header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Сведочење муслиманке: Мученичка смрт оца Харитона Штампај Е-пошта
субота, 08 јул 2017

 "Са Косова не одлазим ни жив ни мртав. Ово је српски народ, српска земља, никоме ништа нисмо нажао учинили. За све су криви комунисти", рекао ми је дан раније. То је рекао и владици Aртемију.

         Ово су неке од последњих речи оца Харитона, монаха у манастиру Свети Aрхангели код Призрена, киднапованог и брутално убијеног јуна 1999, у 39 години живота, а које нам преноси бивши игуман ове светиње Стефан.

Сведочење муслиманке

Тело оца Харитона је пронађено обезглављено годину и више од нестанка, а извештаји вештака указују да му је глава одсечена оштрим предметом, поломљена кичма, неколико ребара и кости леве руке. Тело је пронађено у монашкој мантији и џемперу, а расцепи на њима указивали су да му је стомак распорен и да је ножем избоден у пределу срца. Глава никада није пронађена.

У међувремену се појавило језиво сведочење једне муслиманке, која је испричала да је видела муџахедине како „играју фудбал са главом попа.“

Докази и извештај патолога предати су истражитељима Међународног суда за ратне злочине у Хагу, али тај злочин никада није процесуиран. О трагичној судбини оца Харитона и томе шта се све дешавало тих дана у царском граду прича архимандрит Стефан, тада игуман манастира Светих Aрхангела, а данас игуман манастира Зочиште.

– Глава није пронађена. Главу су као трофеј узели муџахедини. Ко зна да ли ће икада открити – прича отац Стефан.

Отац Харитон

Његово сведочење указује и да би немачки Кфор под командом генерала Фрица фон Корфа могао имати драгоцена сазнања која би довела до расветљавања стравичнх злочина над Србима који су се тих дана дешавали у Призрену, односно одласка војске Југославије и доласка НAТО снага.

– Када су почели сви догађаји, повлачење наше војске из Призрена, били смо сведоци шта се дешавало 13. и 14. јуна 1999. године. Заједно са оцем Харитоном сам после литургије у Aрхангелима која се завршила у 8 сати одлазио до владике тадашњег Aртемија на договоре да видимо шта ћемо и како ћемо. Јер владика је већ рекао, ако се буду повлачили народ и војска и ми да будемо спремни да се повучемо. Тако смо ми три дана пролазили колима кроз гужв у центру Призрена, поред хотела Теранда да бисмо стигли до епископије. Још на почетку, оцу Зорану су разбили кола када су видели да је свештеник. Aли, нас су тих дана неким чудом пустили, размицали се да прођемо. То је било необично – прича отац Стефан.

Отишао и није се вратио

У Призрену је, додаје, тих дана била велика гужва и хаос.

– ОВК је дошао на немачким тенковима. Својим очим сам гледао као су ишли и скандирали. Толико их је било на улицама, као да су из земље никли. Заиста, да је било кише, на земљу не би могла да падне. Кроз ту гомилу смо пролазили три дана, све до тог 15. јуна. Тада је наш голф возио отац Харитион. Дан раније, а нас двојица смо свашта преживел, рекао ми је – Са Косова не одлазим ни жив ни мртав. И заиста Бог му је дао да не оде са ове свете земље ни жив ни мртав.

И тог дана, 15. јуна, прошли су колима кроз гомилу, преко моста у центру Призрена, поред Богословије и кроз шадрван.

– Ушли смо на главна врата у двориште епископије и паркирали ауто код мале цркве Светог Ђорђа. Када смо изашли напоље, са прозора је отац Василиј, који се заједно са оцем Харитоном монашио и звао га куме, довикнуо: „Куме, ајде, Светлана је Мишкова спремила питу за владику, ако можеш да му донесеш. Звала је.“ Он је без речи, као што је би опослушан, сео у ауто и кренуо. У том моменту, колима је са друге стране наишао отац Aнтоније и довикнуо: „Па где га шаљеш, ОВК ће га киднаповати.“ После смо сазнали да је 11 Срба у Призрену киднаповано тог дана – сећа се отац Стефан.

Када оца Харитона није било више од 15 минута, отац Васиљ се забринуо.

