В. Димитријевић: Молите се за мир у Јерусалиму - месијански дискурс и међународна политика
четвртак, 15 фебруар 2018

 ПЕНСОВ ГОВОР У ЈЕРУСАЛИМУ          

Крајем јануара ове, 2018, Мајк Пенс, амерички потпредседник, одржао је веома важан говор у израелском парламенту – Кнесету – уочи прославе седамдесетогодишњице формирања јеврејске државе. Најавио је, опет, пресељење америчке амбасаде из Тел Авива у Јерусалим, и беседио сасвим у традицији америчких диспензационалиста, протестаната који сматрају да је Израел кључна земља последњих дана човечанства, коју свим силама треба подржати у складу са  фундаментализмом „Bible believing“ месијаниста. Пенсова беседа заслужује да се обилно цитира, јер јавно исказује ставове који су до сада углавном припадали криптополитичком дискурсу.  

Између осталог, Трампова десна рука је истакао: Преносим вам поздрав од политичког лидера који је учинио више на зближавању наше две велике земље, него било који други председник за последњих седамдесет година – од четрдесет петог председника САД Доналда Трампа. Моја мисија се састоји у томе да вам пренесем једноставну поруку која долази из срца америчког народа: Америка подржава Израел. Ми подржавамо Израел, зато што је ваша ствар и наша ствар, зато што су ваше вредности и наше вредности, а ваша борба је и наша борба. Ми подржавамо Израел, зато што подржавамо добро против зла, правду против неправде, слободу против тираније. Јерусалим је главни град Израела. Због тога је председник Трамп наложио да државни секретаријат без одлагања отпочне припреме за пресељење амбасаде САД из Тел Авива у Јерусалим.          

ИДИЛА КОЈА ТРАЈЕ

Пенс је говорио о идиличном животу  хришћана, Јевреја и муслимана у Јерусалиму: „У Храму Гроба Господњег хришћанско дете пролази тајну крштења. Код Западног зида – јеврејски дечак пролази бар мицву. А у Харам ал-Шарифу, моле се, приклањајући главу, млади муслимани.“ Затим је додао: У Јерусалиму видимо све то и много више. И данас, налазећи се у Земљи која је заветована, обећана Авраму, верујем да сви који цене слободу и траже бољу будућност, мора да свој поглед упере на ово место и да се задиве оним што виде. Како се мало вероватним чинило само рођење Израела! Још мање вероватним се чинио његов опстанак! И потпуно непојмљиво, насупрот свим предвиђањима, дошло је до његовог процвата. Претворили сте пустињу у врт, оскудност у изобиље, болест у здравље, а наду сте претворили у будућност. Израел наликује дрвету које је пустило дубоке корене у земљи ваших отаца и у исто време се врховима својих грана приближава небесима. Данас, као и сваког дана, јеврејска Држава Израел и сав јеврејски народ својим постојањем и својим процватом сведоче о веродостојности завета Господњих и о својој верности њему.Управо је јеврејска вера сабрала различите групе Јевреја и поново ујединила народ, преузела је језик и пејзаж Библије и Псалма и поново их оживела. Вера је помогла да се из рушевина обнови Јерусалим и да он поново ојача. Чудо које је створио Израел служи као надахнуће целокупном свету. САД се поносе тиме што подржавају Израел и што се солидаришу са њим и његовим народом и срећни су што могу назвати Израелце својим савезницима и драгим пријатељима. Зато се помолимо, за ‘мир у Јерусалиму’, за то да би ‘безбрижни били они који тебе воле’, за то да би се успоставио ‘мир међу зидовима твојим и благостање у палатама твојим’. А ми ћемо наставити да радимо и да тежимо ка бољој будућности, у којој би сваки онај који зове ову древну земљу својим домом могао да ‘седи под својом лозом и под својом смоквом и да их нико не заплаши’. Осећа се неразрушива веза између наших народа и наше заједничко стремљење ка слободи, говорим од свег срца: нека благослови Господ јеврејски народ, нека благослови Господ Државу Израел и све који ову земљу зову својим домом и нека Он чува Сједињене Америчке Државе.”

Била је то права проповед диспензационалистиког пастора.    

