header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Чудно саопштење Митрополије цетињске СПЦ: препознају “православни црногорски народ“ Штампај Е-пошта
среда, 13 септембар 2017

 Цетињска митрополија Српске цркве реаговала је поводом потребе ,,истинитог обавјештења јавности и очувања лаковјерних од заблуде и преваре везано за посјету Франкфурту “Михаила“, лажно представљаног као “митрополита црногорског“.“

И све би било у реду, исправно је упозорити на поштовање канонског поретка, сем што није јасно коме је лажни митрополит битан и да ли ико на кугли земаљској има обавезу да се са њим такмичи у црногорству. Приде, није баш у реду да из ове Митрополије Српске цркве, по ко зна који пут у последњих десет година, црногорче и тиме вријеђају паству СПЦ-а у Црној Гори. Увјерите се и сами из садржине последње реченице саопштења:

“Као што је свима познато, њега је признала и регистровала полицијска станица у Цетињу, а форсира га нажалост и плаћа са својих идеолошких и партијских интереса, садашња власт у Црној Гори, подстичући тиме нове диобе у православном црногорском народу ширећи вјерску мржњу у њему, нарочито у црногорској дијаспори, до сада преко амбасаде Црне Горе у Аргенитини, а сада ево, и у Западној Европи.“

Ближи се деценија од када се користи срачуната “широка“ терминолошка поштапалица, пренесена и на званичне печате која се зове “Православна црква у Црној Гори“. Нема никакве Православне цркве у Црној Гори, под тим именом! Постоји Српска православна црква, свиђало се некоме или не – без било каквог православног црногорског народа јер паству у Црној Гори чине православни Срби, осим ако се у њу не рачунају “усамљени“ бизнисмени који се у последње вријеме спашавају индулгенцијама појединим “помиритељима“ Срба и Црногораца.

Србе из окова данашње Црне Горе не интересује ни било каква црногорска дијаспора. Изгледа да она интересује оне који у име Срба, било из црквене администрације, политичких странака или неке треће структуре, желе да врате традиционалистичко идентитетско квазигусларко преварно “клатно“ на црногорску страну и амнестирају разбијаче заједничке државе и тамничаре српскога језика.

Неће проћи! Или је Српска и православна – Светосавска; или није ни “православна“… Односно, не буде ли српска, неће је ни бити.

Извор: „Уједињење“

 

Последњи пут ажурирано ( среда, 13 септембар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 21 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.