Владислав Ђорђевић: Свети Апостол Павле и место жене у породици, Цркви и друштву
недеља, 03 јун 2018
            Постоје два кључна текста која говоре o ставу Св. Павла о месту жене у породици, Цркви и друштву: Тимотију посланица прва 2,9-15 и Коринћанима посланица прва 14,34-36.

1. Тимотију посланица прва 2,9-15

1. 1. Скромно одевање

Св. Павле је записао: Тако и жене у пристојном одијелу, са стидом и поштењем да украшују себе, не плетеницама, ни златом, или бисером, или хаљинама скупоцјенима, него добријем дјелима као што се пристоји женама које се обећавају побожности” (Тимотију посланица прва 2,9-10).

Разметљиво спољашње украшавање изражавало је женину независност од мужа и зато је Св. Павле забрањује. Слично повезивање женске подређености мужевима и потребе за скромним изгледом подвлачи и Св. Петар: А тако и ви жене будите покорне својијем мужевима, да ако који и не вјерују ријечи женскијем живљењем без ријечи да се добију, кад виде чисто живљење ваше са страхом. Ваша љепота да не буде споља у плетењу косе, и у ударању злата, и облачењу хаљина, него у тајноме човјеку срца, у једнакости кроткога и тихога духа, што је пред Богом многоцјено. Јер се тако некад украшаваху и свете жене, које се уздаху у Бога и покораваху се својијем мужевима, Као што Сара слушаше Авраама, и зваше га господаром” (Прва саборна посланица Св. апостола Петра 3,1-6а).

Обојица апостола повезују покорност мужевима са скромним одевањем.

1. 2. Слушање с покорношћу

Св. Павле налаже: Жена на миру да се учи са сваком покорношћу. Али жени не допуштам да учи нити да влада мужем, него да буде мирна” (Тимотију посланица прва 2,11-12). Овде је реч о инвертованом паралелизму: оно што је позитивно речено у 11 стиху, речено је негативно у 12. Слушање је паралелно са одсуством подучавања, а покорност са мирноћом. Израз на миру” (en ēsychía), који се као инклузија појављује на почетку 11. и на крају 12. стиха, и израз са сваком покорношћу” (en pasē ypotagē) не подразумевају да жена у цркви не сме да проговори ни реч, што би сугерисао глагол „ћутати” (sigáō), већ да се подвргне ауторитету. Глагол покорити се” (ypotássō) стално се понавља када је реч о односу жене према мушкарцу. Св. Павле налаже: Но као што црква слуша Христа тако и жене своје мужеве у свему” (alla ōs ē ekklēsía ypotásetai tō Christō, oýtōs kaì ai gynaikas, tois andrásis en pantí, Ефесцима посланица 5,24). Старице он саветује: Да буду поштене, чисте, добре кућанице, благе, покорне својијем мужевима” (sōphronas autàs oikoyrgoỳs agathás, ypotassoménas tois andrásin, Титу посланица 2,5). Св. Петар такође налаже женама: будите покорне” (ypotassómenai, Прва саборна посланица Св. апостола Петра 3,1). Подучавање које је забрањено женама је ауторитативно подучавање у својству старешина (pressbýteroi) или епископа (epískopoi). Подучавање у световним, па и верским стварима, жене су чиниле (Коринћанима посланица прва 11,5; Дјела апостолска 18,26; Римљанима посланица 16,12; Тимотију посланица друга 1,5) и треба да чине (Титу посланица 2,3). Али то није ауторитативно подучавање. Разлог зашто жене не смеју ауторитативно да подучавају није тај што су неспособније и мање образоване, него зато што не смеју да имају ауторитет над мушкарцима, како проистиче из првенства Адамовог стварања (Тимотију посланица прва 2,13) и првенства Евиног сагрешења (Тимотију посланица прва 2,14). Наравно, реч је о типолошкој, не емпиријској узрочности. Као што је Адам тип” мушкарца (Римљанима посланица 5,12.18), тако је Ева тип” жене. Као што је Евин грех подстакнут њеном жељом за независношћу од Адама, тако ка греху води свака женина жеља за независношћу од мужа. Грех је, дакле, обртање поретка васпостављеног приликом стварања.

Св. Павле овде истиче вредност рађања (teknogonía): Али ће се спасти рађањем дјеце, ако остане у вјери и љубави и у светињи с поштењем” (Тимотију посланица прва 2,15). „Рађање дјеце” узето је овде као типична, али не искључива женска улога. Апостол не жели да каже да ће се спасити само породиље. Из 7. поглавља Коринћанима посланице прве види се да Св. Павле сматра добрим и брак и безбрачност (али, искључиво у девствености: „...Добро је човјеку да се не дохвата до жене“ и: „А неожењенијем и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам“). Апостол жели да каже да се жена спасава обављањем типично женских послова, а не тежњом да заузме руководећа места у Цркви. Жена ће се спасити верним и савесним обављањем домаћичких и материнских дужности.

