header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Владимир Димитријевић: Ко је крив за сушу Штампај Е-пошта
четвртак, 10 август 2017

 УМЕСТО УВОДА

Текст „Ко је крив за сушу?“ настао је пре пет година, када је и објављен на „Борби за веру“. За то време, ствари су се само погоршавале.

У овом тренутку, Србија живи у сенци антихришћанских закона, а политичка врхушка се спрема да организује још једну геј параду и да изда Косово и Метохију. Метеоролозима је наложено да врелину назову „Луциферовим ударом“ јер је луциферијанство мера и провера англоамеричког и евроунијатског света, која се намеће свима и свуда. Зато се мења клима: топе се глечери, нестају шуме, ишчезавају годишња доба.       

А нама, Србима, руши се благослов Божји који смо столећима имали. Ево како је Константин Философ описивао природне лепоте Србије:

„И ова земља, не само да слична оној обећаној точи мед и млеко, но као да  је у себе примила и везала четири времена и ваздух, и из себе их даје осталима. Јер у целој васељени не може се наћи земља да има сва добра сабрана у једно и на све стране, но имају нека добра делом, и само на неким местима, на истоку дакле и западу, северу и југу, као што говораху земаљски посматрачи и као што видесмо. А ова је пуна сваких добара, да и по писању неких географија шаље ваздух западу и Јелиспонту: јер ту дан има 15 часова, и примивши тај број, оно што претиче одилази ка северу, ка истоку и југу, у крајеве где су кратки дани, а исто тако и у неке пределе где је корен добара пожељан, и где су тога лишени. Јер лишене су земље, на пример на југу, где је 40-дневна жетва и ноћу је тама, или у северним где је слично 40 дана и ноћи светлост, или где су земље снежне и опет друге безводне, а друге ненасељене по Јову (Јоиљ 2,20). Дакле, без сваког спора има добар ваздух и складан састав у свему. И пошто се дрво познаје по плоду (Мт. 12,32) и човек по делима, по плоду и делима описаћемо ову земљу. Треба пре свега говорити о оном што је најпотребније, тј. о злату, а уједно и о сребру, а њихови извори (тј. рудници) скупоцени и плодни, који све више расту, уколико се више црпу, као што и извори који се исцрпљавају све слађи бивају. И где се дакле на истоку и западу може наћи таково и толико богатство? Ваистину нигде. И да се не заморимо продужењем причања, доста је означити узрок.                               

Такође засађени су многи виногради, нигде тако без великих трудова, као у овој земљи, изобилујући у семену и саду и плодовима. Тамо су изводи река и студенаца и сагласности предела једнога са другим и слике лепоте, тако да једни предели превазилазе друге красотом и плодовитошћу. А када земљу оставља зима и рђаво време и када се приближује лето, ваздух је добро растворен и красан, као што неко истинито рече да је видео овога премного, а да се нигде не може нанћи боље.           

Потребно је казати и о птицама и свему осталом, што Господ предаде, као зелење влата за храну људима, а тога свега има ту у изобиљу свуда, као нигде у другим земљама. Јер дају храну и у изобиљу, не само пустим земљама него и насељеним, множину свега плодоноснога (биљака, дрвећа), риба и свега потребног, које Господ предаде људима у насладу изобиља, и све што покори Творац под ноге њихове.                                              

Ако ко помисли и на заштићеност те земље, она је утврђена превисоким горама, таквим градовима, какви се по многим крајевима у малом броју једва могу наћи. Преизванредни су сваким узвишењем и утврђењем, а снабдевени су водама, која се назива весеље градовима. 

Не треба превидети превелико и многословно дело Божје, које не превиде ни велики Мојсије у књизи о створењу света, тј. једну од четири рајске рекле (1 Мој. 2,11-14), Фисон, како кажу књиге земљемерске, који се зове Истар и Газ, и Истар и Дунав од Трачана. И овај (тј. Фисон) од раја излазећи, и зашавши под дубине земље, на западу излази као Пеонској (Апенинској) гори, која је од сикелијскога мора до Германа ка северном океану, и отуда иде ка истоку, и излива се у Евксинско (тј.Црно) море кроз пет ушћа; познат је Чесима од севера и запада идући ка истоку, и дели Угарску и напаја српску земљу, која је ванредна, затим пролазећи Влахе и Бугаре, улива се у пучину званога Црнога мора…

… И још једна од 36 река знаменитих у васељени је звана Сава, која је овде као неки зид, са обе стране; она се сједињује на најлепшем месту, где Фисон на три ушћа улази, и има два острва, где се сазда Бели Град (Београд), као што ће о томе напред бити говора.“

