„Ћутањем се издаје Бог“
Св. Григорије Богослов
СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ САБОРУ
СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУ
ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ ИРИНЕЈУ
ДЕКАНУ ПБФ ОЦУ ПРОФ. ДР. ПРЕДРАГУ ПУЗОВИЋУ
Ваша светости, уважени архијереји, часни оци,
Обраћам вам се поводом главних црквених и богословских збивања претходних пар година у Српској Цркви. У 19. и 20. веку су почеци и корени данашњих дешавања у Цркви. Свети Оци ових времена кажу да живимо у апокалиптична и последња времена где видимо да долази енормно до пада побожности, охлађења љубави, нарастања греха и безакоња, умножавање лажних учења и учитеља , технолошког и материјалног развитка , појачавања природних катастрофа , промена и убрзавања времена и друфих знакова који претходе Страшноме Суду и Другоме Христовом доласку као што пише у Светоме Писму и Светоме Предању. Један од знакова да ће људи управо одрицати те знакове и неће их занимати због непокајања и греховног живота. Пре тачно 100 година је убијен онај који садржава (Друга посланица Солуњанима Св. апостола Павла), тј последњи самодржац – православни цар који по учењу Светих Отаца је онај који садржава апокалиптична времена и зацарење антихриста. То је био Св. великомученик Николај Романов и његова царска породица. Од тада наступа тајна безакоња. Један од знакова задњих времена је пад свештенства, размножавање лажних пастира , унутрашњи прогон Цркве кроз јереси и расколе. Пре око 100 година у Православној Цркви од Цариградске патријаршије је дошло до ширења по речима Светих Отаца надјереси (Св. Гаврило Грузијски) и свејереси (Св. Јустин Ћелијски) екуменизма, модернизма и либерализма. Та лажно најпогубније учење је скуп и резултат свих досадашњих лажних јеретичких умовања. Оно представља покушај спајање и изједначавања истине и лажи и одбацивање саме истине као појма , што је горе од сваке друге јереси. Она директно негира истину као такву. То је крајњи либерализам и адогматизам, у њој су садржане све претходне јереси. У Цркви је дошло до наглог ширења екуменистичко – модернистичких учења и идеја. То је покушај реформације и уништења Цркве због настрашнијег греха – гордости. Екуменизам каже да су све религије од Бога и да све воде Богу и да све оне спасавају, да свуда има благодати , да смо сви ми деца Божја. То је одбацивање Христа Спаситеља и Искупитеља и крајњи циљ те лажи је зацарење антихриста. Тиме се одбацује Црква као Црква и Православље као једина истинита и спасавајућа вера. Тиме се одбацује основни догмати православне вере : Господ наш Исус Христос – Богочовек , Света Тројица – Бог. То је шири појам екуменизма , ужи појам екуменизма је еклесиолошка јерес да постоји више цркава, да су јеретици хришћани , признавање спасења, благодати и тајни у њиховим јеретичким заједницима, међусобни дијалози.
Римокатолицима, протестантима и другим јеретицима се даје својство Цркве и хришћана. То је такозвана теорија грана, гледање раскола као расцепа на више делова, а на на отпадање од Цркве као што православно учење налаже. Циљ тога је лажно јединство, мир, евхаристијско општење без њиховог покајања, прихватање православне вере и крштења и одбацивање јереси и заблуда кроз дијалоге и међусобне молитве и остале екуменистичке активности, покушај мешања истине и лажи. Дошло је до ширења разних модерних учења нпр одбацивање догме Искупљења и првородног греха, могућност спасења јеретика и безбожника , смртност душе, еволуције. Дошло је до смањивања аскетике, одбацивање морала, литургијских новотарија и кршења канона итд.
Руска Загранична Црква је 1983.године осудила екуменизам као свејерес. Та Црква је изнедрила многе Светитеље који су осудили екуменизма у прошломе веку : Св. Филарета Вознесењског, Св. Јована Шангајског, Св. Серафима Роуза , Св. Аверкија Таушева итд.
Анатема екуменизма:
„Онима који нападају Цркву Христову и уче да се она поделила на гране које се разликују по своме учењу и начину живота, и тврде да Црква не постоји на видљив начин, него ће настати од грана, раскола и иноверја, њиховим сједињењем у једно тело; онима који не разликују истинско свештенство и Свете Тајне Цркве од јеретичких, него уче да су крштење и евхаристија довољни за спасење; онима који имају општење са поменутим јеретицима, или им помажу, или штите њихову нову јерес екуменизма, умишљајући да је то братска љубав или начин за сједињења раздељених хришћана: АНАТЕМА“.
