header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Српска патријаршија најавила прекид односа с Румунском патријаршијом
Српска патријаршија најавила прекид односа с Румунском патријаршијом Штампај Е-пошта
субота, 03 јун 2017

 Српска патријаршија упутила је последње упозорење Румунској православној цркви да прекине неканонско деловање или ће међусобни односи бити – прекинути.

Румунска православна црква не само што наставља са антиканонским упадима у јурисдикцију СПЦ него их још проширује на читаву српску канонску територију. Румунски свештеници противно црквеним прописима већ годинама делују у Тимочкој, све чешће и у Браничевској епархији, а неколико случајева преклапања надлежности забележено је и у државама региона.

Вишегодишњи проблем кршења канонских територија и неовлашћеног деловања свештеника из Румуније на простору СПЦ био је тема и овогодишњег заседања Светог архијерејског сабора СПЦ. Највише тело поновило је да је спремно и на најтежи корак – прекид односа.

– Уколико Румунска црква са таквом крајње небратољубивом и етнофилетистичком праксом не престане у најскоријој будућности, Свети синод ће бити приморан да начини мучан, али једини могући корак – да прекине литургијско и канонско општење са овом црквом све до њеног повратка „к познанију права“ – наведено је у саопштењу Светог сабора.

Ово, друго по реду, упозорење патријаршији у Букурешту дошло је после заоштравања сукоба између две цркве због појаве румунских свештеника у епархијама и изван Тимочке Крајине, где је то већ редовна појава, али и после тензија везаних за прошлогодишње одржавање Великог свеправославног сабора на Криту.

Суштина проблема лежи у служби румунских свештеника у Источној Србији. Они припадају званично регистрованој епархији Дакија феникс, надлежној за румунске вернике на простору српског Баната. Клирици ове епархије, међутим, прелазе Дунав и обављају обреде и у Тимочкој Крајини, иако црквену надлежност тамо има искључиво Епархија тимочка Српске православне цркве.

У Патријаршији у Београду објашњавају да је Свети синод више пута указивао на то да је реч о одступању универзалних правила у православљу.

– Понашање румунске јерархије пример је шовинистичке злоупотребе Цркве. И Јерусалимска патријаршија је трпела њихово неканонско деловање у Јерихону. Сличне упаде Румуни чине у канонском простору Руске цркве, а у Моладвији су успоставила своју паралелну структуру. Румунски упади су својевремено допирали и до Албаније, са познатом великорумунском идејом да сви влахофони, па и Цинцари на југу Албаније, јесу Румуни. Спорили су се и са Бугарском црквом, опет „по влашком питању“ – објаснио је недавно епископ бачки Иринеј.

Румунски циљ је, како наглашава владика бачки, да Власима, који су или српског или влашког, или двојног идентитета, наметну румунски идентитет. Укратко – да Власи, хтели – не хтели, постану Румуни.

БЕЗ БЛАГОСЛОВА

Највиша тела Српске цркве неколико пута су се обраћала Патријаршији у Букурешту и њеном поглавару Данилу са захтевом да спречи деловање румунских свештеника на простору који им не припада. Одговора није било, а иста пракса је настављена.

По правилима у православљу, клирици једне цркве имају право служења обреда на територији под јурисдикцијом друге цркве само уз претходно одобрење и уз обавезно помињање јерархије локалне верске заједнице. Румунски свештеници ово правило заобилазе, а са њиховим благословом се подижу храмови, служе литургије, оснивају парохије…

Извор: „Новости“

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 128 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.