header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Владимир Димитријевић: Одговор на писмо Штампај Е-пошта
недеља, 23 април 2017

 Добио сам, недавно, електронско писмо:

„Поштовани господине Димитријевићу, редовно пратим сајт "Борба за веру" и недавно сам прочитао Ваш чланак у вези са хомосексуалношћу.

Апсолутно се слажем са Вама да се морају спречити сви покушаји наметања нашој деци и омладини накарадних ставова везаних за полни идентитет и понашање, тј. сасећи у корену  сваку намеру да се оно што је болесно прикаже као  здраво  и позитивно.

У тексту сте споменули летње кампове које је, 2002. г. организовало Министарство просвете тадашње српске владе. Познато је да су се, у неким од тих кампова, догађале саблазни о којима је срамота и писати.

Међутим, истине и поштења ради, у то исто време се одвијала и афера у вези са наводним сексуалним злостављањем малолетних ученика Богословије у Нишу, од стране епископа Пахомија.

Црква је подигла свој јасан, оправдан глас против срамних дешавања у летњим камповима али је остала потпуно нема на оптужбе дечака за сексуално узнемиравање од стране владике Пахомија. Вођен је судски поступак који се завршио-ЗАСТАРЕЛОШЋУ СЛУЧАЈА! Да не говорим о наводним застрашивањима, претњама, подмићивањима и сл. која су допринела да се судски поступак неславно заврши.

Е сад, ако је владика био крив (а то знају Господ, владика и тадашњи дечаци, богослови), казна би била-рашчињење, епитимија и  дугогодишњи затвор. Ако није био крив (што опет знају Господ, владика и богослови), онда би казна за младиће- клеветнике била висока новчана казна, могућ затвор као свакако  епитимија. Али, случај је појео мрак. Као што је појео и сличне случајеве новијег датума из источне Босне (оптужбе против владике Василија Качевенде)

Дакле, мислим да ћете се сложити-мора се мерити истим аршином-дићи глас против саблазни и у друштву и у Цркви (а то нису одвојене категорије). Овако, 2002. г. се догодило чисто лицемерје-бацања дрвља и камења на летне кампове српске владе а потпуни мук на срамна дешавања међу црквеним великодостојницима (без обзира да ли Св. Литургију служе правилно или неправилно). Не сме да буде ЗАБРАЊЕНИХ ТЕМА! Народски речено-прво треба почистити властито двориште.

Морам да похвалим цртача карикатура у листу "Блиц", Марка Сомборца, који је одлично реаговао и карикатурама добро "поткрпио" и покојног министра просвете, Гашу Кнежевића али и епископа Пахомија. Жао ми је што немам тај примерак "Блица" да га скенирам и пошаљем Вама.

Узгред, мој пријатељ, професор средње школе, био је ангажован у летњем кампу Министарства просвете на Власинском језеру, баш те 2002.г. Одговорно је тврдио да је све било у најбољем реду, без икаквих инцидената. То је добар човек и честит хришћанин коме заиста верујем. 

У најбољој намери и нади да ће кривци бити праведно кажњени а невини оправдани и на овом (а не само на оном) свету срдачно Вас поздрављам, уз најбоље жеље.

Ово писмо, ако жели, може да објави и Уредништво "Борбе за веру"

Михаило Марковић“

 

 

Уважени господине Марковићу,

У потпуности се слажем с Вама. Не можемо бити лицемери и борити се против содомије у друштву, а прикривати содомију међу онима који себе сматрају члановима Цркве, а поготову међу јерарсима. За мене ту не постоје два аршина. У својим текстовима поводом случаја владике Василија (Качавенде), јасно сам рекао: ако се докаже да је тај човек учинио макар део онога што му се приписује, он не може остати епископ; ако се не докаже, он не може бити пензионисан и уклоњен с катедре. Што се случаја владике Пахомија тиче, њега је Синод бранио једним саопштењем 10. јануара 2003. године: Поводом оптужби моралне природе против Његовог Преосвештенства Епископа врањског Г. Пахомија, Свети архијерејски Синод изражава своје жаљење што средства јавног информисања, пре било какве судске провере, тако олако прихватају и дају у јавност недоказане инсинуације као чињенице. На жалост, у последње време ово није усамљен случај: безбожна хајка, прогон и блаћење Цркве које је трајало деценијама сада као да поново оживљавају у одређеним антицрквеним круговима којима очевидно смета обнављање црквеног живота и враћање народа Цркви. Црква је призвана да лечи од зла и греха самим својим постојањем, природом и сведочењем. У светлости своје етике и Страшног суда на коме ће свачије дело изаћи на видело, она не жели да скрива или подржава било чији грех. Међутим, оно што она захтева јесте претходно утврђивање истине и проверу било које оптужбе, па и ове о којој је реч, без обзира о коме се ради да би се могао донети истински суд и пресуда. Ван тога и без таквог поступка, све се свoди на злонамерно јавно блаћење појединаца и установа због ко зна каквих и чијих интереса и нечасних циљева.“

Овакав приступ случају владике Пахомија није примењен на друге епископе који су смењивани од 2010. наовамо. Напротив – у њиховим случајевима, обилно је коришћена медијска хајка. И десило се шта се десило. А случај владике Пахомија је, судски, застарео. Међутим, постоји и суд Божји за све нас.

Понављам: недело према деци најстрашније је недело. И оно мора бити спречено свуда. Ипак, постоји једна разлика између грехова чланова Цркве (који, ако се докаже да су насртај на децу, морају бити најстроже кажњени, и црквено и световно) и хомосексуалне пропаганде иза које је умало стао (па се повукао, после оштрих протеста) државни апарат са Министарством просвете на челу.

То је покушај да се грех содомије озакони, и учини нормом. Лични грех било кога никада неће постати норма у Цркви (он може бити озакоњен само код јеретика), а покушај нормирања греховног понашања у држави и друштву је преступ против кога се Црква мора борити.

Са изразима искреног поштовања,

Владимир Димитријевић                                    

 

Фото у наслову: владика врањски Пахомије

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 83 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Јерес:

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)

Осуђивање

Макар ти и својим очима видео грешећега, и тада не осуђују јер се често и очи обмањују. (Св. Јован Лествичник)

Нема мањег греха од осуде, али нема ни опаснијег. (Св. Теофан Затворник)

Туђи греси

Не гледај на туђе грехе, него посматрај своје зло. (Св. Димитрије Ростовски)

Реч

Људска реч може бити оштра као мач и тада она рањава и убија, а може бити блага као јелеј и тада је она попут мелема који лечи. (Св. Филарет Московски)

Истински пост

Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела. (Св. Василије Велики)

Крај живота

Крај живота има исту такву снагу за позваног у будући живот као и крај света. (Св. Хризостом)

Деловање Божије

Колико су недокучиве снага и моћ Божија, толико је недокучиво и деловање Његово. (Св. Антоније Велики)

Самољубље

Корен свих грехова је САМОЉУБЉЕ. (Св. Теофан Затворник)

Лукавство

Нема лукавства на земљи ни у паклу које може надмудрити вечну Небеску Мудрост. На многим мегданима Она изгледа тучена, у очима оних који мисли да је битка окончана. Али, Она надалеко гледа, и види у даљини дан Своје Победе. (Св. Николај Жички)

Ум

Држи ум свој у аду и не очајавај! (Преп. старац Силуан)

Смирење

Смирење је скраћено спасење. (Ава Варсонуфије)

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.