Фанарски ерхиепископ Јов Геча говори за „Би-Би-Си“... |
петак, 02 новембар 2018 | |
Улога државе у поступку добијања томоса о аутокефалији је кључна. То потврђује и архиепископ телмијски Цариградске патријаршије, Јов Геча – доктор богословских наука, предавач у православноме центру Шамбези код Женеве – који је у разговору за Би-Би-Си саопштио и друге важне чињенице. „Антена М” наставља са извјештавањем о збивањима унутар Источно-православне Цркве чије ће се рефлексије, прије или касније, одразити и на Црну Гору. Слиједе најинтересантнији дјелови интервјуа архиепископа Јова за Би-Би-Си, међу којима је и одговор на питање размишља ли Цариград о признању аутокефалије Црногорској православној цркви… Би-Би-Си: Да ли се у Украјини појављује аутокефална, независна Православна црква? Архиепископ Јов: Безусловно, она ће се појавити. Таква је одлука Васељенске патријаршије Би-Би-Си: Када ц́е се то догодити? Да подјелите процјену са нама, да ли прије краја године? Архиепископ Јов: Не бих желио да предвиђам, јер су претходна предвиђања – да се то требало десити прије августа, па у септембру, онда је речено за октобар – изгледала смијешна. Нема потребе играти неку врсту лутрије. Најважније је да постоји одлука, а прије њезина спровођења постоје одређене процедуре, одређена питања која треба ријешити. И ускоро ц́е се аутокефална Црква у Украјини појавити. Би-Би-Си: Зашто је пробој у овоме процесу управо сада, а то није, рецимо, урађено 2008. године, када се такође пуно причало о украјинској аутокефалији? Архиепископ Јов: Различити фактори су се поклопили. Можемо рец́и да је овај процес започео захтијевом Верховне Раде [украјински парламент] која [од Цариграда] тражи аутокефалију у 2016. Послије тога било је разних путовања: владиних званичника, црквених званичника, био је долазак предśедника Порошенка у Истанбул након Васкрса ове године. И сви ови елементи су састављени и помогли процесу да стекне снагу. НЕОПХОДНО ЈЕ СХВАТИТИ ДА СЕ У ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ АДМИНИСТРАЦИЈА ЦРКВЕ УВИЈЕК ПОКЛАПА СА ДРЖАВНОМ АДМИНИСТРАЦИЈОМ – то нијесам ја измислио, а ни патријарх Вартоломеј, већ то пише у 17. канону ИВ Васељенскога сабора. Стога, у принципу, КАДА СЕ ПОЈАВИ НОВА ДРЖАВА, ТО НИЈЕ ОБАВЕЗА, АЛИ МОЖЕ ЗАТРАЖИТИ АУТОКЕФАЛИЈУ ЗА СВОЈУ ЦРКВУ. Би-Би-Си: Ваши противници из Руске цркве кажу да су под омофором Александријске патријаршије више од 50 држава Африке и ако се свакој од њих додијели патријаршија, више ц́е бити патријаршија него земаља чланице УН-а. Архиепископ Јов: Понављам, аутокефалија није неопходна. У Александријској патријаршији свака митрополија, односно свака епархија, организује се у оквиру сваке независне државе. Али, ако држава жели аутокефалну структуру цркве, она има право на то… Када је, након Вскрса у априлу ове године дошао предśедник Порошенко на Фанар – присуствовао сам његовоме састанку са васељенским патријархом – од тога тренутка постало је јасно да је Васељенска патријаршија спремна да обезбиједи аутокефалију Православној цркви у Украјини. Ово се расправљало на слиједец́ем окупљању Синода, који је у начелу то одобрио. Од тога тренутка, делегације Васељенске патријаршије су послате свим помјесним православним црквама – не да спроведу било какве преговоре, вец́ да их обавијесте о одлуци Васељенскога Пријестола; јер, до данас, све су нове аутокефалије од Васељенскога Пријестола дароване, то је искуство, пракса Цркве… Би-Би-Си: Колико је помјесних цркава сада спремно да призна нову Украјинску цркву у вријеме њезина појављивања? Архиепископ Јов: Мислим да је већина њих спремна… Би-Би-Си: У украјинскоме питању развијена посебна мапа пута за давање аутокефалије у 21. вијеку. Да ли то значи да морамо бити спремни за аутокефалију Македонске, Црногорске и на крају Абхашке цркве? Архиепископ Јов: Свако питање се испитује у своме контексту. Давање аутокефалије Православној цркви у Украјини од стране Цариграда је мотивисала не само чињеница да је Украјина независна држава, али свака независна држава има право да тражи аутокефалију. У Украјини је прошло 30 година од почетка тога питања, вец́ 30 година разговарано је, било је комисија, било је састанака и преговора између Васљенске патријаршије и Московске патријаршије о излијечењу раскола. Би-Би-Си: Представници Руске цркве кажу да одобравање аутокефалије Украјинској цркви може погоршати ситуацију у Украјини, а неки од њих предвиђају чак крвопролиц́е због религијских сукоба који могу почети у томе случају. Да ли су оправдана оваква предвиђања? Архиепископ Јов: Крвопролиће се одвија у Украјини, у Донбасу вец́ четири године. Овај рат је попут Другога свјетског рата у украјинској земљи, о којем свијет једва говори. Број жртава је више од 10 хиљада људи, а рањеника - више од 20 хиљада. Ово је данас велика трагедија. Шта још горе може да се деси? А да би ово зауставило, одлука једне особе је довољна у Москви, јер је јасно ко жели да освоји чије земљиште. Рат се одвија на територији Украјине, а не у Русији. Због овог сукоба су православни вјерници у Украјини и украјинска држава затражили аутокефалију да би Православна црква у Украјини била независна од утицаја стране, непријатељске државе. Владимир Јовановић, „Антена М“
|
|
Последњи пут ажурирано ( петак, 02 новембар 2018 ) |