Редовни посетиоци „Борбе за веру“ знају да је она, од самог свог оснивања, место правовременог и, изнад свега, истинитог информисања.  С обзиром да је заседање Сабора у току и да је то, тренутно, најактуелнија тема, а да у медије, углавном, доспевају филтриране информације, у наставку, ексклузивно, доносимо вести са Сабора у њиховом аутентичном облику.

1. Најпре се повела расправа око тога да администратори немају права да рукополажу и дају унапређења у више чинове. Патријарх Иринеј је напао епископа Сергија да је он то радио два месеца прошле године, док није устоличен у Бихаћу.  Сергије му се оштро супротставио и навео му именом и презименом кога је он све, као администратор епархије средњоевропске, рукоположио и унапредио у Немачкој. Патријарх је занемео увређен Сергијевим начином опхођења и рекао да тако нешто у животу није доживео;

2. Епископ бачки Иринеј Буловић је тражио рехабилитацију бившег епископа зворничко-тузланског Василија Качавенде (присилно пензионисан), бившег епископа милешевског  Филарета (присилно пензионисан) и бишег епископа нишког Јована Пурића (безаконо свргнут са трона), у чему му се  оштро супротставио самозвани бискуп херцеговачки Гргур, који је рекао да треба да га буде срамота због тога што штити педере у Цркви и још му рекао да ће се са њим обрачунати и силом ако треба. Буловић му је одговорио да ће му позвати полицију, а Гргур узвратио да се он полиције не плаши;

3. На Сабор је дошао и бивши епископ канадски Георгије (присилно пензионисан), за кога је актуелни епископ канадски Митрофан тражио да се рашчини, јер је, наводно, украо црквену кућу у којој живи. Георгије је донео одговарајућу документацију и показао да Митрофан измишља,  а да је права истина да је он преписао ту кућу на свог секретара. Сабор је неочекивано стао на Георгијеву страну, а Митрофану је због тога позлило и почео је сав да се тресе као прут. Морали су да га изведу да му дају шећера и воде да би се смирио. Буловић је стао у заштиту владике Георгија.

„Сине човјечји, пророкуј против пастира Израиљевијех, пророкуј и реци тијем пастирима: овако вели Господ Господ:

тешко пастирима Израиљевијем који пасу сами себе! Не треба ли стадо да пасу пастири? Претилину једете и вуном се одијевате, кољете товно, стада не пасете. Слабијех не кријепите, и болесне не лијечите, рањене не завијате, одагнане не доводите натраг, изгубљене не тражите, него силом и жестином господарите над њима. И распршаше се немајући пастира, и распршавши се посташе храна свијем звијерима пољским. Овце моје лутају по свијем горама и по свијем високим хумовима; и по свој земљи распршане су овце моје, и нема никога да пита за њих, никога да их тражи.

Зато, пастири, чујте ријеч Господњу;

Тако ја био жив, говори Господ Господ, што стадо моје поста грабеж, и овце моје посташе храна свијем звијерима пољским немајући пастира, и пастири моји не траже стада мојега, него пастири пасу сами себе, а стада мојега не пасу;

Зато, пастири, чујте ријеч Господњу;

Овако вели Господ Господ: ево ме на те пастире, и искаћу стадо своје из његовијех руку, и нећу им дати више да пасу стадо, и неће више пастири пасти сами себе, него ћу отети овце своје из уста њиховијех и неће им бити храна.

Јер овако вели Господ Господ: ево ме, ја ћу тражити овце своје и гледати их.“

(Језекиљ, 34, 2-11).