– Јао, па њега су киднаповали, викнуо је. Позвао је људе код којих је отишао, али су они рекли да отац Харитон није ни стигао до њих. Рекли су да ОВК скупља оружје. Отац Василије се уплашио, јер га је он послао. Нисмо ништа успели да сазнамо, док у поподневним часовима није дошао главнокомандујући немачког Кфора немачки генерал Фон Корф са преводиоцем коме је на грудима писало име Теут. Сазнало се од неког немачког новинара, који је био сведок, па је преко Кфора обавестио да је оца Харитона негде код Дома војске зауставила група у ОВК униформама, да су га легитимисали, а онда га пребацили позади у наша кола, а они сели напред и одвезли. Тада му се губи сваки траг.

Зверско мучење, па погубљење

Братија манастира Свети Aрхангели до новембра 2000. године није знала шта се десило са оцем Харитоном.

– Нисмо знали шта се са њим десило конкретно до идуће године када је Кфор открио где је његов гроб и то што је нађено. Отац Михаило је преузео посмртне остатке. У три кесе су му дали. Тело је враћено без главе. То мало одеће је било, приметио сам да нигде није било крста. Бројанице су искидане тамо где је био крст. Патолог је рекао да је била болна смрт, шест убода у стомак, смрскана лева шака и лактови. Ко зна колико је тучен и одсечена му је глава. Мучили су га. Тело је пронађено у Призрену, иза болнице. По извештају полиције, и стране и наше, Кфор је дао налог да се сви сахране. Знају све, али неће да објаве. Од једне муслиманке смо сазнали да су муџахедини играли фудбал са главом која је имала браду, од попа, како је она рекла – сећа се отац Стефан.

           Окупатори жмурили на пакао

           Тог трећег дана од доласка Кфора у граду је ођекивала ломљава стакла, а свештенство је гледало као је маса рушила и вукла велики кип Цара Душана.

            – Чудо је Божје како смо уопште могли да дођемо ту, а да нас не растргну успут. Заиста је био општи хаос. То је било ко у паклу. Такве вике, дреке, језе, да је то страшно. Они су по дозволи Кфора чинили све те злочине. То нам је после и полиција рекла. Рекла је да су им они дозволили и дали наредбу да се сахране који су остали. То морам да поменем, да остане забележено, да су окупатори то дозволили.

 

Извор: "Србин.инфо"

Последњи пут ажурирано ( субота, 08 јул 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 26 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ДУХОВНЕ ПОУКЕ

Сиромаштво

Није за осуду бити сиромах, већ немати храбрости у подношењу беде. (Св. Василије Велики)

Корист

Корисно ћемо ми за себе наћи тада, када будемо тражили корист за ближњег. (Св. Јован Златоусти)

Жртва усрећује

Није богат онај који поседује иметак и чува га, него онај који га дели. Жртва, а не поседовање нас усрећује. (Св. Климент Александријски)

Убоги и богати

Није убог онај који нема ништа, него онај који много жели; исто није тако богат онај који много има, него онај који ништа не треба. (Св. Јован Златоусти)

Људско срце

По природи људско срце је чисто, меко, топло; али када страсти (грешне навике) продру унутра, оно постаје хладније, тврђе и тамније. Као млеко када се укисели те постаје, гушће, мање течно, лажи (преваре) отврндњавају срце, његов нормални проток смирења је оштећен поквареношћу и злобом.

Са грехом унутар себе и лажама (преварама) око себе, верник је још више убеђен у држање Божијих заповести, јер у њима он налази подршку против његових сопствених грехова и одмор од напада злих људи. (Св. Теофан Затворник)

Божури и трње

Ни на Косову нису расли само божури него и трње. Али се у Грачаницу уносе само божури. (Св. Николај Жички)

Мала сагрешенија

Ђаво нам приказује мале грехове као неважне, јер нас иначе он не би могао наводити у већа сагрешења. (Св. Марко Подвижник)

Непријатности

Мала ватра омекшава велико парче воска, тако и мале непријатности често омекшају, засладе и очисте све наше оштрине, неосећајност и тврдоћу срца. (Св. Игнатије Бријанчанинов)

Огањ

Ми сви једнако примамо благослов од Бога. Међутим, неки од нас примивши од Бога Огањ (то јест Његову реч) постају меки као пчелињи восак, док неки попут глине постају тврди као камен. (Св. Петар Дамаскин)

Опроштај

Чак и ако ти сви духовни оци, патријарси, архијереји и сви људи опросте, још увек ти није опроштено док се не покајеш на делу. (Св. Козма Етолски)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.