Осећам се позваном и прозваном да одговорим В. Ђорђевићу на још једно произвољно и неаргументовано мишљење на тему коју изгледа слабо познаје, а то је феминизам. Наиме, огрнут плаштом православља, са високог трона своје умишљености, аутор овог кратког писма на мене баца клетву (анатему!), због израженог другачијег мишљења (овде:). 

Заблуда којој је подлегао В. Ђорђевић и други надобудни бранитељи мушке доминације у свим сферама живота датира врло давно, још из прехришћанског периода.

Наиме, „целокупно јеврејско наслеђе формирала је одабрана и утицајна мушка елита, предвођена духовним ауторитетима, постављајући мушкарца у центар свих збивања, док је жена потиснута у други план. Библијски опис стварања света и човека, први грех и Божја казна, пресудно су утицали на формирање мушко-женских односа у јеврејском народу.^[1]“

„У старозаветним и новозаветним списима налазимо два извештаја о стварању мушкарца и жене. Један би се могао назвати равноправним или егалитарним, а други хијерархијским. У Првој књизи Мојсијевој, у делу где се описује стварање света, говори се и о стварању човека, мушкарца и жене, као неименованих људских бића, која подједнако примају благослов од Бога да буду господари свега што је Бог створио на земљи: „И створи Бог човека по лику своме, према лику Божјем створи га, мушко и женско створи их. И благослови их Бог... (1. Мој, 27).“^[2]  

Даље, „говорећи о значају свете тајне Крштења, којом већ за хришћане почиње вечност, свети апостол Павле наглашава да се крштењем у Христу бришу све расне, социјалне и полне разлике: „Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте. Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте сви један (човек) у Христу Исусу“ (Гал. 3. 27-29). Нема сумње да су овакви ставови о односима међу половима код светог апостола Павла проистекли из правилног схватања Христовог јеванђелског учења о човеку, и они се могу сматрати изворно хришћанским.  Нажалост, ни апостол Павле, будући Јеврејин, васпитан у јеврејској традицији и наслеђу, није могао остати имун на старозаветно схватање Јевреја о жени, па на другим местима износи свој став, дијаметрално супротан ономе из посланица Коринћанима и Галатима.^[3]“

У то време, старозаветни Јевреји су захваљивали Богу што нису рођени као „слуга, животиња или жена. Овакво схватање и поимање жене прешло је у културе и обичаје многих народа и снага таквог размишљања није ослабила нити се изгубила у процесима бројних историјских промена.“^[4]

Према томе, као доследни настављач ове јеврејске старозаветне традиције  и као жалостан пример искривљеног схватања „датости“ мушке доминације, В. Ђорђевић афирмативно наводи “природне полне разлике“ као узрок постојања (и раста^[5], прим. аут.) јаза између плаћеног рада мушкараца и жена у Србији, као да се подразумева да жене и у социјалној сфери треба да буду другоразредне у односу на исти посао који обављају мушкарци. Да ли „природне полне разлике“ укључују и интелект и радне способности, као и допринос друштву у целини? При томе аутор не наводи ни један релевантан извор, већ само изражава своје мишљење. 

Помињући свете оце православне цркве, несмирено себе ставља у исти контекст, рекавши да они уче исто оно што и он (а не обратно!) у погледу доминантног места мушкарца у савременом свету, дајући себи епитет учитеља, у рангу светих отаца.

За чуђење и жаљење је у којој мери се даје медијски простор  деструктивној женомрзачкој активности В. Ђорђевића на бројним сајтовима (Србин.инфо, Српски културни клуб, Православна породица, Видовдан.орг и сл.), који би по своме назначењу требало да се баве националним, културним и православним темама. Ова агресивна, псеудо-православна, псеудо-национална и преудо-литерарна активност  В. Ђорђевића има онолику тежину колико јој то дају поменути медији, што и њих чини одговорним за „распиривање мржње међу половима“, да цитирам аутора.

С поштовањем,

Звездана Делић

(Писано у недељу митара и фарисеја, 2018.)

^[1] Протођакон мр. Љубомир Ранковић: „Жена икона Цркве и благо света“

^[2] Исто.

^[3] Исто.

^[4] Исто.

^[5] http://www.bgcentar.org.rs/srbija-zene-na-radnom-mestu/