header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Чудно саопштење Митрополије цетињске СПЦ: препознају “православни црногорски народ“ Штампај Е-пошта
среда, 13 септембар 2017

 Цетињска митрополија Српске цркве реаговала је поводом потребе ,,истинитог обавјештења јавности и очувања лаковјерних од заблуде и преваре везано за посјету Франкфурту “Михаила“, лажно представљаног као “митрополита црногорског“.“

И све би било у реду, исправно је упозорити на поштовање канонског поретка, сем што није јасно коме је лажни митрополит битан и да ли ико на кугли земаљској има обавезу да се са њим такмичи у црногорству. Приде, није баш у реду да из ове Митрополије Српске цркве, по ко зна који пут у последњих десет година, црногорче и тиме вријеђају паству СПЦ-а у Црној Гори. Увјерите се и сами из садржине последње реченице саопштења:

“Као што је свима познато, њега је признала и регистровала полицијска станица у Цетињу, а форсира га нажалост и плаћа са својих идеолошких и партијских интереса, садашња власт у Црној Гори, подстичући тиме нове диобе у православном црногорском народу ширећи вјерску мржњу у њему, нарочито у црногорској дијаспори, до сада преко амбасаде Црне Горе у Аргенитини, а сада ево, и у Западној Европи.“

Ближи се деценија од када се користи срачуната “широка“ терминолошка поштапалица, пренесена и на званичне печате која се зове “Православна црква у Црној Гори“. Нема никакве Православне цркве у Црној Гори, под тим именом! Постоји Српска православна црква, свиђало се некоме или не – без било каквог православног црногорског народа јер паству у Црној Гори чине православни Срби, осим ако се у њу не рачунају “усамљени“ бизнисмени који се у последње вријеме спашавају индулгенцијама појединим “помиритељима“ Срба и Црногораца.

Србе из окова данашње Црне Горе не интересује ни било каква црногорска дијаспора. Изгледа да она интересује оне који у име Срба, било из црквене администрације, политичких странака или неке треће структуре, желе да врате традиционалистичко идентитетско квазигусларко преварно “клатно“ на црногорску страну и амнестирају разбијаче заједничке државе и тамничаре српскога језика.

Неће проћи! Или је Српска и православна – Светосавска; или није ни “православна“… Односно, не буде ли српска, неће је ни бити.

Извор: „Уједињење“

 

Последњи пут ажурирано ( среда, 13 септембар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 12 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.