header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Расте напетост у односима Атине и Фанара: Синод Грчке Цркве пооштрио правила за светогорске монахе Штампај Е-пошта
четвртак, 21 септембар 2017

 Свети Синод Грчке Православне Цркве донео је 13. септембра 2017. године декрет према коме игумани, јеромонаси, јерођакони и обични монаси Свете Горе Атон могу иступати с рефератима на конференцијама у Грчкој Цркви тек наког разрешења од стране Синода, за шта је до сада била потребна само дозвола надлежног митрополита.

Ова одлука Синода Грчке Православне Цркве може значајно утицати на њене односе са Константинопољском патријаршијим, под чијом се јурисдикцијом налазе светогорски манастири.

Одлука Синода Грчке Православне Цркве већ је саопштена Константинопољској патријаршији, а такође и управним телима и свим манастирима Свете Горе Атон. Монашка заједница Атона тренутно припрема свој одговор на одлуку Синода Грчке Цркве.

Игуман једног од атонских манастира изјавио је на грчком интернет сајту Vima Orthodoxias, да се никада раније у историји односа између Грчке Цркве и Свете Горе Атон није десило ништа слично, и да одлука коју је Синод усвојио може бити резултат утицаја неких спољашњих фактора.

Са своје стране, митрополит атикијски и биотијски Хризостом Маниотис, појаснио је одлуку Синода Грчке Православне Цркве. Он је напоменуо да надлежни митрополити овим нису лишени никаквих пуномоћја, већ да би Свети Синод требао знати шта се дешава у епархијама. Поред тога, синодска дозвола за учешће атонских инока у активностима Грчке Цркве, по речима митрополита Хризостома, биће чисто формални чин.

Истовремено, усвојена одлука може бити одраз повећаних тензија у односима између Грчке Православне Цркве и Константинопољске патријаршије. Познато је да је архиепископ атински Јероним крајње незадовољан активностима представника Константинопољске патријаршије у Атини митрополита Амфилохија Стергиоса. Између осталог, представник Фанара у престоници Грчке почео је изградњу цркве и управне зграде у Атини, не затраживши претходно дозволу од архиепископа Јеронима.

 

Превод и приређивање: „Борба за веру“

По материјалу са: „Амин.су“

Последњи пут ажурирано ( петак, 22 септембар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 40 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.