Епископу жичком господину Хризостому
36000 К р а љ е в о
Трг Светог Саве бр.4
ПРЕДМЕТ: Захтев за промену свештеника
Да ми је неко рекао да ћу после тешке борбе против комуниста и диктаторског режима Јосипа Броза коју сам платио са осам година робије, морати да се борим и са свештеницима СПЦ, рекао бих му да је неурачунљив, у најмању руку. Али, како је све у држави, која се још увек Србија зове, све девалвирало, тако је и задњи стуб нације, који се зове Српска православна црква, поприлично напукао, рекао бих - склон паду!
Од како знам за себе моја породица и ја - наша кућа увек је примала свештенике, вршили смо све предвиђене обредно-свештене радње, славу славили и када се то није смело, када сте на прсте једне руке могли избројати слављенике у нашем крају, а на Плаштаницу на Велики петак у цркви је било највише двадесетак људи, између којих и ја са породицом. Не хвалим се овим, али помагао сам манастире кад год сам то могао, често одсуствујући са посла и жртвујући време за породицу. Наравно, тиме сам додатно упознао лепоте духовног живота, сазнао много о вери и оженио се вођен Божијом стазом. Због тога смо често били изложени подсмесима и на стубу срама, а мој отац и ја своје српство платили смо дебелом робијом. Живећи у вери и са вером упознали смо многе свештене радње, а са Литургијом се ''дружим'' већ 37 година, од када сам је у Саборној цркви у Београду први пут чуо, а певао је хор Првог београдског певачког друштва са пок. госп. Жарком Цвејићем. У то време сам купио и њихову грамофонску плочу, и њихово појање ми је остало у ушима трајно. Од тада, оно што је мелем за рану, Литургија ми је била и остала мелем за душу, тако да ме свака девијација појања у срцу боли. А, то није све... Много што шта се мења у нашој цркви, без разлога, јер је издржало пробу времена, а што је најцрње - без објашњења!? Ми, верници, а и многи свештеномонаси, то једноставно зовемо новотарије, а таква црквена лица - новотарци!
Један од таквих свештеника чију замену тражим је ''мој'' парох г. Ратимир Рајчевић. Као свештеник лаже, а уједно не поштује три одлуке Сабора Српске православне цркве, као ни Вашу Е.бр.741 од 20. јуна 2008. године, које се односе на начин служења Св. Литургије и где изричито кажете да ''...у погледу служења Свете литургије и других богослужења држати се устаљеног вековног поретка наше Цркве'' и да ''...ову одлуку треба стриктно примењивати и ње се држати''.
Прошле године пред Васкрс рекао нам је отац Ратимир да је ''нешто љут на нас'', а на неке наше примедбе у вези богослужења одговорио да он ''...уосталом, служи по старом'' и, слага нас! Да би се уверили у његову искреност жена и ја смо дана 29-ог јуна 2008.г отишли у манастир Св. Успеније у Овчарској клисури и ухватили га у безакоњу! Литургију као и одговарање на исту нисмо познали, а амбијент није личио на православни храм већ на неке које сам виђао у Немачкој, јер знамо (и снимили смо) како је изгледао некад, пре 30 год. на пример! Чекао сам га скоро сат времена пред манастирском црквом да му уручим Вашу наредбу Е.бр.741, али он осетивши да га чекам једноставно није излазио из храма. Написао сам и послао препорученим писмом пријаву Вашем преосвештенству 30-ог јуна исте године, у вези овог скандала, али нисам био ни одговора удостојен, што је већ симптоматично!? А то је за мене уједно и доказ да се безакоње толерише са највишег места!
Задњи пут је био у нашем дому пред Св. Николу да свети водицу. Тада сам му предочио његова безакоња, и изнео сумњу у његове свештенообредне радње, и да као што муштерије мењају своје мајсторе, иде време да и ми мењамо наше „мајсторе душе“. Нисам желео да ми он реже славски колач, тако да за узврат није дошао да нам свети водицу пред Васкрс ове године. Обично је долазак најављивао телефоном, али и без тога је могло, јер у нашу кућу је свештеник УВЕК добро дошао чак и ненајављен! У нашем комшилуку је био, друга кућа од наше, чак је чекао код њих мог првог комшију Новаковића да дође да би и њему светио водицу, а није нашао за сходно да сврати до нас, или да нам преко комшија пошаље поруку. А ако је било шта љут, да разговарамо и разјаснимо у чему је проблем.