ПРЕТЊА ИДИЛИ

Све ово би било бајковито и сјајно да нема оних који ометају америчко – израелску идилу. Њима је Пенс јасно запретио: САД настављају да сарађују са Израелом и другим земљама са циљем супротстављања водећем иницијатору тероризма – Исламској Републици Иран. Поново је цео свет имао могућност да се увери да је сурови режим у Ирану једноставно… диктатура, која жели да пороби своје грађане и лиши их основних људских права. Историја показује да они који тлаче сопствени народ ретко на томе остају. И заиста, ми видимо да Иран тежи да успостави своју власт над арапским светом. Овај опасни режим сеје хаос по целом региону. Не осврћући се на то што је и грађанима самог Ирана била потребна помоћ, пошто су лишени најелементарнијих животних средстава, само у прошлој години држава Иран је потрошила више од 4 милијарде долара на подршку терористичким групама у Сирији, Либану и у другим земљама региона. Иран је подржавао терористе који сада вребају на границама Израела. И што је најгоре, ирански режим тајно развија нуклеарни програм и управо сада ствара напредну верзију балистичких ракета.Имам још једну, радоснију поруку, од народа Америке поносном и великом народу Ирана – ми смо ваши пријатељи и приближава се дан вашег ослобођења од бескрупулозне власти, која гуши вашу машту и закопава ваше наде. И када најзад дође тај дан слободе, међу нашим народима поново ће процветати пријатељство.”

То јест, чим се Иран одрекне своје незавсности, опет ће бити пријатељ Америке и њеног кључног савезника на Блиском истоку.“Sheer poetry“, рекло би се.   

МЕСИЈАНСКИ ДИСКУРС ПЕНСОВЕ БЕСЕДЕ

Јеврејски аналитичар из Русије, Авигдор Ескин, истакао је да је ово први пут у новој историји да је тако високи амерички званичник у свом заснивању америчко – израелског савезништва користио тзв. „месијански дискурс“. Он каже: Говор потпредседника Мајкла Пенса – то је манифестација до сада непознатог приступа израелско-арапској конфронтацији. Израел је за своје савезнике био ‘стратегијско благо’, ‘поуздани партнер’, ‘једина демократија на Блиском истоку’. Међутим, нико од водећих америчких политичара није говорио о Израелу као о земљи која инкарнира библијске идеје. То је не само признање историјског права Израела на постојање, већ и придавање његовом постојању универзалног есхатолошког значења. Мајк Пенс је рекао и Израелцима и њиховим суседима, да месијанско становиште није ништа мање озбиљна основа за међудржавни дијалог од ‘међународног права’ или ‘права човека’. Пенс је рекао да ће судбина библијске земље бити одређена идејама Књиге над књигама и носиоцима тих идеја.“ 

Познати православни свештеник и публициста, Сергеј Карамишев, на „Руској народној линији“ је, коментаришући Ескинов ентузијазам, запазио: Подразумева се, Пенс је имао добре намере, када је клицао и молио за спасење савременог Израела, када је претио Ирану, када је прогласио САД заједно са Израелом за главне миротворце на Блиском истоку. Међутим, вишевековно историјско искуство нам показује да су добре намере често праћене лошим и чак најгорим поступцима. А када је човек обузет и надахнут религиозним ентузијазмом одређеног правца, када ентузијазам прелази у фанатизам, тада он постаје непредвидив. И што више има могућности, то веће јаде може да направи. Ако фразу „месијански дискурс” представимо једноставније, онда треба речи да се ради о очекивању месије у Јерусалиму. У мери у којој ово очекивање буде интензивније, повећаваће се нетрпељивост према онима који, осим Исуса Христа, Сина Божијег, никаквог другог месију не чекају. То је тема за озбиљна размишљања.

Заиста, да ли је Пенсова идила баш тако идилична?     

СРЕДИШТЕ СПОРА

Наравно, одлука америчког председника Доналда Трампа да у Јерусалим  пресели америчку амбасаду изазвала је жестоке реакције у свету. Једни су истакли да је ово само констатација чињеница. Јер, резиденција премијера и парламента земље – Кнесета – већ се одавно налази управо у Јерусалиму. Такође, свака држава има право да сматра престоницом било који град на својој територији. Други тврде да ће овај потез Доналда Трампа нарушити крхку равнотежу  између верских и националних група у Израелу, али и на Блиском Истоку, па и у читавом свету.           

Јерусалим је свето средиште за све три религије – јудаизам, хришћанство и ислам. Велике светиње су у старом делу Јерусалима. За религиозне Јевреје, он је једино место где се може налазити храм у коме се приносе праве, животињске жртве – синагоге су само молитвени домови. Тај храм су разориле римске легије 70. године после Христа, а јеврејски народ се расејао по свету.  Остатак сакралног простора и данас је познат као Зид плача. Хришћанима је Јерусалим такође рајска капија на земљи: тамо је храм Гроба Господњег, место васкрсења Христовог, где на сваку Велику суботу силази Благодатни огањ. На  Храмовној гори, где је била јеврејска светиња, муслимани имају две велике џамије – Ал Аксу и Куполу на Стени, и сматрају Јерусалим -  „Ал Кудс“-  најзначајнијим градом после Меке и Медине.           

Религиозни Јевреји верују да је главни циљ њихове вере месијанска обнова јерусалимског храма, трећег по реду (први је био Соломонов, други је подигнут после Вавилонског ропства). У предању хришћанства, али и ислама, рушење џамије Ал Акса и обнављање Соломоновог храма претходиће зацарењу антихриста, крају света и Другом доласку Христа.

