Тако пишу Милове новине: Руси "новичоком" прете Вартоломеју
недеља, 29 јул 2018
       „Препознајући високу одговорност првопријестолне Цркве Цариграда, која никада није престала да се мири са илегалним и неканонским ситуацијама које су потресале природно функционисање Православне цркве, и током ових кључних времена покреће иницијативу – ДА ОБНОВИ ЈЕДИНСТВО ПРАВОСЛАВНИХ ВЈЕРНИКА У УКРАЈИНИ С КРАЈЊИМ ЦИЉЕМ ДА УКРАЈИНСКОЈ ЦРКВИ ДÂ АУТОКЕФАЛИЈУ".

То је садржај посланице коју је патријарх цариградски Вартоломеј упутио Петру Порошенку, а јуче (27. јула) у Кијеву му је уручила патријархова делегација предвођена митрополитом Емануилом, чланом Синода Цариградске патријаршије.

Шта то све скупа значи?

Предстојећи догађаји око Украјине, сада је то извјесно, воде ка признавању аутокефалности њене Цркве од стране Цариграда. И трајно ће се промијенити конфигурација Васељене. Чини се да ништа неће бити како је било. То ће, свакако, прије или касније, имати рефлексије и на црквене прилике у Црној Гори, тј. на враћање редовнога стања у нашој помјесној аутокефалној Цркви, чије су епархије након 1918. неканонски присаједињене новоформираној Патријаршији у Београду – Српској православној цркви (СПЦ).

Британски ББС у великоме чланку од 26. јула тврди да је „Украјина ближе него икада до стварања сопствене, од Москве независне, а од православних цркава препознате и признате Цркве”, те да се „у посљедњих неколико мјесеци, Руска православна црква (РПЦ) и Цариградска патријаршија, двије најутицајније православне цркве, боре не само за украјинске вјернике, вец́ и за примат у свјетскоме православљу”.

Украјина има 48,5 милиона стновника. Око 70 одсто изјашњавају се као религиозни, од чега су 65 одсто православни. Три су вјерске структуре које себе сматрају православним: Украјинска православна црква Кијевске патријаршије (УПЦ-КП, у литургијскоме јединству са обновљеном Црногорском православном црквом) и Украјинска аутокефална православна црква (УАПЦ) окупљају милионе вјерника и имају врло динамичан литургијски живот. Међутим, оне од других православних цркава још немају потврду да су канонске. Такво признање засад има само Украјинска православна црква Московске патријаршије (УПЦ-МП), која је, међутим, огранак РПЦ – Москва јој је одобрила статус самоуправе – и једина се службенао противи аутокефалности.

Петро Порошенко – нота бене, практични вјерник, некада парохијанин управо УПЦ-МП! – од почетка предśедничкога мандата спроводи активне преговоре са Цариградом да обезбиједи томос – акт, грамату о давању црквене независности. Процес је дошао до циља послије разговора са Вартоломејем почетком априла ове године. Убрзо су се Цариграду, ради аутокефалије, обратили архијереји УПЦ-КП и УАПЦ, као и парламент Украјине (Верховна Рада України) – али изгледа и неки архијереји из руске УПЦ-МП!

„ПРИБЛИЖНО ДЕСЕТАК ВЛАДИКА УПЦ-МП УПУТИЛО ЈЕ ЗАХТИЈЕВ ЦАРИГРАДУ ДА ОБЕЗБИЈЕДИ АУТОКЕФАЛИЈУ УКРАЈИНСКОМЕ ПРАВОСЛАВЉУ”, наводи ББС, „али се њихова имена чувају у тајности, нарочито из безбједносних разлога; поред тога, те владике се плаше црквених санкција и могуц́ности губљења тренутних позиција. Из УПЦ-МП кажу да они у својим редовима не познају архијереје ‘који би подржали идеју стварања нове цркве’”.