Митрополит Филарет осуђује екуменизам и модернизма у својим посланицима туге.
„Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима. У Русији он се појавио почетком двадесетих година нашег века, у тзв. обновљенском покрету, или „Живој цркви". На Оснивачкој скупштини „Живе цркве", 29. маја 1922. године, њени циљеви били су одређени као „преиспитивање и измена свих области црквеног живота, онако како то тражи савременост". Ово је био покушај реформације прилагођене условима комунистичког уређења. Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота.“
Св. Аверкије Таушев осуђује екуменизам и модернизам у својој књизи Света ревност
„Зато се последњих година у животу помесних православних цркава одвија нешто на шта се никако другачије не може гледати, него као на почетак коначног одступања од Православља и сливање Православља са протестантским светом. То је – ступање готово свих помесних православних цркава на челу са Васељенском Патријаршијом у тзв. „екуменски покрет“, формално
обједињен у једну моћну организацију под називом „Светски Савет Цркава“.Идеолог „екуменизма“, који се појавио као природна последица туге протестантског света због губитка Цркве, био је немачки пастор Кристофер Блумбарг, кога протестанти зато и зову „велики пророк савремености“. Он је позивао на уједињење свих протестаната ради „стварање Царства Божијег на земљи“, али је умро пре настанка екуменског покрета, 1919.године.“
Св.Јустин осуђује екуменизам у свом делу – Православна Црква и екуменизам
Папистичко-протестантски екуменизам са својом псевдоцрквом и својим псевдохришћанством нема излаза из својих смрти и мука без свесрдног покајања пред Богочовеком Господом Христом и Његовом Православном Црквом. …Без покајања и ступања у Истиниту Цркву Христову неприродно је и бесмислено говорити о неком уједињењу „цркава“, о дијалогу љубави и интерцоммунио..“
(Православна Црква и Екуменизам, Ава Јустин)
На Православном Богословском Факултету у Београду су уведена од стране професора разна лажна учења, неправославна и јеретичка. Користи се јеретичке књиге, римокатоличке и протестантске, „православне“ – екуменистичке и модернистичке. Студенти уче догматику митрополита Јована Зизјуласа која је пуна јереси и хула , склоњена је Догматика Св. Јустина, склоњена је апологетика оца Лазара Милина из предмета Историја религије и уведен је јеретик Кинг чија је књига препуна хула и јереси и која тежи екуменизму као религијском синкретизму. Већина професора трују студенте са својим хулама и јересима, њихова предавања је погубна и богохулна. Из Библијских предмета се учи како апостоли нису писали Јеванђеља и Посланице, како је Библија историјски нетачна , пуна легенди, плагијати , бајки и митова , одричу се чуда донекле, одриче се Гнев и Правда Божја, одричу се цитати који су кључни за православну догматику и користе се протестантске књиге или књиге написане по њима од модернистичких аутора. Оно што је православно се проглашава за западно и обрнуто , веома лукаво. Постоји предмет Екуменизам на четвртој години и ту се износи лажно учење екуменизма као еклесиолошке свејереси и надјереси. Јеретицима се даје својство хришћана, признају им се благодат и тајна и учи се како је црква раздељена на више делова , теорија грана. На факултету се предају још разне лажи и хуле , нпр како је круна за Св. Стефана Првовенчаног дошла из Рима. Римокатолици, протестанти , јевреји и муслимани држе предавања , студенти се одводе на мисе. Црква одбацује еволуцију , анатемише Оригена док данашњи модернисти га васкрсавају на факултету СПЦ.
