БОРБА ЗА ВЕРУ - Страховлада у Епархији жичкој

- Коментар Уредништва "Борбе за веру" на акт Еп. жичког Хризостома Е.бр.449 од 1.5.2009.г.-

Најновија одлука владике жичког Хризостома опет доказује да они који безаконо служе Свету Литургију то не чине ради добра народа Божијег (као што се хвале), него да би унели смутњу и пометњу у народ Божији. Зато сада народу не дозвољавају више ни да прича на сабрањима црквеним, што је увек био обичај Српства:

У тој песми господа хришћанска питају Св. Саву да им каже на шта је његов отац, Немања, потрошио благо, „седам кула гроша и дуката“, и Свети Сава им смирено одговара, а не шаље акте којима забрањује питања. Цела књига Св. Николаја Жичког говори о народним беседама и духовним саветовањима на богомољачким саборима при манастирима и храмовима. О томе казују и Николајеви „Богомољачки протоколи“. Али, слутећи да ће неко његовом народу хтети да запуши уста, Свети Николај Жички најављује дане у којима ће злотвори моћи да вичу, а браћа да шапућу („Жетве Господње“).

Дакле, владика жички (из само њему знаних разлога, јер одлуку није образложио ничим), забрањује „лаицима (световњацима)“ да говоре у црквеним и манастирским просторијама без његове писмене дозволе. То значи да верник неће смети ни здравицу да подигне у славу Свете Тројице и здравље дамаћина – игумана и игуманије, братије и сестара који народ на Литургији и за трпезом љубављу дочекују! (А што Његош у „Горском вијенцу“ опева коло народно, које пева и позива на борбу за веру – то да се окачи мачку о реп, јер је Његош био „заостао“ и „затуцан“, и веровао је у бесмртност душе!).

У наредби епископа Хризостома „лаици“ се називају и световњацима – мада су они чланови лаоса, народа Боожијег, без кога нема служења Литургије, и који, као целина чува веру Цркве, како кажу Источни патријарси у својој посланици 1848. године.

Реч „световњаци“ указује на понижавајући тон који епископ Хризостом гаји према народу, мислећи да је само он Црква и СА Сабор СПЦ, и све.

Истовремено, ово је једна у низу одлука епископа Хризостома којом он хоће да сакрије истину о неспровођењу саборске одлуке о богослужењу: прво је забранио ТВ – е снимања, па је наложио да се позива полиција ако народ пева Литургију по закону док свештеник безаконо служи, а сад не да ни да се говори. За све то време, на његовим службама има више полиције, коју зове да га штити, него верног народа.

Оно што нарочито желимо да истакнемо јесте следеће: Најновије безаконо дело Еп. Хризостома, какво је издавање Акта Е. бр. 449, није преседан у зборишту безаконих епископа Српске Цркве. И у овој ствари, као и у литургијском реформаторству, Епископ жички следује примеру Епископа браничевског Игњатија. Да је ово сушта истина показаћемо прилажући Акт бр. 14 Епископа Игњатија, од 16.1.2007.г. Поменути акт Еп. Игњатија, иако срочен на прилично конфузан начин, имао је јасну поруку. Циљ му је био вршење притиска на активно свештенство Епархије браничевске, упућивањем изричите претње санкцијама, како би се осујетило организовање трибина на којима би се говорила истина о безакоњу Епископа Игњатија.

Епископ жички Хризостом је, по свему судећи, највернији следбеник Епископа Игњатија од свих архијереја Српске Цркве. Поред следовања Епископу Игњатију у литургијском реформаторству, непоштовању одлука СА Сабора и новотарској еклисиологији (по којој је „епископ изнад Сабора“), Епископ Хризостом својим актом Е. бр. 449 такође следује Епископу Игњатију у управљању паством "силом и жестином", а не љубављу, покушавајући да свеже уста сведоцима Речи Божије.

По оваквим својим чињењима обадвојица неодољиво подсећају на (њима сличне административце) чланове јеврејског Синедриона, који су покушавали да силом спрече Свете апостоле у сведочењу Истине: „Али да се не би даље ширило по народу, да им строго запријетимо да никоме од људи више не говоре о Имену овоме. И дозвавши их заповједише им да ништа не говоре нити уче о Имену Исусову. А Петар и Јован одговарајући им рекоше: Судите, је ли право пред Богом да слушамо вас више него Бога? Јер ми не можемо да не говоримо оно што видесмо и чусмо“ (Д. ап. 4, 17-20).

И ми, најнедостојнији међу браћом, а верујемо у глас са нама и сви борци за Веру, говоримо:

Је ли право пред Богом да слушамо вас више него Бога? Јер ми не можемо да не говоримо оно што видесмо и чусмо!

СВИМ АРХИЈЕРЕЈСКИМ НАМЕСНИЦИМА, СВЕМУ СВЕШТЕНСТВУ, СВИМ ЦРКВЕНИМ ОПШТИНАМА И СВИМ УПРАВАМА МАНАСТИРА ЕПАРХИЈЕ ЖИЧКЕ

Овим нашим дописом извештавамо вас да се у црквеним, односно манастирским просторијама не могу одржавати никаква предавања, нити пак лаици (световњаци) могу држати било какве говоре без Наше писмене дозволе.

Ставља вам се у дужност да обавестите пензионисане свештенике, који живе на подручју Вашег намесништва, да убудуће не могу вршити никаква чинодејства без (писменог) благослова надлежног пароха. Ово се нарочито односи на скупове од велике важности где се свештеник у пензији не сме појављивати нити проповедати и поздрављати скуп без надлежног пароха или изласланика Епископа.

Свештеници, како активни тако и пензионисани, који поступе противно одлукама овог акта, биће позван на одговорност.