БОРБА ЗА ВЕРУ - Уредништво: О протеклом Сабору

Пролећно заседање Сабора СПЦ је завршено. С обзиром да постоји опасност од заблуда у погледу његовог исхода, сматрали смо неопходношћу да напишемо коју реч.

Екуменисти и новотараци СА Сабор претворили у трагикомедију

Дуго година су догађања на Сабору за обичне вернике била непознаница. Људи су сматрали да је реч о сабрању епископата, људи озбиљних и верних својој Цркви, на коме се разматрају крупна и горућа црквена питања. По свом завршетку, Сабор је издавао „Саопштење за јавност", које је већина верника примала здраво за готово, верујући да оно преноси истину о том збитију. Захваљујући алтернативним медијима, од којих је најинформисанији и највећи „Борба за веру“, у јавност је почела да доспева истина да непријатељи СПЦ – екуменисти и новотарци - овај скуп претварају у сушту супротност његовогј главној одредници - "Свети".

(Што се тиче самог саопштења, њега већ око две деценије пише доживотни портпарол Београдске патријаршије Иринеј Буловић, а да већина епископа о његовом садржају не зна ништа, све док се оно не појави у медијима. Да је то тако, лично смо се уверили. Пре неколико година, за један детаљ који се појавио у саборском саопштењу, иначе усмерен против Цркве, када смо упитали једног правоверног епископа: „Ваше Преосвештенство, како сте могли то потписати?“ – одговорио је: „Где то пише, ја то нисам потписао?!“)

Као што смо и најавили пре његовог почетка, на Сабору је дошло до обрачуна између два екуменистичко-новотарска клана. Победио је клан епископа бачког Иринеја Буловића, а (наизглед) изгубио клан самозваног бискупа херцеговачког Гргура. Зашто наизглед? Зато што ће бискуп Гргур, осведочени отпадник од вере и нације – човек који је исповедао јерес филиокве скупа с римокатолицима, уводио жене у олтар, кварио веру, урушавао литургијски поредак, скидао иконостасе по херцеговачким црквама, скрнавио цркве скарадним „фрескописима“ (оставићемо сада његов бизнис и личне грехе по страни), само променити место. Он и даље, формално, задржава чин епископа. Ако се ствари сагледају објективно, њега је, заправо, Сабор наградио. Њему ће овај премештај чак и добро доћи, јер одлази међу своје. У Немачкој ће бити окружен папистима и протестантима. Свој међу својима, рекло би се. А плакао је опраштајући се од своје империје и својих поданика, уместо да се радује?! Но, треба га и разумети. Повређен је. Јавно осрамоћен од својих. Зато тренутно и не увиђа да је награђен. Јер му се могло догодити да га „заболе ноге“, као епископе Василија Качавенду, Филарета, Константина, Георгија, а кад неког епископа у СПЦ „заболе ноге“, онда, као што већ рекосмо, тај одлази далеко, далеко...

Користимо прилику да српске вернике у Немачкој упозоримо: долази вам „елитни“ издајник и рушитељ Српске Цркве! И то јаростан. Свештенство ће му се листом покорити, што принудно, што добровољно. На вама, мирјанима, свесним и неравнодушним чедима наше свете Цркве, је да га на време зауставите. Уколико то не учините, он ће вам зидати грађевине, али вам од вере отачке НЕЋЕ ОСТАВИТИ НИ КАМЕН НА КАМЕНУ! А ко не очува веру своју, неће очувати ни душу своју. А ко не очува душу своју, неће ући у живот вечни, који обећа Створитељ благословеним Србима Својим!

Сабор је одложио усвајање новог Устава СПЦ и заузео „оштар“ став о Косову. Има ли разлога за ликовање? У равнању према екуменизму и новотарству у СПЦ, који је из темеља урушавају, има ли разлике да ли је на снази стари или нови Устав? У чему је то стари Устав макар омео, ако не зауставио, бујање екуменизма и новотарства? Ни у чему! Па зашто се онда радовати што је усвајање новог Устава померено за годину дана? У време актуелног Устава, екуменистичко-новотарска клика је задобила апсолутну већину у Сабору, и сада се цинично кези у лице свима који ликују што нови Устав тренутно није усвојен, јер га, уистину, може усвојити кад год пожели (наравно, биће ту извесних козметичких дотеривања, чисто – спина ради). Да ли то чујемо приговоре да неће моћи? А ко ће их спречити? И ту сада долазимо до кључног питања везаног за протекли Сабор. Ко ће их спречити? Можда неколико преосталих правоверних епископа? А где су они? Чује ли се њихов глас на Сабору? Да ли су они на Сабору уопште и говорили? Ако су и говорили, о чему су говорили? За шта су се борили?

