header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Митрополијо цетињска (црногорско-приморска) – Зашто Свети Сава није црвено слово у Вашем календару?
Митрополијо цетињска (црногорско-приморска) – Зашто Свети Сава није црвено слово у Вашем календару? Штампај Е-пошта
субота, 29 април 2017

 На зидном издању календара Митрополије црногорско – приморске за 2017. годину, Дан Светога Саве (27. јануар) није назначен ,,црвеним словом“, иако је сам светитељ (Свети Сава, Први архиепископ Српски – Савиндан) означен црвеним словним знацима. Примјера ради, Божић, Дан Светога архиђакона Стефана, Свети Василије Велики (Православна Нова година), Богојављење и Јовањдан (Сабор Светога Јована Крститеља) означени су црвеним словним, али и црвеним датумским знацима.

Ова срачуната или ,,штампарска“ грешка Митрополије црногорско – приморске један је у низу класичних политичких гафова који је одраз ,,игре на двије столице“ како би се, наводно, ова Епископија Српске цркве показала као и црногорска, колико и српска. Наводна ,,државна црква“ по мјери ове и овакве државе, колико и, између осталог, српска национална. Ипак, повлађивање црногорским националиста пониклим из Савеза комуниста Црне Горе не може донијети добра Српској цркви, ако њени пастири у Црној Гори хоће и даље да буду СПЦ. Ако хоће…

Господо пастири из Митрополије цетињске, Ви нијесте Православна црква у Црној Гори на начин на који Вас дефинише ,,свемогући“ прота аутор оптужница против владика Артемија и Филарета, тј писац оптужница против браће архијереја којих сте се одрекли зато што су српски светосавски националисти и православни хришћани који су дошли у сукоб са амбасадом САД-а у Београду. Портал УЈЕДИЊЕЊЕ подсјећа да од прије неколико година и на званичном печату Митрополије стоји ознака ,,Православна црква у Црној Гори“, баш као и на печатима ,,православних парохија“ које су деведесетих редом биле ,,српске православне парохије“. На конаку доњег манастира Острог стајао је натпис ,,Српски православни манастир Острог“, изливен дебелим металним словима. Данас га нема. Зашто?

Јесу ли наши манастири српски или нису? Од кога смо бранили цркве деведесетих, све до прије неколико година? Од Црногораца, Турака или Ескима? Биће да смо их бранили од Црногораца које Ви поспрдно називате ,,Дукљанима“, а они су ипак Црногорци, свиђало се Вама то или не… Тај процес њиховог ,,заокруживања“ је завршен и спада у корпус индивидуалних и колективних права које Ви не можете, све и да хоћете, да оспорите. Зато се посветите своме српском народу и Светосављу, не правите нови вапијући кикс налик ономе када сте подржали Мила против Слоба и Момира. Јер га јесте подржали, да се не лажемо.

Случајно или не, на ,,копиран“ начин у програм Демократске партије социјалиста, на последњем Конгресу, идентичну одредницу Православна црква у Црној Гори ,,преписао“ је и Светозар Маровић који више није политички жив.

Да ли ће политички дух ове комуњаре и националног конвертита из Грбља, бити ,,упутство“ и вјерницима канонске Православне цркве, и зашто би мора(л)о бити – показаће вријеме.

Господо пастири из Митрополије која је ипак само Митрополија и никаква аутономна или помјесна Црква – гдје Вам је црвено слово у календару у ознаци датума када славимо оснивача Православља српског стила и искуства? То Вас не пита ДПС или Небојша Медојевић кога данас подржавате, све са Бранком Радуловићем, ,,предсједником црковног одбора цпц у Подгорици“, пита вас вјерни народ. Ми који нећемо да будемо никакви Црногорци или Србоцрногорци јер смо Срби светосавци и национални и државни интегралисти!

Извор: "Уједињење"

Последњи пут ажурирано ( субота, 29 април 2017 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 21 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.