Подсећање: Сусрет папе Ј. Павла I и Ј. Зизјуласа
понедељак, 01 јун 2009

„ТЕЖЕЋИ ОБНОВИ ПУНОГ ЗАЈЕДНИЧЕЊА НАШИХ ЦРКАВА...“

Image      Константинопољски патријарх Вартоломеј I је и ове године послао делегацију своје Патријаршије у Рим за 29. јун 1998., за празник Светих апостола Петра и Павла. Делегацију је ове године предводио Његово Високопреосвештенство Митрополит Пергамски Јован (Зизјулас). 

 У делегацији су били и епископ регијски Емануил, викар Грчке Православне Митрополије у Белгији и презвитер лондонски Христо Христакис. Они су присуствовали миси коју је служио папа Јован Павле II у базилици Светога Петра 29. јуна 1998, после чега су били примљени у аудијенцију код Папе и "водили разговоре о заједничким интересима и сарадњи са Понтификалним саветом за промовисање хришћанског јединства“. Следе беседе папе Јована Павла II и митрополита пергамског Јована.

 +++

Беседа папе Јована Павла I, коју је изговорио приликом свог приватног сусрета са делегацијом Константинопољске патријаршије 28. јуна 1998.

Драга браћо у Кристу, желим срдачну добродошлицу вама, делегатима Екуменске Патријаршије, који сте дошли у Рим да бисте узели учешћа у свечаној еухаристијској служби, којом обиљежавамо празник Апостола Петра и Павла. Већ неколико година, ова братска размјена саставља скупа представнике Цркве, која, овдје у Риму, дугује своје почетке Светим Апостолима Петру и Павлу, и Цркве која своје порјекло води од Светог Андрије.

Двојица браће, Петар и Андрија, заштитници Римске Цркве и Константинопољске Цркве, подсећају нас на позив који су примили од Господина да објављују Благовјешће Краљевства: "А идући поред мора галилејскога, видје два брата, Шимуна, званога Петар, и Андрију, брата његова, гдје бацају мрежу море, јер бјеху рибари. И рече им: хајдете за Мном, учинит ћу вас ловцима људи" (Мт. 4,18-19).

То је непролазни задатак ученика Господинових у свакоме времену и на свакоме мјесту: објава Краљевства и лијечење од болести од којих обољева Народ Божији. Приближавамо се трећем тисућљећу и Дух нам даје да схватимо хитност што интензивније предаје овоме задатку. А свједочење хришћанског јединства постаје још императивнији задатак: "Да сви једно буду... да свијет вјерује да си Ме Ти послао" (Јн.17,21). У овој перспективи, са радошћу се сјећам Заједничке декларације, коју смо потписали Његова Светост Бартоломеј I. и ја, а у којој смо позвали Католике и Православце "да крену на духовно ходочашће ка Јубилеју". Изразили смо и заједничко увјерење да ће нас "размишљање, молитва, дијалог, узајамни опрост и обострана братска љубав приближити Господину и помоћи нам да боље разумијемо Његову вољу о Цркви и човјечанству". Ваше присуство међу нама на празник Апостола Петра и Павла, јасан је знак наше заједничке воље да кренемо на ово путовање у братском милосрћу и у љубави према истини, вјерујући у Исуса Криста, јединога Господина и Искупитеља света.

Молим вас да пренесете моје срдачне поздраве и братско штовање Његовој Светости Екуменском Патријарху. Нека би Господин, Који је кроз нас започео добро дјело, дао да се оно и сврши.

Амен".

 

Реч митрополита пергамског Јована (Зизјуласа), коју је Његово Високопреосвештенство изговорило после папине поздравне речи:

Ваша Светости, узносимо славу и благодарење Троједноме Богу због тога што нам је даровао велики благослов да посетимо Вашу Светост, као званични представници Васеленског Патријарха и Константинопољске Цркве, на празник Светитеља-заштитника поштоване Римске Цркве, "Цркве председавајуће у љубави", по добро познатом изразу Св. Игнатија Антиохијског.