Из литургике се студенти уче новотаријама и у капели факултета се литургија и богослужења служе по „новом“ иако је то Сабор СПЦ 8 пута забранио за пар деценија
ОДЛУКЕ СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА СПЦ
О БОГОСЛУЖБЕНОМ ПОРЕТКУ
1. Одлука Св. арх. Сабора на редовном заседању од 23/10. маја 1986. г. под АСБр. 8/ зап. 92:
„Убудуће на подручју Срп. Прав. Цркве може се служити на црквенословенском и српском говорном језику. На српском језику може се служити само употребом Служебника у издању Св. Арх. Синода.“36
- под АСБр. 51/ зап. 103:
„Умолити Преосвећену Г.Г. епархијске архијереје да скрену пажњу подручном парохијском свештенству да се, у циљу реда и дисциплине у Цркви, у свом узвишеном и одговорном раду држе црквених прописа и на тај начин, са своје стране, помогну да се сачува вековни поредак у нашој Цркви.“
2. Одлука Св. арх. Сабора на редовном заседању од 21/8. маја 1991. г. под АСБр. 1024/ зап. 592:
„У погледу богослужбене праксе у Српској православној Цркви, држати се одлуке Св. арх. сабора - АСБр. 24/ зап. 46 од 16/3. маја 1968. г. која, између осталог, гласи: ...без обзира на праксу у другим православним црквама... остати при нашој богослужбеној пракси, држећи се традиције и прописа “Архијерејског чиновника”.“37
3. Одлука Св. арх. синода од 29/16. априла 1992. г. под СИН. 1406/ зап. 952:
„Усвојити предлог Њ.С. Патријарха српског Г. Павла и умолити Преосвећену Г.Г. епархијске архијереје да, услед великог страдања Српске православне Цркве и верног јој народа у Босни и Херцеговини, позову им подручно свештенство и монаштво, као и све верне на строги пост у времену од 22. до 28. јуна 1992. године, како би тако припремљени могли приступити Св. Тајнама Исповести и Причешћа на Видовдан ове године.“
4. Одлука Св. арх. Сабора од 23/10. маја 1995. г. под АСБр. 31/ зап. 102:
„У случају служења пређеосвећених Литургија у вечерњим часовима, свештена лица и верници који желе да се причесте на овим Литургијама треба да се, након претходног поста, уздржавају од хране, пића и пушења од поноћи.“
5. Одлука Св. арх. Сабора од 6. октобра/23. септембра 2006. г. под АСБр. 8/ зап. 55:
„На основу члана 70. тачка 6. Устава Српске православне Цркве, образовати Комисију за проучавање литургијских питања... Умолити високопреосвећену и Преосвећену Господу епархијске архијереје да се, у погледу служења Свете Литургије и других богослужења, држе – до даљњег - устаљеног црквеног поретка.“
6. Одлука Св. арх. Сабора од 15/2. и 24/11. маја 2007. г.- под АСБр. 48/ зап. 24 и АСБр. 80/ зап. 166:
„Ставити у дужност Комисији Светог архијерејског сабора за проучавање литургијских питања да настави започети рад, и да резултате до којих буде дошла достави Светом архијерејском сабору на коначну одлуку, о чему консултовати праксу и духовна искуства осталих помесних православних цркава... У међувремену, док се не дође до прихватљивих резултата рада Комисије, у свим епархијама Српске православне Цркве у погледу служења Свете Литургије и других богослужења држати се устаљеног вековног поретка наше Цркве. Истовремено умолити преосвећену Господу епархијске архијереје да ову одлуку проведу у својим епархијама, претходно обзнанивши је свештенству и верујућем народу.“
7. Одлука Св. арх. Сабора од 29/16. маја 2008. г. под АСБр. 762/ зап. 529:
Поновљен је потпуно исти текст одлуке са мајског Архијерејског Сабора из 2007. У Саопштењу за јавност са редовног заседања Св. Арх. Сабора у мају 2008. у вези са богослужењем се каже: „У циљу, пак, очувања вековног молитвеног предањаи живог сведочења Цркве у савременом свету, Сабор је потврдио свој став у погледу служења Свете литургије и других богослужења у духу вековног литургијског предања наше Цркве.“
У Цркви су завладали архијереји и свештеници екуменисти и модернисти , већина народа је екуменистичког и модерног начина размишљања, спремно да прихвати антихриста, ретки су примери правих пастира и православаца. Свештенство, монаштво и народ је огреховљен и раслабљен. На нама се остварују пророчанства Светих Отаца о задњим временима и апостасији. Данашњи православци и данашње време је исто по духу као пре 2000 година , Јудеји који су тада одбацили Христа исти су као данашњи православци који ће прихватити антихриста, тј браћа јудејима по духу, фарисеји и књижевници. У Цркви се проповедају разна лажна учења. У Српској Цркви хоће да се уведе нови модеристички устав, српски архијереји су били на разбојничком сабору на Криту, увео се богослужбени раскол у окриљу Цркве, није још СПЦ изашла из ССЦ иако је та одлука донета пре више од 20 година, архијереји и свештеници учествују на разним скуповима екуменистичким где се врше издајничке дијалози, заједничке молитве , разне екуменистичке активности као нпр љубљење руке папи , потписивање разних деклариција што је све устари тешко лицемерје и лаж а не проповед Истине и Јеванђеља. Свештеници не проповедају Јеванђеље него су по речима Светог Јакова Арсовића постали требниконосци и колачорезачи , не воде рачина о пастви , нити се брину о спасењу него служе као саблазан за паству по речима Светитеља. Ни паства ништа није боља него људи већина не долазе у Цркву и живе безбожно и модерно. То су изданци Богословија и ПБФ, што није кривица факултета и богословија него професора и њих самих.
