header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Александар Дугин: Страсна седмица је резиме светске историје – Велики уторак Штампај Е-пошта
уторак, 11 април 2017

 Христос је на Велики уторак говорио о Другом Доласку - будимо стално приправни

Добар дан, ви гледате емисију Директива Дугина. Да вас подсетим, у току је Страсна Недеља. Данас је Велики Уторак. Велики Уторак је исто као и Велики Понедељак свечан и строг. Тога дана помиње се проповед Исуса Христа у Јерусалимском храму у којем он говори о Страшном Суду, о Другом Доласку и о заблудама јудејских секти које га траже да га убију.

„Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери!“, понавља Христос седам пута, наглашавајући проклетство које ће се обрушити на оне који одбацују Бога и заглибљују се у јересима и лажним умовањима.

Христос поново долази у Јерусалим из Витаније и учи народ. Он описује долазак Женика у причи о десет девојака. Од њих пет биле су разумне и свесно купиле уље за кандило да би среле Женика који долази увече, а пет њих биле су глупе и нису се снабделе уљем. У томе је смисао хришћанске културе очекивања.

Онај ко свом душом чека најважнији догађај светске историје, тај је увек спреман за њега. Исправан живот је - живот у очекивању Другог Доласка. Сви који живе заборављајући на то, трошећи себе на привремено и празно, глупи су, а у последњим временима њихов усуд је страшан.

Према другом тумачењу пет паметних невеста то је пет органа чула човека изнутра, наше душе. Душа која очекује Бога не спава и увек је спремна да га сретне.

Пет глупих девојака су - органи спољних чула. Она су окренута напоље, она не знају за таинства Ноћи и прихватају химере света (здраво) за готово.

Спољашњи свет је - тешка халуцинација која одводи од суштине. Све што је истински вредно - у нама је, у нашој души. У нашем срцу.

Тог истог Великог Уторка, одговарајући на заједљиво питање о плаћању пореза Римској Империји, Христос излаже суштину политичког учења о хришћанској цркви - Цару Царево, а Богу Богово.

Империји треба дати оно што јој припада, служење, порезе, оданост и покорност закону, а Богу - веру, љубав и поштовање.

Опет дијалектика спољашњег и унутрашњег: они треба да буду хармонични. А у томе је унапред предвиђена христијанизација самог Кесара (Цара): када римски император Константин прими Бога, онда ће и он дати Богу Богово објединивши Цркву и Империју у једно. Тада ће и противречност између политике и религије, између Цара и Бога бити уклоњена: Империја која се заклела Богу и постала хришћанска, од чисте политичке творевине постаје Света Империја, умна Империја, изнутра духовна Империја.

А помазање њеног Цара на царство је у име цара небеског Христа.

Христос проклиње Садукеје, најпогубнију јудејску секту која је у јудаизму одбацивала све оно што је било повезано са очекивањем Месије, васкрсењем мртвих и животом душе после смрти. Управо су Садукеји били најудаљенији од учења хришћана. Иначе, управо они су у јудејској заједници представљали финансијску олигархију и трговачку елиту.

Како све личи на садашњост!

И на крају, Христос разобличава и фарисеје чије је учење било много више традиционално и блиско хришћанском, али њихова невоља била је у нечем другом. У суштини, фарисеји су били налик на Великог Инквизитора. Њима је Живи Бог сметао, будући да су они желели да владају у његово име следећи само мртво слово, претворивши живу веру у статичан правни свод прописа и обреда.

Отуда је и кренуо за хришћане негативан израз фарисејство које значи исто што и лицемерје и формализам. Ипак, ради се о још дубљем. Чак и најисправније учење укључујући и хришћанско - ако губи живи контакт са Богом постепено се претвара у своју супротност. На месту живота настаје симулација. На месту духа - слово.

Достојевски је у причи о Великом Инквизитору - као обрасцу фарисејства у хришћанском обличју - имао у виду, пре свега католичког папу. Али, како ми можемо да будемо сигурни да се тај порок, нарочито у последње време, неће дотаћи и Православља? Дај Боже да ми услишимо страшне речи Спаситеља „Тешко вама књижници и фарисеји, лицемери!“.

И на крају, исто на тај Велики Уторак у Јеванђељу по Матеју чујемо страшне речи о Другом Доласку и Страшном Суду, које су у сазвучју са пророчанством Језекиља:

Тада ће се на небу појавити знак Сина Човековог; и тада ће се расплакати сва племена земаљска и видети Сина Човековог који долази на облацима небеским са великом силом и славом.

Ове речи Великог Уторка описују оно што нас чека у најскорије време. То је својеврсна прогноза о сутрашњем дану цивилизације и о њеном неминовном крају. Никаквим техничким досеткама не може се сакрити од моћи казне анђела, анђела Рушитеља и страшних херувима.

Довиђења. Ово је била Дугинова директива о Великом Уторку.

У моменту Другог Доласка у најбољој ситуацији наћи ће се оно друштво чији људи ће моћи да о себи самима кажу: Ми смо спремни за Други Долазак.

Превела: Ксенија Трајковић

Извор: „Факти“

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 9 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

Не понеси се мудрошћу. Ни туђом, јер није твоја. Ни својом, јер чим си се понео, значи да је немаш много. Ниједна лампа не гори док се не долива. Све се лампе могу напунити, а лампа мудрости никада.

+ + +

„Знање је светлост“, говоре охоли зналци, без радости и милости. Но, гле, Сахара има највише светлости, но зато је она увек усијан кадавер.

+ + +

Што веће богатство изван Бога, то већа бедноћа. Што веће знање изван Бога, то већа празнина.
Бог једини чини богатим и мудрим. Свет без Бога ствара просјаке и глупаке.

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.