У Кијеву, међутим, вјерују да се око двије трећине вјерника или клирика УПЦ-МП не противи у основи добијању аутокефалије. Кирил Говорун из УПЦ-МП, познати богослов, архимандрит, један је од њих. Недавно је изјавио да је, према његовим информацијама, „ТОМОС СПРЕМАН, ВЕЦ́ ЈЕ НАПИСАН, чак и знам ко га је написао – мој учитељ на Атинскоме универзитету".

Према нашим сазнањима, томос из Цариграда за Украјину ће предвиђати да се сви постојећи архијереји који то желе – из УПЦ-КП, УПЦ-МП, УАПЦ – саборно окупе, затим изаберу Синод и предстојатеља нове, обједињене Украјинске цркве. Сви архијереји из садашње три православне цркве у Украјини задржавају своје титуле и епархије са постојећим парохијама, чак иако се оне често преклапају у истим градовима и насељима. Процес фузије три цркве потрајао би годинама, ако не и деценијама.

Даље, како ствари сада стоје, цариградски томос за Украјину имаће укупно три странице: једна и по до двије странице ће бити аргументација због чега се даје аутокефалија, а остатак простора ће бити за потписивање акта од стране владика из Синода Цариградске патријаршије…

А сада размотримо веома интересантно питање – на којим аргументима ће се темељити цариградски томос за Украјинце?

Велики кнез Кијева, Володимир Свјатославич, касније канонизовани Свети Володимир, под скиптром Цариградске патријаршије прима хришћанство 988. године у Херсонесу (Χερσόνησος) на Криму, древноме полису који су основали грчки колонисти, након чега се женидбом ородио са византијском династијом и – важније – покрстио је Кијевску РУС (Ки́ївська Русь) која се често код нас нетачно преводи као „Кијевска РУСИЈА”. У Кијеву су управо у току традиционалне, велике, дводневне (27-28. јул) црквене свечаности подводом 1030-те годишњице Крштења свете Руси – Украјине (Хрещення Київської Руси – України).


Налик Дукљи, првој држави међу Јужним Словенима, код Источних Словена, на подручјима данашње Украјине, Бјелорусије и западне Русије, прва држава је управо Кијевска Рус. Цариградска патријаршија понавља да је, још од Светога Володимира, она „мајка-Црква” за православне Украјине. Кијевска митрополија, чијим се сукцесоркама сматрају све три постојеће православне цркве у Украјини, тек од 1686. године је у јурисдикцији Москве (РПЦ). Претходно, неоспорено од ма кога, она је дио Цариградске патријаршије.

Међутим, сада Украјину својом канонском територијом сматрају и Цариград и Москва. Коријени ове контроверзе, дакле, леже у догађајима из 1686, када је Цариград предао Кијевску митрополију рускоме митрополиту на управљање. Цариград, не од јуче, тврди да таквом одлуком Москва није добила трајну јурисдикцију над територијама садашње Украјине иако је касније неовлашћено анектирала. Другим ријечима, патријарх Вартоломеј има право да поврати Кијевску митрополију и подреди је себи – да би је одмах ослободио, дајуц́и јој независност. На основу права „мајке-Цркве”, за садашњу Украјину, 1924. године је Цариград издао томос о аутокефалији за Пољску православну цркву, која је некада била дио Кијевске митрополије.

„Свијетлост крштења Светога Володимира од првопријестолне Цркве Цариграда у граду Херсонесу, постало је узорито за све поданике кијевске државе, који су крштени у ријеци Дњепар, од свештенства васељенскога апостолскога пријестола”, наводи се сада у Вартоломејевој посланици Порошенку. „Новокрштени народ је дошао под духовно вођство, неизмјерну бригу и црквени покров Цркве Цариграда кроз стварање Митрополије Кијева и цијеле Руси, која је постала њена митрополитска катедра”.

