header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Игуман светогорског манастира Дохијара архимандрит Григорије: „Грчка је брод који тоне“
Игуман светогорског манастира Дохијара архимандрит Григорије: „Грчка је брод који тоне“ Штампај Е-пошта
уторак, 20 јун 2017

 Агенција Agionoros.ru објавила је изводе из актуелног чланка игумана атонског манастира Дохијар, архимандрита Григорија (Зумиса).

Славна и знаменита Грчко! Морска хриди, о коју су се вековима разбијали таласи, али је нису могли померити с места... Висока горо, која је показала човечанству како треба живети и мислити. Огњиште, око кога су се сакупљали људи, како би се насладили топлотом. За твојом трпезом су пили вино сви народи.

Одавно је Грчка мета лоповлука. Псеудокултурни народи без предаха краду оно што је изграђено грчком генијалношћу. Њихови музеји и виле натрпани су плодовима труда грчког народа. Где год да се нађеш у Европи „спотичеш се“ о јелинску културу.

Православна хришћанска цивилизација Ромеја наставила је са једнаким умећем и вештином, антички период Грчке. Док су „цивилизовни Европљани“ још увек јели рукама, наши преци су правили иконостасе и живописали свете иконе. Њихови украси и накит изазивали су дивљење, а архитектура је била достојна усхићења.

Тај брод наших отаца се суочио са великим нападима и накривио се. Мржња злих сила, завист и кивност обрушили су се на наш прекрасни једрењак и већ чујемо речи капетана: „Брод само што није потонуо. Сви који умеју да пливају нека скоче у воду и пливају што даље, како не би потонули заједно са њим.“

Али да ли су бродолом изазвали туђини или ми сами? Дозволите ми да вам саопштим да смо за ову катастрофу криви ми, јер смо позвали безбожничке и антихришћанске капетане да кормиларе нашим бродом. Наши преци су опстали са крстом у рукама, и за то се морамо држати ми. Када наша деца пролазе некажњено палећи грчку заставу, под којим ће онда барјаком пловити у будућност грчка лађа. Када се она отисне на пучину, ко ће признати њену националну припадност?

Разбијте ланце којима смо оковани и ускликните: „Потребни су нам Христос и Грчка!“ Грци, покрените свети рат и изгоните сваког ко врши ђаволска дела у нашој рањеној отаџбини. Овако више не може. Будите бодри и на опрезу, јер крај је близу, и то није крај света, већ крај наше Грчке.

С руског:  Александар Ђокић

 

Извор: Православие.ру

Последњи пут ажурирано ( уторак, 20 јун 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 127 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.