header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Александар Дугин: Либерализам као тоталитарна идеологија
Александар Дугин: Либерализам као тоталитарна идеологија Штампај Е-пошта
понедељак, 07 август 2017

 Шта је доминантна идеологија савременог Запада и његове геополитичке авангарде - САД? Ово питање погађа сваког од нас. Будимо отворени: ми смо изгубили у глобалном геополитичком сукобу и зато смо дужни да знамо прецизно и строго - ко је господар у новим условима планетарног распореда снага, какве су основне црте његовог погледа на свет, шта он мисли о свету, историји, судбини човечанства, о нама самима?

То је неопходно свима - и онима који имају намеру да се помире са судбином и покорно служе новим господарима, и онима који одбијају да прихвате овакво стање ствари и теже устанку и освајању нове геополитичке слободе.

Нас су убеђивали да на Западу уопште нама никакве идеолигије, да тамо влада плурализам ставова и убеђења, да је свако слободан да верује у шта год хоће, да мисли, говори и чини што хоће.

То је апсолутна лаж, пропагандни потез позајмљен из арсенала "хладног рата" (рата против нас). На Западу заправо постоји доминирајућа идеологија која није ништа мање тоталитарна и нетрпељива него било која друга идеологија, само што су њени облици и начела својеврсни, философске претпоставке су другачије, а историјска база јој се у корену разликује од идеологија које су нама познате и на које смо навикли.

Та идеологија је либерализам. Она се заснива на догми о "аутономној индувидуи" (тј. на доследном индивидуализму), "практичној рационалности", вери у технолошки прогрес, на концепцији "отвореног друштва", на уздизању начела "тржишта" и "слободне размене" не само у економски, него и у идеолошки, социјални и философски апсолут.

Либерална идеологија је "десна" у уском економском смислу, односно, "лева" у смислу хуманитарне реторике. При томе све друге спојеве десног и левог, и или једноставно десно и лево по себи, либерализам одбацује, демонтира, маргинализује, ускраћује им право грађанства. Уместо отворених физичких репресија против оних који другачије мисле, он прибегава тактици благог гушења, постепеног померања на маргину друштва, економског дављења дисидената и опонената и тако даље. Али чињеница остаје чињеница: доминантна идеологија Запада (либерализам) активно се бори против алтернативних политичко-идеолошких пројеката, али ради постизања својих циљева користи методе истанчаније, "мекше" изоштреније него што су други облици тоталитаризма - али методе које су баш због тога само још ефикасније.

Либерални тоталитаризам није бруталан, није отворен, већ је замагљен, нестваран и невидљив. Али ништа мање суров. Постојање "доминантне идеологије" ма Западу постепено се све јасније схвата у нашем друштву. Реалност либерализма или идеологије либерализма постала је очигледна, те смо, према томе, дошли до веће одређености.    

Присталице Запада нужно морају од сада да деле све идеолошке претпоставке конкретног либерализма (а не неке магловите "демократије" под којом свако има право да подразумева нешто магловито и деодређено), а његови противници да се уједињавају у неприхватању те идеологије.

Међутим, либерализам има још један, скривени слој. Ради се о неком богословским и религиозним претпоставкама које су, на крају крајева, довеле Запад до оног идеолошког модела који се у њему укоренио и данас постао доминантан. Тај слој није толико универзалан и недвосмислено прихваћен, као што су то вулгарни клишеи "отвореног друштва" и "људских права", али ипак је управо он основа и тајни извор либералне идеологије која преовлађује на планети, либералне идеологије која је сама по себи само врх леденог брега.   

Ради се о протестантској есхатологији. 

 

Извор: "Трећи простор"

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 07 август 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 39 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.