„Све то је основа канонске везе и духовнога подухвата наше Цркве ради спасење новокрштених људи, за славу Бога и радост православља”, наставио је Вартоломеј. „И очигледно је да Велика света мајка-Црква Христова, с великом пажњом и бригом за своју вољену шћерку – Митрополију Кијева, одувијек дјелује на ползу њезина духовна развоја и ЗАШТИТЕ ИДЕНТИТЕТА УКРАЈИНСКОГ НАРОДА".

На другој страни, а с тим у вези, РПЦ саопштава да је пронашла 900 страница древних докумената који наводно доказују да је територија данашње Украјине заувијек њој потчињена. „Укључивање Кијевске митрополије у састав Московске патријаршије 1686. није привремено, вец́ стално, па је незаконито данас оспоравати ову одлуку”, тврде из РПЦ.

У новонасталој украјинској ситуацији, РПЦ рачуна на снажну подршку у обесхрабривању Цариграда од своје матичне државе – Руске Федерације. РПЦ и Русија имају своју верзију историје од крштења Кијевске Руси. Москва сматра Украјину првобитном канонском територијом своје Патријаршије. У Украјини се налази тачно једна трец́ина цјелокупне имовине РПЦ! Патријарх московски и цијеле Руси, Крили – коме је у Украјини, због заговарања руске агресије, забрањен улазак – 2016. је саопштио: „Никада се нец́емо сложити да промијенимо свештене канонске границе наше Цркве, јер је Кијев духовна колијевка свете Руси, као што је Мцхета за Грузију или Косово за Србију".

Митрополит волоколамски Иларион, други по рангу архијереј РПЦ, њезин „министар за вањске односе”, ради лобирања против украјинске аутокефалности, обишао је протекла два мјесеца предстојатеље Александријске, Кипарске, Антиохијске, Јерусалимске, Румунске, Пољске, Грузијске и Грчке цркве. Вјерски аналитичари, међутим, вјерују да РПЦ засад има подршку још само двије цркве које неће подржати намјере Цариграда у Украјини – то су Антиохијска патријаршија и СПЦ. Због ситуације у Сирији, Антиохија је зависна на разне начине од Руса, који тамо имају трупе. Порошенко је почетком овога мјесеца био у Београду, те се сусрио са патријархом СПЦ Иринејом који је казао да Украјину сматра дијелом јурисдикције РПЦ. Остале цркве ће се, изгледа, децидније изјаснити постфактум – када се томос објави.

У контракампању око томоса за Украјину се укључио и – Владимир Путин. „У мају је Путин разговарао са Вартоломејом телефоном. То се догодило током поśете рускога предśедника Турској. Нијесу могли да се лично састану, јер је патријарх одбио да се сретне са Путином у Анкари”, тврди ББЦ. „Састанке са патријархом Вартоломејом су тражили и руски привредници” – неки мисле у покушају да Вартоломеја корумпирају – а ти су Руси „у једноме тренутку постали толико упорни да је патријарх почео тражити дипломатске начине да избјегне те састанке".

Руси су савезнике потражили чак и у – Ватикану! Позвајући се на Игора Јакимчука, портпарола РПЦ (секретра у Одјељењу за вањске црквене послове Патријаршије), британски медиј пише: „У протеклих неколико мјесеци, митрополит волоколамски Иларион два пута је поśетио папу. Иако званично протоколи нијесу укључивали разговоре о украјинскоме питању, Ватикан је подржао став РПЦ. То има одређену вриједност за Вартоломеја, али Ватикан изгледа не може поколебати цариградскога патријарха”.

Међутим, ни Американци не остају по страни. Прољетос се, са представницима Грчке православне цркве, састао амбасадор САД у Грчкој Џефри Паејт, бивши (2013–2016) амбасадор САД у Украјини, а презентна америчка амбасадорка у Кијеву Мери Јовановиц́ разговарала је са УПЦ-МП митрополитом Онуфријем и патријархом УПЦ-КП Филаретом. Стејт департмент, још док је њим шефовао Џон Кери (2013–2017), оформио је посебну канцеларију за вјерска питања која контактира са свим поглаварима украјинских цркава.