Синодик Православља је анатемисао 843.године људе који одбацују бесмтност душе, загробно стање хришћана и Страшни Суд.
Црква преко Светих Отаца објављује да је спасења и благодат само унутар Православне Цркве
„Црква је свагда сматрала да је једини Посредник спасења Искупитељ. Она је признавала да и највеће врлине пале природе нисходе у ад. Ако су праведници истините Цркве, светилници из којих је светлео Дух Свети, пророци и чудотворци, који су веровали у Искупитеља који долази, а својом су смрћу претходили доласку Искупитеља, нисходили у ад, како то ви хоћете да незнабошци и мухамеданци, који нису познали Искупитеља и нису поверовали у Њега, зато што вам се они чине тако добри, задобију спасење, које се даје једним, понављам вам, јединственим средством: вером у Искупитеља? Хришћани, познајте Христа! Схватите да ви Њега не познајете, да сте се одрицали Њега, сматрајући да је спасење могуће без Њега због некаквих добрих дела. Онај ко признаје могућност спасења без вере у Христа, одриче се Христа и, можда не знајући, запада у тешки грех богохуљења.“
Свети Игњатије Ставропољски
„Оригенизам никада није био прихваћен или чак трпљен у Цркви.
Концепције Оригена, одбачене од стране Светих Отаца чак у до-Никејском периоду и осуђене на неколико Помесних Сабора, биле су завршно и заувек предане проклетству највишим ауторитетом - Петим Васељенским Сабором, који је изрекао анатему не само оригенизму, већ и самом јересијарху.
Осуда Оригена је нашла израз и у црквеној химнографији. Например, у тропару Светом Методију Патарском (Оцу трећег века) постоје речи: „Оригенову посрамио си лаж“, то јест, оборио си лажно учење Оригена.“
Архимандрит Рафаил Карелин
„Идеја о човековом „еволуирању“ из нижих животињских врста не може се ускладити са светоотачким и библијским погледом на стварање човека и захтева да се међу њима начини оштра разлика. Ако је човек „еволуирао“ искључиво према законима природе, онда се његова разумна природа, његова душа, образ Божији, од животиња не разликује квалитативно него само квантитативно. Он је у том случају искључиво земаљска фигура и ту нема места за светоотачко тумачење да је он „делом земни а делом небески“ и мешавина двају светова, да употребимо израз светог Григорија Богослова.“ – Св.Серафим Роуз
На основу свега реченог тражимо да се на будећум Сабору СПЦ 2018. године уради
1. Да Српска Православна Црква изађе из Светског савета цркава
2. Да се анатемише и одбаци критски лажисабор
3. Да се усклади старо традиционално богослужење и да престане богослужбени раскол
4. Да се сви епископи , свештеници и професори Богословских факултета и богословија позову на покајање , ако се не покају да се рашчине
5. Да се осуде сва модернистичка и либералистичка учења и јереси
6. Да се на Богословским факултетима и богословијама предају православна учења , да се одбаце дела еп. Зизјуласа и осталих модерниста и екумениста
7. Да се екуменизам анатемише , да се одбаци нови предлог Устава СПЦ
8. Да се Артемије позове да уђе у општење са патријархом , да се акакијевци позову на покајање из раскола , да се јавно осуди геј параде, филм матилда и остала јавна проповедања греха преко медија
9. Да се Македонски раскол исцели , да се одбаце нова електронска документа
10. Да се остане на Старом Календару, да дијаспора остане под окриљем СПЦ
11. Да се не скраћују постови, богослужења, да престане прогон истинских пастира и народа
12. Да свештеници проповедају Јеванђеље народу који се обезбожио, а не да се врше разни дијалози и компромиси са јеретицима, него да се екуменисти позову на покајање, поготово из Цариградске Патријаршије, да епископи буду исповедници за веру.
Ако ви то архијереји не урадите, то ће урадити српски краљ и руски цар када дођу ако се србски и руски народ покају и они ће по прочанствима Светих све млаке архијереје и свештенике рашчинити и словенски народ поново оправославити на кратко време пред коначно отпадништво и апокалипсу.