header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow АНТИЕКУМЕНИЗАМ arrow Христу Ливанос: Тешко вама, екуменисти, лицемери!
Христу Ливанос: Тешко вама, екуменисти, лицемери! Штампај Е-пошта
петак, 16 јун 2017

 Лицемерје екумениста је толико велико и наноси толикo велику штету Цркви, да када би Христос поново дошао на Земљу да проповеда, Он би га разобличио и осудио оштрије него лицемерје књижевника и фарисеја. Ево шта би им Он рекао:

Тешко вама екуменисти, лицемери, што у градовима градите величанствене храмове, а својим саблазнима урушавате веру у срцима верујућих!

Тешко вама, екуменисти, лицемери, што поштујете свете на празницима вашим, а бешчастите их делима вашим!

Тешко вама, екуменисти, лицемери, што говорите о љубави и јединству с јеретицима, а православне мрзите и прогоните!

Тешко вама, екуменисти, лицемери, што посвуда, дан и ноћ, говорите о љубави, величате љубав Оца Мојега, но остављате Његову правду и суд; што сте избацили речи „грех“, „гнев Божији“, „ад“ и „покајање“ из речника вашега, како бисте се додворили људима!

Вође слепима, бауљате у мраку екуменизма и сматрате да је свет тобоже светлост, сами себе називате теолозима, а одричете православно богословље.

Лукаве и непотребне слуге! Зар ви не знате да ће слуга који је знао вољу господара својега и није учинио по вољи његовој, бити много бијен?

Тешко вама, екуменисти, лицемери, који газите Каноне Цркве и - противно закону Божијем, - молите се с јеретицима.

Безумни и слепи! Зар не видите да што се ви више молите са њима, они се све више удаљавају од истине Моје?

Тешко вама, екуменисти, лицемери, што захтевате од народа Мојега слепу послушност ради испуњавања ваших неправедних и Богу противних заповести, а сами, као магарци, газите копитама вољу Оца Мојега.

Тешко вама, екуменисти, лицемери, што одбацујете овце Моје, а грлите вукове.

Пастири недостојни и најамници, који кварите виноград Мој и скрнавите наслеђе моје екуменистичком прљавштином и претварате наслеђе Моје вољено у непроходну пустињу сверелигије антихриста. Како ћете ви избећи будући Суд?

Тешко вама, екуменисти, лицемери, што јереси називате црквама, уподбљавајући их Мојој Светој и непорочној Цркви, коју сам ја задобио Крвљу Својом.

Тешко вама, екуменисти, лицемери, што проводите конференције против нових секти и јереси, а сарађујете са оним старим, које су Свети Оци осудили.

Тешко вама, екуменисти, лицемери, што затварате за људе Царство Небеско; и сами не улазите, и онима који би хтели не дате. Обмањујете инославне горком обманом, називајући црквама њихова сатанска зборишта, уверавајући их да су и они крштени и да иду путем добрим и поузданим.

Тешко вама, екуменисти, лицимери, што припремате сабор свети и велики не ради тога, као што говорите, да бисте свету донели православну реч, већ да бисте укинули Моје заповести.

Тешко вама, екуменисти, лицемери, што се уместо за душе људске, које су призване да наследе Царство Небеско, бринете и занимате за животну средину, уместо за духовну, то јест бринете се за шуме, које се, због безакоња које се чини на земљи, уништавају ватром; пишете више о зверима које лете и ишчезавају, него о људским ембрионима који се убијају на ужасан начин, посредством абортуса. Пси безгласни и лењиви, ви спавате у ложама својим и не лајете, упорно одбијајући да осудите овај геноцид.

Тешко вама, екуменисти, лицемери, што се у парламентима градите заштитницима људских права, а одлучујете од Цркве оне који разобличавају безакоња ваша.

Тешко вама, екуменисти, лицемери, што предајете анатеми слугу Мојега, заштитника Имена Мојега, судећи му без права на одбрану. Ви говорите: „На нашој страни је сила закона. Приђите да га прокунемо, јер није подобан за нас и противи се делима нашим, и укорева нас за нарушавање закона; тешко нам је чак и гледати га“.

Неправедници и безаконици! Зар нисте знали да клетва која се баци неправедно, и не нађе себи места, враћа се на онога ко је бацио?

Тешко вама, екуменисти, лицемери, који поклањате људима Куран уместо Јеванђеља Мојега и њега називате светим. Ако ви Куран сматрате светим, онда се одричете Мене и Јеванђеља Мојега. А ако ви не верујете да је он – заблуда и лаж и називате га светим, како бисте угодили иноверцима, који примају дар вашега лицемерја, тада се ви налазите у духовној самообмани и љубави немате у себи.

Јесу ли се књижевници и фарисеји покајали после страшних речи Христових: „Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери“? На жалост, не. Уместо тога - да се покају, - они су донели одлуку да Исуса на превару ухвате и погубе. Јесу ли се екуменисти покајали после разлобличавања које им је упућено? Ако бисмо питали Светог Василија Великог, он би нам одговорио: „Нити ће Етопљаним променити боју своје коже, нити ће леопард променити своје шаре, ни ономе који је огрезао у изопаченој догматици немогуће је да се обрати од свезлобне јереси“.

Имамо ли ми право да будемо данас већи оптимисти него велики светилник, који светли са небеса, Свети Василије Кесаријски, када је оно од чега треба да се одрекну екуменисти не јерес, већ свејерес?

Извор: https://ortodoxiamarturisitoare.wordpress.com/2017/06/06/vai-voua-ecumenisti-fatarnici/

 

Превод с румунског на руски: Зинада Пајкова

Превод с руског на српски: „Борба за веру“

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 11 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.