 Филм Матилда – врх леденог брега. У филмској индустрији дејствује антируски лоби Расправа око филма Матилда, чији се сценарио скрива од народа, али који је постао познат низу експерта, не изазива случајно толику реакцију интересовања. Она открива завесу ћутања, иза које је проблем антируског, русофобског лобија у култури и, нарочито, у филмској уметности.
У држави се накупио читав „пул“ филмских посленика, који дозвољавају себи изражавања и „стваралачке“ кораке, који иду против традиционалних вредности нашег народа. То су Лунгин, Сокуров, Учитељ, Серебреников, Рајкин, Звјагинцев и др. Њихови таленти и достигнућа (понекад, истина, цењени само од уске групе) не искупљују их од русофобске и, већим делом, антихришћанске позиције. Нејасно је зашто многи од њих добијају државне наруџбине и награде, позивају се у различите савете, чешће се од других културних посленика појављују на државним средствима информисања. То им даје самоувереност, дозвољава им да уцењују државу и пренебрегавају мишљењем огромну већину народа. Власт, на крају, треба да изабере – да ли је она с њима или са овом већином. Одговорним чиновницима, који учествују у државном управљању, чији је рад повезан са проблемима културе, време је да се, коначно, ослободе од хипнозе са стране уске групе самопроглашених „генија“, који за себе агресивно траже безграничну слободу. Слобода претпоставља одговорност и не може се ширити на „творце“ који се свесно изругују над тим што је драго већини народа, пљујући у душу људима. То их на коренит начин разликује од стварних уметника, чије се стваралаштво храни вером и везом са својом националном културном традицијом. Неопходно је одлучно се супротстављати лажном стереотипу, агресивно увођеном од овога лобија, по коме у уметности не може бити забрана, а уметничко стваралаштво тобоже не подлеже закону и моралу. Пошто је култура заснована на правилима, а никакво правило је немогуће без забране. Немогуће је градити државну политику у области културе, заснивајући је на представама о свесветској важности већим делом веома спорних творевина – представа, увођених у свест од стране њихових аутора, помоћу медија-технологије. Псевдоуметност, заснована на испаду, скандалу и провокацији, треба одстранити и уступити пут онима који се у свом стваралаштву ослањају на традиционалне вредности. Зато што се управо такава уметност у пуној мери тражи од народа. А секти „напредних“, која десетлећима оцењује сама себе у оквиру струковног јемства, место није на водећим позицијама, подржаваних од државе, већ на рубу културног процеса. Тамо где се та секта родила и где се она праведно налазила до почетка „велике либералне револуције“ у Русији. Превод: архимандрит Никодим Богосављевић |