Али, таква природа била је дарована људима који су били Божји:“А погледај ми и људе који су последње и најчасније створење Божје, да не би ко мислио да хвалим бездушне и неосећајне ствари. Но ваистину, најбоља земља рађа најбољи пшенични клас, који нам и даје 30-струко, 60-струко, 100-струко. Храбри су дакле, тако да таки глас у васељени нико други нема, од чега часнијега по Соломону нема међу људима. А добропотребни су и у послушности, да им нема равних у васељени. Где је потреба, брзи су на послушност, а спори на говор (Јак. 1,19). А где је потреба нешто противно, брзи су на одговор свакоме који пита, наоружани оружјем десницама и левицама. А телесном чистотом превазилазе друге народе, а исто тако и лаком и свелом крвљу. А уз то су и милостиви и дружељубиви. Ако би ко од њих осиротео у потребама, остали му све потребно дају, не само појединцу, но свакоме и свагда, и не само давањем но двоструком милостињом, тако да се може применити Соломонова реч ‘Поштујући ништега, чини милостињу’ (Приче 14,31). А живот у тој целој земљи је као црква Божја, а нне живе као остали народи скотски и против природе, и сваки час не спомиње се име Божје, но установљено је да се моле од малога до великога од њих највише двапут на дан. Љубочасно је, како син, мада у свом дому, када је заједно са родитељима као слуга стоји пред њима. А ово се може видети не само код богатих, но и код најгрубљих и код последње сиротиње. Где се чуло код њих да је неко озлобио оца свога и матер? Ваистину никако, но по Христу врши се закон, чинећи један другога бољим од себе, господином називајући откривене главе, како је у старини било и како је сада у јужним земљам, ‘изуј обућу са ногу твојих, земља на којој стојиш света је’ (2 Мојс. 3,5)’, тј. поштуј мешто обичајем земље, а свети

Свега тога више нема. Сваки дан у новинама читамо о убиствима и злочинима међу најближим члановима породице, о рушењу последњих трагова хришћансог морала.                                              

И зато се не треба чудити суши.

А сад ево текста из 2012. године.

+ + +

НЕВОЉА КОЈА НАС ЈЕ СНАШЛА

           Ове године, Србија је дочекала незапамћене врућине и сушу; било је као у Африци. И још суша није прошла. Озбиљна киша није пала, а крајем септембра ове, 2012, температура достиже 30 степени Целзијусових, колико је, кад су средовечни Срби били деца, термометар показивао  почетком јула.

 Претила  нам  је, и још прети, жеђ. Преживели смо страховите пожаре. Људи, обзидани делима својих руку, заточени у градове, окружени технолошким чудима, нити виде природу од које живе (земља, вода, ваздух),  нити помишљају на питање – откуда оволика суша. Највише до чега могу да дођу јесте идеја да нам Американци све ово праве помоћу система HAARP. Па ипак, има ли ту и неких дубљих, духовно – моралних узрока, на које би наши преци одмах помислили кад их снађе нека природна катастрофа? Наравно да их има.           

ПРАВОСЛАВНИ ПОГЛЕД НА ПРИРОДНЕ КАТАСТРОФЕ

Људи су усвојили као  „научну“ чињеницу своју апсолутну неодговорност. Поверовали су да су потомци мајмуна, да зависе од билошког наслеђа, од средине у којој живе, од овога или онога- само не од својих одлука, од свог образа и поштења. Престали су да осећају суштинску повезаност својих дела са космичким збивањима, са васељенском хармонијом, са складом стихија. Скрнавећи Богом благословени поредак у свим областима, од атома до гена, човек хоће црномагијску моћ  самообоготворења и одбија да призна  одговорност пред Творцем и творевином. Природа, понижена и осакаћена нашим понашањем, реагује страшно: земљотресима, поплавама, сушом... Па и ако је у све умешан HAARP као дело руку људских, и он се на планети појавио по Божјем допуштењу. Господ Христос је рекао Пилату: “Не би имао никакве власти нада Мном да ти није дато одозго“.