Како га није било пред задњи Васкрс, назвао сам га телефоном и у разговору који је трајао непун сат споменуо је и своја безакоња, наиме да он служи (Св. литургију) како игуманија каже, односно по типику!? Затим додаде, да ми живимо у мултиетничком друштву, све се мења, некад су Литургије биле дуже, сад се скраћују, као и да морамо бити толерантни... На моје питање зашто се тако брзо променио, зашто не поштује одлуке Сабора, као и Вашу личну, није имао одговора. Давно сам му предлагао, јер се ради о његовој парохији, да покрене откопавање костију и изврши достојно опело жртвама комунистичког терора сурово побијених поред Мораве. Није учинио! Можда га и разумем, ситносопственички интерес, да не изгуби добру градску зону, да не промени ексклузиван стан на градском корзоу, а шта би му рекао Ђакон Авакум, данас на пример, и не помишља. И не само он! Мисионарски не ради ништа, не улази у проблеме породице, не ради са младима на превазилажењу беле куге и сл. Рекао сам му: „Оче Рајко, једна црква а две Литургије, то су ДВЕ ЦРКВЕ! Ви тиме нисте мој парох, сумњам и у Ваше остале свештенообредне радње; да ли их вршите правилно, па више не можемо молитвено да општимо, јер се плашим да ми породицу не саблазните и не увучете неку ђаволску силу у кућу.
Због свега горе изнетог, замолио бих Ваше Преосвештенство да испитате моје наводе, за које имам и материјалне доказе, па на основу тога ми доделите другог и православној вери оданог свештеника, а да то не буде ни један са приложеног списка:
- Радосав Милинковић - Крстивоје Милуновић
- Јован Марковић - Душан Ћурчић
- Драгомир Љубичић - Милорад Милидраг
Знам за ред али овај захтев нисам послао преко Вашег намесника Радосава Милинковића из разлога које ћу Вам навести у другом допису и молим да ми ово уважите.
Уколико овај мој захтев остане не решен и без одјека, па тиме породици и мени онемогућите живот у вери, бићу принуђен да овим проблемом упознам ширу јавност.
Опростите и благословите мене грешног!
Чачак, 20.мај 2009. Владимир Стегњајић
32000 Чачак
Градски бедем 25
+ + +
Епископу жичком господину Хризостому
36000 К р а љ е в о
Трг Светог Саве бр.4
ПРЕДМЕТ: Пријава против арх.намесника г. Радосава Милинковића
Преосвећени Владико,
Има већ дуже време, можда две и по године уназад како архијерејски намесник отац Радосав Милинковић - Рако показује неко чудно понашање и нетрпељивост према мени и члановима моје породице а да за то нема ама баш никаквог разлога. Никада нисмо били у личном контакту, никада није било спора између нас, уважавали смо га као свештеника и борца за промене и демократију. Учествовали смо на многим скуповима од Народне радикалне странке и Српског покрета обнове све до данашњих дана па се кроз ''догађање народа'' и упознали. Благосиљао је многе скупове. Политички смо били на истом путу. Све до скоро...
Кад му затражимо благослов (моја породица и ја), он неће благослов да нам да. Често окреће главу кад нас види. Једном приликом (на Градском гробљу) моја жена му се обратила речима: „Оче Рако, хајде да разјаснимо о чему се ради“, нашта је он грубо одговорио да нема шта да се разјашњава, окренуо главу и наставио даље! Као да вернике дели на подобне и неподобне, само по њему знаном кључу.
У храму, за време богослужења, недолично се понаша. За певницом, заједно са својим другом Бранком Керкезом, често се смеши гледајући на вернике, прави чудне гестове и гласно прича нешто, а што се чује преко озвучења инсталираног у храму. Да је ово што говорим истина, могу многи потврдити.
Овакво понашање једног архијерејског намесника није достојно месту где се налази, као и храму Страцимира Немањића, па молим Ваше Преосвештенство да испита моје наводе и на основу тога предузмете одговарајуће мере према њему, односно замените га неким одговорнијим и озбиљнијим свештеником. Такав архијерејски намесник ствара нетрпељивост и јача тензије међу верницима, а све на штету наше Српске православне цркве до које нам је веома стало.
Опростите и благословите мене грешног!
Чачак, 20.мај 2009.
Владимир Стегњајић
Градски бедем 25
32ооо Чачак
.jpg "Image")