header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Проф. др С. Живановић: Преподобни и Свети Григорије Војловачки Штампај Е-пошта
среда, 06 септембар 2017

 На позив оца Димитрија, старешине манастира Војловице код Панчева, професор др.Србољуб Живановић из Лондона, Велика Британија, извршио је, у заједници са стручњацима Лабораторије зa Антропологију Анатомског института Медицинског факултета у Београду, антрополошки и палеопатолошки преглед моштију, које се чувају у том манастиру.

 Преглед је извршен 29. августа 2017 г. у припрати манастирске цркве манастира Војловице. Екипом стручњака је руководио професор Живановић из Лондона, а у екипи су били и следећи стручњаци из Лаботаторије зa Антропологију Медицинског факултрта у Београду, редовни професор др. Марија Ђурић, руководилац лабораторије за Антропологију и ванредни професор др. Данијела Ђонић.

Мошти су извађене из гробнице која се налази испред олтара цркве. Археолози Завода за заштиту споменика култуте Србије су извадили мошти приликом рестаураторских радова 1984. године.

Манастир Војловица налази се на територији којом је управљао свети кнез Лазар Хребељановић, а основао га је његов син Свети Деспот Стефан, чије се мошти чувају у манастиру Копорину, крајем XIV века.

Антрополошким и палеопатолошким прегледом моштију утврђено је да је скелет извађен из гробнице у Војловици мушког пола. Та особа је у моменту смрти била стара између 35 и 40 година . Кости су имале карактетистичну, светлу, светачку боју и из њих се приликом прегледа ширио благи светачки мирис. Мошти су припадале особи која је живела крајем XIV или почетком XV века. Телесна висина је била око 175 цм. На више костију скелета виде се трагови сагоревања услед неког пожара који је захватио цркву и тај гроб, после времена сахрањивања. Лева подлактица је за живота била благо деформисана. На осталим деловима скелета нису запажене деформације. Епигенетске карактеристике остатака лобање и дугих костију показују да је та особа била медитеранског, грацилног типа и да је потицала са неког од грчких острва или пак из северне Африке.

Историјски подаци говоре да су у манастир Војловицу дошли монаси Синаити после битке код Лебана, где су њихови манастири уништени.

 Сада се изнад гробнице налази једна мраморна плоча, која је донесена са једног гроба особе сахрањене на манастирском гробљу у позније време.

После антрополошког и палеопатолошког прегледа мошти Светог Григорија Војловачког су положене у ћивот који се налази у манастирској цркви.

У попису српских православних цркава и манастира који је објавила у посебној публикацији САНУ 1950. године се наводи да је у манастиру Војловици гроб Преподобног Григорија Војловачког који није истражен.

За време комунистичке диктатуре у Југославији, одузета је манастирска земља у Војловици и тада је на тој манастирској земљи подигнута петрохемијска индустрија која сада окружује манастир.

Професор Др. Србољуб Живановић,

Лондон, Врлика Британија

Последњи пут ажурирано ( среда, 06 септембар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 13 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.