Заиста је особена привилегија и велика част за мене и моју браћу у Христу, преосвећеног епископа регијског Емануила и презвитера Христа Христиакиса, који су са мном, што у овоме тренутку стојимо пред Вашом Светошћу као учесници дуге традиције размене званичних посета између наше две древне Цркве на празнике њихових Светитеља-Заштитника. Такав свети обичај реафирмише и продубљује свезу љубави која сједињује наше две Цркве и утире пут пуноме јединству, које наш Господ захтева од нас. Његова Свесветост, Васеленски Патријарх Вартоломеј, потпуно свестан значаја овог светог обичаја, који је сам благословио својом личном посетом Вама, у сличној прилици, пре три године, наложио нам је да Вам пренесемо његова осећања дубоке братске љубави и поштовања, као и његову чврсту посвећеност задатку даљем развијању и продубљивању јединства наше две Цркве.

И управо су ради овог светог циља - јединства, наше две Цркве званично и започеле теолошки дијалог е да би, на основу свог заједничког наслеђа првих хиљаду година живота Цркве, могли да уклоне препреке за пуно заједничење, препреке које су се јавиле после трагичне Схизме, што нас раздваја већ готово читав миленијум. Горко искуство ово дугог периода раздвојености нас је учинидо потпуно свесним потребе да се убрза цроцес обнове нашег пуног заједничења тако да би се Црква Божија, приближавајући се трећем миленијуму хришћанске ере, могла наћи и видиво уједињена као што је то била пре велике Схизме. Као што је то Ваша Светост умесно нагласила пре неколико година, Исток и Запад јесу  два  плућна крила којима  Црква дише;  њихово јединство је суштинско за здрав   живот   Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве.

Ваша Светости,

тежећи обнови пуног заједничења наших Цркава кроз дијалог љубави и истине, и настојећи да превладамо, старе и нове, препреке на нашем путу, охрабрени смо декларацијама подршке које Ваша Светост непрестано даје у прилог овог великог циља. Посебно ценимо Вашу енциклику Ut Unum Sint (Да једно буду), као и могућности које она нуди за конструктивну дискусију о извесним фундаменталним еклисиолошким питањима која се тичу нашег јединства. Позив који је Ваша Светост упутила свим Хришћанима за искрену и отворену дискусију о питању петровске службе у Цркви већ је довела до значајних дискусија. Исто тако, документ Понтификалног савета за јединство о питању Происхођења Светога Духа нуди основу за важна разјашњења која се тичу питања које је, на тако дуго време, разделило Запад и Исток. Ми, у Православној Цркви, веома смо задовољни да се у нашим напорима за обновљење пуног заједничења теологији придаје озбиљна пажња, јер верујемо да Истина мора бити чврста основа за дуготрајно и богоугодно јединство.

Ваша Светости,

приближавајући се крају овог миленијума, постајемо свесни велике одговорности Цркве за човечанство. Импресивна достигнућа науке и технологије прете да постану озбиљна претња достојанству људске личности и опстанку Божије творевине будући да их не прати и поштовање етичких Вредности. Поновљени апели и напори Ваше Светости за заштиту светиње људскога живота и достојанства људске личности, као и иницијативе Васеленске Патријаршије за заштиту природне средине, указују на нашу свест о одговорности Цркве данас. Наш глас и наши напори, пак, могу имати кредибилитета у савременом свету једино уколико излечимо и превладамо наше поделе.

Са оваквим мислима, које наша патријаршијска делегација, у понизности и поштовању, жели да Изрази Вашој Светости, у свечаној прилици данашњег великог Празника, имамо част и привилегију да Вас замолимо да из наших руку примите дар - лично писмо Његове Свесветости, Васеленског Патријарха Вартоломеја, заједно са честиткама Његовог Светог Синода и добрим жељама за домаћи празник ваше Цркве.

Нека би Господ, заступништвом Својих Светих Апостола Петра и Павла, чији спомен данас славимо, даровао Вашој Светости здравље и снагу за многе наступајуће године, у славу Троједнога Бога и на корист јединства свих у Име Христово".

Скинуто са: Orthodox Christian Information Centar, file:///c:/ecumenism/pergamon _zizioulas in rome, htm.

Са енглеског М. А.

Последњи пут ажурирано ( среда, 12 децембар 2018 )