header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТА ЛИТУРГИЈА arrow Како покатоличавају Русију
Како покатоличавају Русију Штампај Е-пошта
уторак, 02 мај 2017

 6. марта 2016. године, у Недељу месопусну, о Страшном суду, патријарх московски и целе Русије Кирил обавио је чин великог освећења храма Светог Благоверног Кнеза Александра Невског – патријаршијског подворја при Московском државном иституту за међународне односе Министарства спољних послова Русије. Патријарх је затим одслужио Свету Литургију у новоосвећеном храму.


Храм при Московском државном институту за међународне односе, који је освештао патријарх Кирил.

 
 
 
 


НОВОТАРСКА МОДЕРНИЗАЦИЈА ПРЕСТОЛА БОЖИЈИХ

Обратите пажњу на икону Спаситеља, и све ће вам бити јасно... То, у суштини, и није икона, већ витраж, на коме стоје масонски симболи.

На Престолу нема Јеванђеља, ни покрова, већ стоји стакло, које се не уклапа у догматику устројства Престола. Јер Престо симболише Гроб Господњи. Зар су у пећини, у којој је погребен Христос, стајали микрофони или била положена стакла?

А на овој слици видимо да је им није било довољно што су непокретни Престо изнели из олтара на улицу, већ су на њега поставили вазе са цвећем, јер новотарци уопште не разумеју светост и мистична својства Престола, његово симболичко значење, и користе га као обични сто за посуђе.

А шта се овде необично догађа? На Престолу стоји икона Богородице, поред које гори кандило, које с купа са седмосвећњаком чини осам светилника, а ту су и свеће којих је дванаест. Могли бисмо разумети да је то Педесетница? Ако је тако, зашто онда на Престолу нема зеленог покривача? Ни свештеник није у зеленим одеждама? Опет је у питању некаква самовоља.


Уместо кандила на Седмосвећњаку горе парафинске свеће, сличне онима које користе римокатолици. Да, и сам Престо је сличан римокатоличком жртвенику, пошто у римокатоличким храмовима уопште и нема престола. Опет је постављено стакло, а тканина до бола подсећа на кухињску мушему. Опет нема Јеванђеља, као ни запрестоног Крста.

Покатоличавање Русије се наставља... Около су постављени витражи, крста уопште нема, нити осталог што је, по канонима, обавезно, чак ни оног који се износи на поклоњење.

А, опростите, шта је ово? Ковчег?  Како су нам досадиле те лажне имитације Византије, чак и жезал је сад постало помодно држати на грчки начин, а не на руски. Новотарци су поставили себи задатак да униште остатке руске православне традиције, заменивши је римокатоличком, подмећући је за рану хришћанско-византијску традицију. А све ово ради чега? Ради уније, наравно, у циљу „помирења“ и јединства с јеретицима.

А такви су новотарски „престоли“ ка Кипру, сто као сто... Очита је деградација духовнисти, потпуно заборављено симболичко  значење Престола и уопште дубоки смисао места где он стоји.

А ево дотакли су се и Царских двери, које сада подсећају на врата крчми на дивљем Западу. Уместо свећњака стоје електричне лампе, уместо кандила светле диоде, јарким бојама осветљен је витраж. И шта се на крају добија? - римокатолички храм са православним иконама.


              Детаљније о унутрашњем уређењу храма прочитати ОВДЕ:

             По материјалу са: "Москва Трећи Рим"

              Превод и приређивање: "Борба за веру"

Последњи пут ажурирано ( среда, 03 мај 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 19 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.