По учењу Цркве, и у природи и у друштву узрок сваке невоље је грех, лични и заједнички. Грех је одметништво од Бога и Његове животворне доброте. У свом тексту „О глади“ Владика Николај је успоставио везу између појединачних и општих грехова људских и збивања у природи и друштву. Ево његове „таблице“: прождрљивост води глади; блуд се претвара у помор; љубав према новцу и материјалним добрима води земљотресу; гнев зажиже пожаре; претерана жалост призива поплаве; очајање погибију од мача; славољубље води рату, а гордост изазива револуцију.     Потписник ових редова се сећа кад му је деда, још као детету, говорио: “У Србији ће бити глади, јер се хлеб масовно баца у ђубре“. Данас, кад гледам убожјаке како преврћу по контејнерима, увек се сетим дединих речи.

ОПОМЕНА НЕБОЈШЕ М. КРСТИЋА

Покојни србски мисионар и друштвени делатник, од непријатеља крста 2001. године убијени, Небојша М. Крстић, у “Светигори” је 1996. објавио текст “Вера хришћанска и име србско”, у коме је изложио своје најискреније мисли (да смо, за своје невоље, пре свега, криви управо сами). Ево његових завештајних мисли: >>“Не може преживети ни једна цивилизација у којој дванаестогодишњаци добијају децу, четрнаестогодишњаци се дрогирају, петнаестогодишњаци убијају, а седамнаестогодишњаци добијају школске дипломе које нису у стању сами да прочитају. Све то дешава се у данашњој Америци." Овим речима је недавно спикер Представничког дома америчког конгреса, Њут Гингрич, исказао суштину духовно-цивилизацијског ужаса који данас хара америчким друштвом. Није мало оних који ће, не без разлога, приметити да је горе описано погубно стање америчког националног организма уствари природни и логични резултат обесне политике интервенционизма коју САД безкрупулозно проводе на глобалном нивоу свим расположивим (крипто)политичким и војним средствима. Наиме, сасвим је сигурно да не може бити срећно и духовно здраво становништво оне земље која у име тобожњег мира и демократије константно унесрећује друге земље поништавајући њихов национално-државни суверенитет разним облицима окупације, који се крећу у распону од перфидног разарања духовно-културних идентитета до бруталног бомбардовања оних држава које су одлучно рекле "не" Новом светском поретку. Али, за нас је, овде и сада, нешто друго много страшније и, самим тиме, забрињавајуће. Наиме, ако у горе цитираној Гингричовој изјави уместо речи "Америка" прочитамо "Србија", онда ће нам се од неумољиве истине одмах следити крв у жилама: прочитаћемо до болне прецизности тачну дијагнозу поразног стања србског народа. Нема никакве сумње да је потпуно лишен историјске и метаисторијске перспективе онај народ чија је младост - дакле, будућност - распета на крсту блуда, наркоманије, криминала и духовне слуђености. И чему добром се Србство може надати, ако је његова будућност већ сада догледна и извесна у најцрњем и најгорем могућем виду - нестанак у агонији безверја и безбожја?/.../ Не обузима ли паклени мрак онај народ који се одрекао свог духовног вида и престао да разликује Истину од лажи? Може ли један некада крштени и крстоносни народ да опстане, ако не остане веран заветним вредностима својих благоверних и  христољубивих предака који у хришћанским подвизима живљаху и јуначки и мученички умираху за Крст Часни и Слободу Златну? Авај, и сто пута авај, јер ништа добро не предстоји таквом духовно раслабљеном народу, који је безумно презрео и неразумно одбацио Богомдани талант дрско га закопавши у заборав свог истинског небоземног призива. Апостол Павле каже: "Мрзећи зло држите се добра. Не дај да те зло победи, него победи зло добрим! (Римљ. 12, 9; 21).

Зло се распомамило и распрострло у србским душама и срцима. Зло, које проговара из безбожја, безверја, безобразја... Зло, које хоће да Србство трули у блату мржње, да хули на Бога, да бесомучно разара себе, да се батрга без благодати и благослова Божијег... Ако нас - не дао Бог - надјача паклени мрак богомржње и србоомржње десиће се недогођено пострадање из којега нам неће бити више опоравка. Никада.

Зло се може савладати и победити само борбом која се води због добра и ради добра. Појединац или народ  који посустане у тој светој и Богомблагословеној борби за  добро против зла, неминовно ће нестати. Пред лице Бога Живог и Истинитог изићи ће само они који су се животом својим непоколебиво борили за Истину и Смисао. ..

По свој прилици, судећи по силовитим догађајима који незауставиво куљају, ми заиста нисмо далеко од дана када ће се све што има икакве везе са Хришћанством и  Православном Црквом прогласити не само назадним и анахроним већ изузетно штетним, фундаменталистичким, мирорушитељским.

