header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Годишњица мученичке смрти великог сликара: Сава Шумановић са 150 Срба страдао од усташке руке Штампај Е-пошта
уторак, 29 август 2017

 У Сремској Митровици је, у ноћи између 29. и 30. августа 1942. године, на простору уз старо православно гробље, мученички страдало од усташке руке 150 недужних мушкараца, жена и дјеце из Шида, међу којима и Сава Шумановић, један од најистакнутијих српских сликара 20. вијека.

Хрватске усташке власти су на том подручју током Другог свјетског рата систематски убиле на хиљаде недужних цивила, највише управо током августа и септембра 1942. године, подсјећају из Удружења „Јадовно 1941“.

„Сава Шумановић ухапшен је 28. августа рано ујутро, замолио је да се спреми, окупао се, узео ствари, пољубио мајку у руку и отишао заувијек, не знајући за шта га терете“, каже Гордана Крстић Фај, историчар умјетности.

Таоци су прво брутално претучени, а потом превезени у Сремску Митровицу, гдје им је покретни пријеки усташки суд изрекао смртне казне и током ноћи су стријељани.

Уз упаљене бакље крај спремних рака, прошавши усташки шпалир, пуцано им је у потиљак или су директно лијегали у раку, након чега је у њих пуцано.

Потом су поливани кречом и затрпавани земљом. Један број мученика је угушен, јер су рањени и живи затрпавани, да би се послије тога испод земље чули потмули јауци.

Прослављени сликар је те 1942, као и 1941. године сликао мањим интензитетом него иначе, забринут злослутним временима.

У моменту хапшења је на штафелају остала управо завршена слика „Берачице“, данас изложена у Меморијалној галерији у Шиду.

Извор: „Срна

 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 23 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.