Саборске одлуке спинују јавност; за шта се заиста требало борити на Сабору

1. ШТА ЈЕ СА СПРОВОЂЕЊЕМ ОДЛУКЕ САБОРА О ИСТУПАЊУ СПЦ ИЗ СВЕЈЕРЕТИЧКОГ „СВЕТСКОГ САВЕТА ЦРКАВА“ ИЗ 1997.?

2. ШТА ЈЕ СА ИЗРОДИМА НА ЕПИСКОПСКИМ ТРОНОВИМА КОЈИ СЕ ЗАЈЕДНИЧКИ МОЛЕ СА ПАПИСТИМА И ОСТАЛИМ ЈЕРЕТИЦИМА, ПРОТИВНО КАНОНИМА ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ? (и сам патријарх је учествовао у римокатоличкој процесији и палио свеће у јеврејској синагоги, за шта би, на пример, да је у СПЦ нормално стање, већ био рашчињен.)

3. ШТА ЈЕ СА НОВОТАРЦИМА КОЈИ НЕЗАУСТАВЉИВО РУШЕ ПОРЕДАК ЦРКВЕНИХ БОГОСЛУЖЕЊА, СТВАРАЈУЋИ ДУБОКЕ ПОДЕЛЕ И РАСКОЛ У СПЦ?

4. ШТА ЈЕ СА ЈЕРЕТИЦИМА И ЈЕРЕСИМА НА БОГОСЛОВСКОМ ФАКУЛТЕТУ И ОСТАЛИМ БОГОСЛОВСКИМ ШКОЛАМА?

Да ли је постављено питање ко управља тим факултетом, и чији је то факултет? Да ли је постављено питање зашто Сабор СПЦ нема никаквих ингеренција над тим факултетом?!

И сада ми питамо лаковерне: ко ће сачувати Косово? Једно саборско саопштење, потписано од стране оних којима је, као што видимо, до Вере стало мало више него до лањског снега, или Бог?!

Дакле, шта је важније: Косово или Православље? Косово или вековни богослужбени поредак?

Ствар је јасна: "Ово је требало чинити, и оно не остављати (Лк. 11, 42).

Највећи Србин после Светог Саве, Свети Владика Николај, није рекао - борба за земљу то је борба за главну имовину своју и за вечни живот, већ је рекао: „Зато ти и говорим, Србине брате: БОРБА ЗА ВЕРУ то је борба за душу, а борба за душу ТО ЈЕ БОРБА ЗА ГЛАВНУ ИМОВИНУ СВОЈУ И ЗА ВЕЧНИ ЖИВОТ. Не говорим ти у име моје, него у име свих предака својих, светих и витешких, који се Бога бојаше, за душу бринуше, и за веру борбу, и борбу, и борбу водише. Па чак и кад битке на светском попришту изгубише, душе своје спасоше и у царство Христово се уселише.“

Свети Апостол Павле је говорио да се тајна безакоња и Антихрист не могу зацарити док се не уклони онај који сада задржава" (2. Сол. 2, 7). А ко задржава? Благодат Духа Светога, који делује кроз Свете Тајне Православне Цркве, првенствено кроз Свету Литургију. Велики српски старац, отац Тадеј Витовнички говорио је: "Свака Литургија је атомска бомба бачена у пакао". Па ко ће нам сачувати не само Косово већ и саваки српски град и свако српско село, ако нам новотарци "демонтирају" ову "атомску бомбу", односно обезблагодате Свету Литургију, што они увелико раде? Хоће ли то учинити саборска, новинска и интернетовска пискарања? Јер "ако Господ не сазида дом, узалуд се труде зидари његови, ако Господ не сачува град, узалуд не спавају чувари његови" (Пс. 126, 1).

И завршићемо речима Преподобног оца нашега Јустина Ћелијског:

"Шта је Господ поставио као главну бригу сваког човека у овоме свету, као главну и најглавнију бригу и моју и твоју и сваког људског бића? Шта? Чули сте данас из Светог Еванђеља: "Иштите најпре Царства Божјег и правде Његове и све ће вам се друго додати!" Све! И јело и одело, и храна, земља, звезде, небеса - све је то додатак Царству Небеском, Царству Божјем... Куда - куда идеш, душо Србинова, куда срљаш? Шта је главни последњи стрн твој? Јер ако не изабереш Царство Божје као главну бригу своју у овоме свету и ако то не буде главна брига сваки дан и сваку ноћ, знај, душа твоја трчи ка паклу. Не варај себе! Не варај себе, Србине; не варај себе човече!" (Преподобни Јустин Ћелијски, Беседа на Јеванђеље по Матеју 6, 22-23).