ПАТРИЈАРХ ЈЕРУСАЛИМСКИ ТРАЖИ ПОМОЋ

Забринутост коју поводом јеврејских активности у Јерусалиму изражавају многе муслиманске земље, где се, упркос позицији УНЕСКО-а, настављају археолошка ископавања на Храмовној гори - дели и поглавар Јерусалимске Православне Цркве, патријарх Теофил Трећи. У вези са покушајем да се из Јерусалима уклоне не само Арапи– муслимани, већ и хришћани, поглавар Јерусалимске патријаршије био је принуђен да, крајем октобра и почетком новембра 2017, крене на вишедневну турнеју, током које је посетио Јордан, Италију и Енглеску.

Патријарх се сусрео с јорданским краљем Абдулахом II, папом римским Фрањом, а такође и поглаваром англиканаца, надбискупом кентерберијским Џастином Велбијем, и свима скренуо пажњу да се у Израелу припрема закон који ће омогућити конфискацију црквеног земљишта. Патријарх Теофил је истакао да је у Кнесету више пута говорио о међународно важећем документу „Одлука о успостављању статуса кво у Светој Земљи“, који је скуп правила о коришћењу светих места у читавом Старом Граду Јерусалима, и гарантује приступ светињама верницима из различитих религија. По речима патријарха, „било који покушај да се измени и наруши одлука о статусу кво, може довести до озбиљних и непредвидивих последица, које су крајње непожељне у садашњој атмосфери растућих верских напетости.“ Упркос томе, четрдесет чланова израелског Кнесета предложило је  закон којим се ограничава право Цркве да слободно располаже својим земљиштем и прети његовом конфискацијом у корист Израела.  Нацрт закона садржи одредбу према којој држава може конфисковати земљиште које Црква даје у закуп трећим странама. Патријарх је истакао:“Одредбе статуса кво, које гарантују могућност Јеврејима, хришћанима и муслиманима да живе мирно и заједно, да раде и остварују напредак у Јерусалиму, као што је то било вековима, данас су угрожене. Ове одредбе, које штите слободу вероисповести и слободни приступ свим светим местима града за свакога, данас су у опасности. Ако сада не реагујемо неодложним акцијама, сутра већ може бити касно, а резултати ће бити крајње катастрофални. До недавно смо ћутали и трпељиво подносили злобне нападе на нас и нашу Цркву. Скоро сваки дан суочавали смо се и суочавамо се са новим лажним оптужбама, окривљавањима и клеветничким измишљотинама. Клеветници још одавно посежу на наше наслеђе и покушавају да унесу поделе у наше јединство. Но данас, следујући нашем великом призвању и служењу Господу нашем, одлучили смо да више не трпимо и не ћутимо, већ да подигнемо свој глас и чврсто изјавимо: доста је било, нашем стрпљењу је крај“. И папа и надбискуп кенетрберијски су подржали статус кво, тражећи да све религије у Светој Земљи живе у миру.

Заиста, како је рекао Мајк Пенс, Јерусалим, зеница васељене, заслужује нашу молитву за мир. Али, не мир који би могао да значи рат било коме и ново страдање Блиског Истока. А што се нових дискурса у међународној политици тиче, ми се томе не чудимо: Косово је, вековима, наш Јерусалим. И тако ће остати.

ДОДАТАК, ПИСАН НЕКОЛИКО ДАНА КАСНИЈЕ

Наравно да није нимало чудно да се питање Косова и питање Јерусалима постављају у истој историјско епохи, и да имају огромно мистичко значење. Јер, Јерусалим је град Христовог васкрсења, а Косово је жртвено поље на коме је један народ себе предао Христу. Шта је Косово за нас и нашу историју, види се из текста нашег угледног историчара Милоша Ковића. (https://stanjestvari.com/2018/02/12/kovic-kosovski-zavet-nacionalni-identitet/) Таман кад је изгледало да ће домаћа кловнократска власт заувек предати Косово у име Европске Уније, дигли су се гласови србских интелектуалац у одбрану Заветне Земље, а затим је држава Шпанија рекла да никад неће признати независност Косова,  јер брани себе од распада – Каталонија и Баскија би се, у супротном, одмах одвојиле од Мадрида, а Мадрид то добро зна. Једном речју: кад изгледа да је све пропало, Косово се подигне и брани себе тако што дигне у небо гласове који га чувају од коначне издаје.

Очито је да ће и Јерусалим и Косово бити „решавани“ заједно. И ако Бог види да има наде за човечанство, њихови статуси се неће променити: Јерусалим треба да остане град Христовог васкрсења и свечовечанско сусретиште, а Косово србско, иако под окупацијом. На нама је да се кајемо и сведочимо истину.


Шира верзија текста објављеног у „Печату“ 9. фебруара 2018.           

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 15 фебруар 2018 )