|
 Уважена редакцијо, ових дана ми је тешко, па с неким морам да поделим мисли. А мислим докле је дошао наш епископат. Шта је задатак епископа ако није проповедање речи Божје и сведочење моралних истина хришћанства? Зашто су се монашили, због чега су примили хиротонију ако то не раде?
Јер, у опширном исповедању вере приликом хиротоније будући владика каже: “Обећавам да ћу са страхом Божијим и богољубивим и човекољубивим расположењем пастирствовати поверени ми Народ Божији, ово стадо Пастиреначалника Христа у којем сам постављен да свештенодејствујем Јеванђеље спасења и да Богу приносим дарове и жртве Његове Свете Цркве. Зато завет дајем да ћу поверену ми паству често посећивати и сабирати на Службу Божију и јеванђелским поучавањем је чувати, са сваким усрђем и старањем, од свих јереси и раскола, од сујеверја и лажног живљења и од сваког неправедног делања. Са противницима Цркве Свете поступаћу са расуђивањем, кротко и праведно, по Апостолу Павлу, јер слузи Господњем не приличи да се гневи, него да буде тих, незлобив и човекољубив према свима, молећи се Богу да свима људима подари покајање за познање Истине. У световне послове нећу се уплитати, осим ако је учињена нека јавна неправда, у ком случају ћу најпре саветовати, а онда и у заштиту угрожених устајати, сагласно Јеванђелској речи да се већма треба покоравати Богу него људима и искати пре свега Царство Небеско и Правду Божију, а за слабе се праведно заузимати и малу браћу Христову никада не заборављати. Стараћу се да све чиним са искреном љубављу према Богу и ближњима, а као коначно мерило и циљ свих мисли, речи и дела својих постављаћу славу Божију, спасење душа људских и све творевине Божије, изграђивање боголиких људских личности и сазидање Богочовечанског Тела Цркве, не иштући оно што је моје, него оно што је Господа Христа, Архипастира свију нас и Врховне Главе васцеле Цркве Божије као смисла и возглављења целокупне творевине. Уз ово обећавам да ништа нећу радити под принудом, ма био и примораван од властодржаца или од мноштва људи, па макар ми и смрћу претили захтевајући од мене да учиним нешто што је супротно Божанским заповестима и свештеним правилима Цркве Христове.“ Устаде ли који епископ СПЦ против параде срама у Београду, коју је отворено подржала Влада Србије на челу са Аном Брнабић, која подржава ове и овакве параде са премијерског места и коју је, иако зна ко је и шта је, подржао лично нови Иринеј Буловић, који се сада зове Порфирије Перић и који је митрополит загребачко – љубљански? А премијер Брнабић је, поводом геј параде, најавила да ће почети процес легализације содомских „бракова“. Свака божићна посланица наших епископа – лицемера (част изузецима) садржи жалопојке о белој куги, а кад се праве манифестације које шире идеологију изумирања, онда нема ниједниог да каже ни А ни Б, него ћуте, куте и примају лову од владе која треба да све то легализује. Као и сваке године, тако су и ове године парадери вређали православну веру, носећи иконе на гаћама. А епископи СПЦ ништа, ни мукајет, што се некад говорило. Једно, бедно, срамно, кукавички! „А све Саво на кољена клечи, блиједо му лице од ужаса“, како рече владика Николај у „Небеској литургији“. Нека вас Бог чува. Никола из Новог Сада |