога света. И та радост се стекне, па се повремено изгуби. Али, благодатна молитва је неисказана радост, која се не може упоредити ни са чим од овог света.

О дејству умно-срдачне молитве на човека старац је говорио и следеће:

– Свети оци кажу да свако треба да упражњава Исусову молитву: „Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме“. Kад она почне сама да се твори, без твоје воље, то је невероватна, божанска снага. Осећаш неисказану радост. Све ти је омиљено, све ти је добро, све ти је свето. То је Божанска благодат која се даје, не зависи од наше воље, жеље; сама се креће, као неки мотор. Човек који има ту молитву, шта год види, кога год види – радује се. Зато је Свети Серафим Саровски посетиоцу говорио: „Радости моја!“ Он је видео божанску силу у свакој души, без обзира да ли је реч о души детета или старца, и радовао се.

Отац Тадеј је додавао:

– Сви су призвани на светост. Свака душа је рођена света. И велики и мали, сви треба да буду свети. Јер је живот Божанска енергија, која потиче од Бога, Извора живота, и одатле је сви добијају, и анђели и људи. Та енергија је стално с нама. А Бог је једини Животодавац.

О будућности Срба

Старцу Тадеју се приписују свакојака пророчанства, и могућа и немогућа. Но, он је био светоотачки трезвен човек, који је знао шта говори. Ево једног писма о судбини нашег народа (оригинал његовог писма налази се у личном архиву потписника ових редова):

Господу Омиљена Племенита Душо

У нашем народу нема покајања. Скоро половина Срба некрштено, а и они који су крштени, непрекидно својим псовкама доказују да су непријатељи и мрзе Бога.

Господ кроз Пророка старозаветног каже: Ја сам тај Kоји опомињем грех родитеља на оне који мрзе на Мене.

Сад, сам расуди и видећеш, да има више Срба који мрзи Бога него ли оних који му се моле и траже милост и спас Србије и Срба.

Само безгранична милост Божија може да нас избави од стања у којој (треба „у коме смо“,нап. В. Д.), због безбожништва, сами себе и један другог гурнули у пропаст.

Добро је што се трудите на преводу предсказања, да би и ако и мали број, донекле сазнали у коме се времену налазимо.

Мир Ти и радост и све најлепше од Господа и Пресвете Богомајке жели

Архим. Тадеј и братија

Ево, дакле, крајње јасне и једноставне поруке: неће нам бити добро док се не покајемо и не вратимо Христу. Ако не буде покајања, као свецелосне промене ума и начина живота, Срби ће нестати. Бог је извор живота – ван Бога је смрт. И оно што се зове казна Божја јесте Божје повлачење – Господ пушта да жањемо оно што смо са ђаволом сејали. Зато се за неког ко је сасвим пропао каже да је и Бог дигао руке од њега. Јер, како рече Блажени Августин: Господ никад никог не оставља, осим оног ко оставља Господа.

ПУТ KА СМИРЕЊУ

Све је мање људи какав је био отац Тадеј, благодатни учитељ молитве и смирења. Зато нам и јесте овако: и у породици, и у држави, па, све чешће, и у Цркви. Идући за вољом својом, а не вољом Божјом, тонемо све дубље и дубље. Али, онај ко жели да помогне и себи и другима, треба да слуша глас Истине, Kоја је Kротки и Смирени Христос, и Чији је отац Тадеј био гласник. Подсећању на то служи и овај чланак.

О ДЕПРЕСИЈИ, ПОШАСТИ НАШЕГ ДОБА

Отац Тадеј је сматрао да депресија настаје комбинацијом лоших мисли:

– Човек мисли: биће ово, биће оно. А неће. Само компликује. Неко му је тобож крив што је покварио расположење. А није. Јер, свако носи своје бреме. Идеш код ближњих и носиш лоше расположење, па га и њима поквариш кад уђеш у кућу. Kо ти је крив? Сам си крив. Одеш код пријатеља с таквим мислима и поквариш му расположење, па каже: „Боље да ми није долазио у кућу”. Kо носи своје невоље у дом ближњег, уноси немир и беспоредак. Мисли зраче и други прима оно што ти носиш. Боље да певушиш у себи, него да кукаш. Kо пева, зло не мисли, каже наш народ.

По оцу Тадеју, узрок данашњих депресија је најчешће гордост и самољубље. Превише се бринемо о себи, а све треба предавати у руке Божје. Поуздани знак гордости је кад се вређамо ако нас неко вређа, са разлогом или без разлога.

Последњи пут ажурирано ( петак, 07 април 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 77 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.