header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Небојша Вукановић: И дубровачке Србе Григорије истерао на улицу
Небојша Вукановић: И дубровачке Србе Григорије истерао на улицу Штампај Е-пошта
уторак, 22 август 2017

 Након више породица у Требињу, владике Григорије избацио је на улицу и Вијеће српске националне мањине града Дубровника, што је изазвало гњев и буру незадовољства око 3 500 дубровачких Срба, који петицијом траже од патријарха Иринеја да их изузме од јурисдикције недостојног владике.

Под изговором наводног проширења галерије икона, Григорије је наредио да једини легитимни представници Срба из Дубровника, вијећници СНВ, напусте малу канцеларију од свега 15 м2, за коју су цркви и херцеговачкој Епархији годинама уредно плаћали мјесечни закуп у износу од 2 000 куна. Канцеларија је кључна за рад и функционисање јединог националног удружења Срба у Дубровачко-неретванској жупанији, које се стара о положају Срба на крајњем југу Хрватске. Нажалост, и на велико разочарење дубровачких Срба, владика Григорије је одлучио да истјера на улицу српске вијећнике и угрози рад Вијећа, а наводно проширење галерије икона је само изговор којим је владика покушао оправдати неразуман потез. Дубровачки Срби у писму упућеном патријарху Иринеју и Синоду СПЦ сматрају да владика намјерава да црквени простор додатно комерзијализује отварањем ресторана.

Српска православна црква има веома вриједну имовину у најстрожијем језгру древног Дубровника захваљујући српским трговцима и добротворима, породицама Бубало, Николајевић, Бошковић и другим, које су у прошлости своју имовину поклањале нашој Цркви са циљем да она помаже Србе, рад националних удружења и организација. Десетине станова и пословних простора на најатрактивнијим локацијама око Страдуна херцеговачка Епархија изнајмљује по баснословним цијенама дубровачким угоститељима и трговцима, од чега се остварује милионски годишњи приход. Поставља се логично питање зашто Епархија није могла оставити само једну малу просторију од свега 15 квадрата за рад кључне српске националне организације, која је Епархији уредно плаћала закуп и све обавезе? Зар је важније проширити неку умјетничку поставку или отворити ресторан, а са друге стране угрозити рад српских вијећника који крајње савјесно, поштено и одговорно раде тежак посао, и који су у најтежим ратним временима преживјели голготу јер су били на челу Црквеног одбора и националних удружења? Зар није Епархија требала без накнаде уступити просторије и дио новаца од закупа Вијећу како би се помогао његов рад, повратак људи и имовине, очување традиције и идентитета, и тако заједничким радом спријечио процес покатоличавања и нестајања Срба у Дубровнику? Зар није логично да владика окупља малобројне Србе, разговора са њима о бројним проблемима и покуша да им помогне у тешким временима, умјесто што их тјера, игнорише, понижава, и вријеђа? Нису наши преци у прошлости завјештали своје богатство и имовину нашој Цркви да би неки недостојни владика узимао милионе и живио луксузно, већ да би Црква имала снагу да се брине и помаже своје вјернике и браћу у тешким временима. Срби у Хрватској тренутно су најугроженија и најобесправљенија заједница у Европи, и било би природно да наша Црква и епископи имају кључну улогу у очувању националног идентитета, окупљају и помажу свој народ и вјернике умјесто што их тјерају и избацују на улицу за шаку сребрењака.

За разлику од владике Григорија и свештеника, неки Мађари и челници града Дубровника показали су више разумјевања и помогли да СНВ изнајми друге просторије у Лападу. Ипак владикина одлука да без разговора по хитном поступку истјера на улицу српске вијећнике изазвала је бурне реакције и ерупцију незадовољста најугледнијих српских интелектуалаца у Дубровнику. Бивши предсједник Црквене општине СПЦ у Дубровнику др Владислав Турнић, који је такође своју имовину раније поклонио Цркви, поднио је Тужбу патријарху Иринеју и Синоду СПЦ против владике Григорија због штеточинског понашања, а српски вијећници обратили су се патријарху са молбом да изузме дубровачку Парохију из састава херцеговачке Епархије и директно је потчини патријарху и Синоду како им Григорије не би био владика.. О тужби, захтјевима и писмима дубровачких Срба упућених патријарху и Синоду детаљније ћу писати наредних дана како би читаоци спознали колико је штетно и погубно понашање владике Григорија, и зашто је неопходно да се он што прије измјести и удаљи од Дубровника, Требиња и Захумско-херцеговачке и приморске епархије.

Извор: nebojsavukanovic.info

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 14 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.