header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Миро Рајлић: Старац Светосавац и поп новотарац Штампај Е-пошта
уторак, 05 септембар 2017
        Дан среда, датум 5.9. љето Господње 2017, сахрана једне драге нам покојнице православне вјернице. Свештеник, ночит и млад, помало пун себе, све се то приписује његовој младости, народ углавном старији, већина од Бање Луке,који су у ове крајеве дошли 70 - тих и 80 -тих година прошлог вијека трбухом за крухом.

И све је ишло у најбољем реду, часно и достојанствено док млади "попа" није почео Опијело, више је то личило на оно што чини протестантски пастор, народ се испод ока погледавао, већина их није разумјела о чему се ради, а сличности са Обредима које познају из својих родних крајева није било никакве. Нити једне иконе, црквене Литије коју је народ придарио и постоји у Храму, ништа није указивало да се ради о Православној сахрани. Приђе ми госпођа са чијим сам мужем помогао основати ову парохију и шапну: Миро, па овај поп ко шокачки говори, ко да није наш поп? Ја из пијетета и поштовања до породице покојнице шутим, чујем гунђање неких људи...

"Попа" владике нам Порфирија поче говорити, тачније пјеснички пецитирати: NEKA JE VJEČNI SPOMEN али најстарији међу нама, 80 - годишњи Светосавац Ранко Субић, угледни и вриједни домаћин и парохијан не издржа  ову готичку и римско-сорошевску новотарију него отпјева оно што су вијековима на овом мјесту пијевали наши прадједови, дједови и очеви, три пута дрхтавим гласом ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ. Покушао је поп новотарац да га надгласа али није успио.

Господине митрополите, размислите мало о овом, жалосно је видјети попа да у оваквим приликама сам-самцит  долази и одлази без свог народа, као неки професионални порески чиновник, дође види и оде. Вијековима су наши попови били са својим народом.

Ранко Субић је данас за мене био као старац Вукашин из Клепаца. Велик и јак, непобједив иако носи на плећима 80 година а "попа" бар 50 мање. Или изађите пред народ и објасните му о чему се ради. Ко хоће за Рим, сретан му пут,овај народ су много пута досад преварили, гријех је варати га још једном. Да не застанемо у каљужи и блату као жумберачки унијати, ни на небу ни на земљи, једино је њиховом бискупу Кекићу добро. Кад не да преварени народ, ускочи Рим и папа...

Опрости ми Боже ако гријешим.

Миро Рајлић, Ново Место

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 48 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.