Св. Павле упозорава да жена мора да буде скромна. У Тимотију посланици првој 2,9 Св. Павле жени налаже поштење” (sōphrosýnē). Реч „софросини” значи: скромност”, умереност”, разборитост”, „уздржање” и зауздавање страсти”. То су све тачнија и у контекст боље уклопива значења. Скромност је по Св. Павлу главна врлина хришћанке, јер она подразумева подређену и домаћичку улогу која је у складу са улогом жене успостављене приликом стварања.

2. Коринћанима посланица прва 14,34-36

Св. Павле овде налаже: Жене ваше да ћуте у црквама; јер се њима не допусти да говоре, него да слушају, као што и закон говори. Ако ли хоће чему да се науче, код куће мужеве своје нека питају; јер је ружно жени да говори у цркви” (Коринћанима посланица прва 14,34-35). Кључна изјава у овом пасусу гласи: него да слушају” (allà ypotassésthōsan) што значи: „нека буду подређене”. Св. Павле женама брани ону врсту говора која је ауторитативна и која је неподударна са њиховом подређеном улогом. Ружно” је да жена говори на начин који поткопава мужевљев ауторитет. То би било кршење закона” (nómos). У Старом завету не постоји закон да жена на богослужењу мора да ћути. Закон” који се крши ауторитативним говорењем јесте начело подређености жене утемељено приликом стварања (Прва књига Мојсијева 2). Заповест да жена буде подређена мужу и уопште жена мушкарцу, није културолошка, променљива, већ, по Св. Павлу, теолошка и обавезујућа. То су Господње заповијести” (kyríoy estìn entolē), додаје апостол (Коринћанима посланица прва 14,37b).

3. Зашто се Св. Павле увек верницима обраћа само са „браћо”?

Хришћанским заједницама Св. Павле је написао много посланица. У свима њима он се вернима увек обраћа са „Браћо!” (Римљанима посланица 7,1; 8,12; 10,1; 12,1; Коринћанима посланица прва 1,11; 2,1; 3,1; 10,1; 11,2; 12,1; Коринћанима посланица друга 1,8; 8,1; 13,11; Галатима посланица 6,1; Филибљанима посланица 3,1; 4,1; Колошанима посланица 1,2; Солуњанима посланица прва 1,4; 2,1.9.14.17; 3,7; 4,1; 5,1.4.12.25; Солуњанима посланица друга 2,1.15; 3,1; Јеврејима посланица 3,1.12; 13,22). Никада се вернима не обраћа са „Браћо и сестре!”, како би требало по феминистичком „инклузивном језику”. Још мање му пада на памет да ословљава заједнице са „сестре!”

Исто тако, он поздраве црквама шаље само од браће других цркава (Коринћанима посланица прва 16,20; Галатима посланица 1,2; Филибаљнима 4,21). Из истог разлога он вернике увек назива „синовима”, али не и „кћерима” (Солуњанима посланица прва 5,5.8).

Разлог није културолошки. Св. Павле није био познат као друштвени конформиста. Није повлађивао узусима свог времена. Заправо, он им се толико опирао да га је то друштво на крају осудило на смрт и одрубило главу.

Разлог је типолошки. За Св. Павла мушкарац је представник свог дома и своје цркве. Стога се он вернима увек обраћа само у мушком роду. Св. Павле није неговао „родно сензитивни језик” (gender sensitive language). Није познавао ни признавао „инклузивни језик” (inclusive language). Он је следио поредак упостављен приликом стварања.

4. Закључак

Међу Павловим сарадницима било је и жена. Он им је указивао дужно поштовање. Ценио је њихов рад и труд. Али Св. Павле је поштовао ред успостављен приликом стварања. Стога је сматрао да је мушкарац представник друштва, породице и Цркве. Зато он женама налаже скромно одевање и слушање са покорношћу својих мужева и учитеља. Он забрањује да жене у цркви ауторитативно говоре. По њему, руководећа места су у Цркви резервисана само за мушкарце. Ђаконство, презвитерство и епископство резервисани су само за мушкарце. Из истог разлога он у својим посланицама вернике увек ословљава само са „браћо”, а никад и са „сестре”. Он је доследно поштовао поредак успостављен приликом стварања.

У његовим посланицама нема ни назнака „родног феминизма”. Он би ту идеологију сматао јеретичком, јер се противи поретку успостављеном приликом стварања. Тај поредак су поштовали сви старозаветни и новозаветни писци, па и сâм Господ Исус Христос и Његови апостоли, укључујући и њега самог. Тај поредак верно чува и Црква све до данас.

Последњи пут ажурирано ( недеља, 03 јун 2018 )