Можда ћемо, скољени небројеним искушењима,  ми поклекнути и пасти по слабостима својим - али, неће нимало поклекнути, пропасти она Света Србија која дише пуним плућима заветне светосавске побожности и која непопустиво  чврсто држи србски крсташ барјак који свима и свагда неућутно сведочи да Србство зна свој пут - пут Богочовека. Са тога крстоносног пута нема нам одступања, јер, онај ко одступи одриче се своје вере православне и својег имена србскога. А неверни и безимени нису потребни ни Богу ни људима.<<

 Да ли неко мисли да ругање Христу  и Мајци Божјој усред Београда, града који је Свети Стефан Лазаревић посветио Богородици, а које спроводе богомрсци у име „геј права“, може да прође некажњено? При чему је најстрашнија казна Божја оно кад се каже: “И Бог је дигао руке од њих“. Од нас, браћо Срби, ако се не покајемо (а знакова покајања нема, па нема ).

СУНЦЕ ПРОКАЗУЈЕ

Владика Николај у тексту „Нема ништа тајно“ наводи случај неког зликовца који је, као стражар, спроводио  оштинског благајника из села Златарића у среско место Каменицу. Једном, док су ноћу путовали, пред саму зору, стражар узме пушку и убије благајника, да би га опљачкао. Док се сунце рађало, и први зраци падали на невину жртву, она прокуне убицу: “Да Бог да те сунце проказало!“ Овај  што се пљачком обогатио, после се ожени и скући, а да нико није знао одакле му почетни капитал. После 20 година брака, једном он и жена му  скупа дочекају рађање зоре. Док је свитало, убица се сети речи благајникових и блесаво се насмеје. Жена га упита зашто се смеје, а он прво одбије да јој каже, па на крају призна. После свега, између супружника стану да избијају свађе, расправе, па и туче. Она на крају оде и пријави га милицији. Ухапсе убицу и осуде га на смрт. Бог га је, преко сунца, Своје твари, проказао.

Ове године сам се много пута, док је сунце жегло Србију (која је, како је у Житију деспота Стефана Лазаревића записао мудри Константин, била земља са најлепшим могућим „благорастворењем ваздуха“, то јест климом, да би се сад сушила и постајала неплодна), осетио да нас сунце, због разлога које је навео покојни Небојша, проказује. Надао сам се, и надам се само, да ће Господ Србима дати још времена за покајање и уразумљење, за повратак Богу и себи, да нас, како рече Владика Николај, не поклопи „језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом“. А то је Нада којој се свештеник на крају сваке Литургије обраћа са „Слава теби, Христе Боже, надо наша, слава Теби“. Ништа друго нам, осим те Наде, није остало. Надајмо се, док имамо у Кога.

И кајмо се, да би наша Нада учинила чудо, и жедну земљу наших душа оросила Својом благодаћу. Јачи је Бог од HAARP-а.

 

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 10 август 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 35 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

 "О Српче моје златно, вредност твоја у вери је твојој. Ако би, не дај Боже, неки злокобни ишчупао веру из душе твоје, бићеш јефтинији од замуклог славуја и чудовишнији од очупаног пауна!"

"Брани, дакле, веру своју, јер она брани тебе. Вера ти је извор живота, вера - храна, вера - одело душе твоје, вера - здравље твоје, вера - песма твоја и радост и весеље, вера - вредност твоја, вера - цена бића твога, вера - пламен Божанства у теби, Србине брате мој."

 "Борба за веру борба је за душу; борба за душу борба за прави живот; борба за прави живот борба је за једну вредност већу и вишу од свега света и свега у свету. Јер Христова су уста изрекла ону велику реч: шта користи човјеку да цео свет задобије а душу своју изгуби? Заиста велика и света реч, изречена од најсветијих уста."

"Због тога ти говорим: бори се и не клони! Тајанствени сат времена, навијен руком Створитеља, сваки минут избија и откуцава земни рок земнородним. На сваки откуцај анђели изводе из овог живота чете Божје, и пресељавају их у други свет. Кад избије твој минут, ти ћеш морати оставити све и поћи једино са душом својом. Бори се за душу, да би имао с чим поћи у онај свет. А борба за душу, борба је за веру. Јер је речено и потврђено, да само душа са вером има намену и сврху. Душа без вере нема ни намене ни сврхе. Тако је речено и тако потврђено."

"Кад очуваш веру своју, очувао си душу своју. Кад очуваш душу своју, лако ћеш се растати са овим светом, и лако ћеш ући у живот вечни, који обећа Створитељ благословеним Србима Својим."

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.