Медији су недавно објавили америчку процијену у погледу консолидације Украјине – од 2014. суочене са агресијом Русије – да „вјерска дипломатска компонента може бити успјешна". Сада, на питање да ли има представнике у преговорима о украјинској аутокефалности, Стејт департмент доставља јавну изјаву да „америчке дипломате редовно комуницирају са широким спектром вјерских заједница, што је дјелокруг њихова рада са цивилним друштвом." „Вјерујемо да је свака одлука о аутокефалној Цркви унутрашње питање [Украјине]", саопштено је из Стејт департмента..

Расплет у Украјини враћа нас на посљедице Сабора на Криту из 2016. године – упркос настојањима скоро свих страна да барем неко вријеме, док не утврде по себе користи и штете, прикрију распуклине. Руси су, дакле, бојкотовали Вартоломеја на Криту и тиме му упропастили „васељенски сабор”. На Порталу „Антена М” тада смо се запитали неће ли тај догађај „можда представљати цасус белли (повод за рат) унутар васељенскога православља груписаног у ‘цариградски’ и ‘московски’ блок?”

Ево како сада о свему томе извјештава добро информисани ББС:

„Зашто напори Москве, разорне пријетње, шатл дипломатија, па чак и подршка Русима од Ватикана, највјероватније, не утичу на Цариград, а Украјина се ближи успостављању независне цркве од РПЦ? Вартоломеј од раније подржава признање Украјинске цркве, али, већ дуги низ година, задржава споразуме са РПЦ. У 2008. години, када је Украјином предśедавао Виктор Јушченко, Украјина је вец́ близу пријема томоса. Тада је, међутим, договорено: Вартоломеј ће се уздржати интервененције у црквену ситуацију Украјине, а РПЦ ће ићи на конгрес православних цркава, чија је организација била ‘животно дјело’ Вартоломејево. Међутим, 2016. РПЦ није отишла на православни конгрес, обрлативши или присиливши још три цркве да на њему не учествују. То значи да скуп на Криту није ‘васељенски’. Дакле, те 2016. године све аранжмане уништила је сама Москва. Што Цариграду преостаје него да се фокусира на Украјину?"

Васељенски патријарх је у међувремену створио комисију од три митрополита. Протеклих мјесеци – мимоилазећи се са сличним дипломатским шатл мисијама РПЦ – они обилазе помјесне цркве да би информисали о својим намјерама у Украјини и добили њихову подршку. Из РПЦ су 9. јула објавили да је патријарх Кирил одржао „радни састанак” са комисијом Цариградске патријаршије. „Током дискусије разговарано је о питањима везаним за очување међуправославнога јединства”, саопштено је. Никаквих других информација о састанку није било.

Али, митрополит волоколамски, Иларион, одапео је током овога мјесеца упозорење: да би давање аутокефалије Цркви Украјине „за цио православни свијет имао значај упоредив са Великим црквеним расколом из 1054-те године“. Тада се јединствена Црква подијелила на Римокатоличку и Православну цркву.

„Нема више простора за расправу између Моске и Цариграда”, резимира ББС.

„Сада Москва може још само физички утицати на Вартоломеја. ‘НОВИЧОК [смртоносни руски гас] ЈЕ СВУДА’, рекао нам је у шали извор близак Цариграду. Заиста, током протеклих мјесеци, ИНТЕЗИВИРАНО ЈЕ ОБЕЗБИЈЕЂЕЊЕ ПАТРИЈАРХА ВАРТОЛОМЕЈА, кажу два извора. Не можемо самостално да потврдимо аутентичност ових информација”.

 

Владимир Јовановић, "Антена М"

Последњи пут ажурирано ( недеља, 29 јул 2018 )