Уредништво: Велики брат заповеда... (поводом одржаног Сабора Београдске патријаршије)
субота, 17 новембар 2018

 Винстон Смит, главни јунак Орвелове „1984“, радио је у Министарству истине („Министин“). Поред Министарства истине, које се бавило информацијама и пропагандом, Океанија, на чијем је челу био Велики брат, имала је још три министарства: Министарство мира, које се бавило ратом; Министарство љубави, које је одржавало закон и јавни поредак (уливајући, притом, страх); и Министарство обиља, које је било одговорно за привредне послове.

Посао Винстона Смита састојао се у реконструисању прошлости. У стварности Океаније није смело да постоји ништа што није било у складу са тренутном политиком Партије и Великог брата. После измена које је уносио у књиге, часописе, брошуре, плакате, летке, филмове, магнетофонске траке, карикатуре, фотографије и све врсте књижевности и документације које би могле имати политичког или идеолошког значаја, Винстон их је убацивао у рупу за памћење да их прогута ватра. Прошлост се ажурирала из дана у дан, скоро из минута у минут...

Велики брат заповеда:

>>У рупу од памћења убацити најпре два документа која су у новембру 1993. године у Шамбезију потписала два члана ЦК српског огранка Партије Великог брата, Игњатије Мидић и Иринеј Буловић - „Православна дијаспора“ и „Аутокефалија и начин њеног проглашења“.

Избрисати из прошлости да је документом „Православна дијаспора“, целокупна православна дијаспора подељена на осам административних области (Северна и Централна Америка, Јужна Америка, Аустралија, Велика Британија, Француска, Белгија и Холандија, Аустрија и Немачка, изузета је Швајцарска) у којима ће, као управни орган, бити основани такозвани епископски сабори. Сабори ће имати посебан Устав или правилник. Уништити сваки траг да ће ти Сабори о својим одлукама, ставовима, мишљењима и осталом обавештавали искључиво цариградског патријарха!

Реконструисати лажну прошлост! Београдска патријаршије никада није хранила папоцентричне амбиције Фанара! Београдска патријаршија је против Фанара! Београдска патријаршија је одувек била против Фанара!

Са лица Земље такође избрисати, да више од пола века званична политика Фанара гласи:

„Ватикан је срце Римокатоличког хришћанства. Васељенска Патријаршија Константинопоља је срце Православног хришћанства. Функција Васељенске Патријаршије као центра јединства у животу Православне Цркве произилази не само из њене изузетне канонске прерогативе на основу које она ужива једнако учешће са Црквом Старога Рима... већ такође и из њене древне мисије сведочења, патроната и расадника Православне вере... Црква Константинопоља, будући први престо међу аутокефалним православним црквама, и имајући теолошко право и одговорност да иницира и координира акције од међуправославног значаја... има ексклузивну привилегију да делује у вантериторијалном капацитету у односу на Цркве у дијаспори, као и право да суди у споровима.“

Бесконачно понављати:

„Руска и Српска Православна Црква нису знале нити подржавале папоцентричну политику Фанара! Фанар крши каноне! Фанар је у рату с Москвом! Фанар је одувек у рату са Москвом! Београд није савезник Фанара! Београд никада није био савезник Фанара!“

Даље:

Министарство истине Београдске патријаршије да изда следеће саопштење (потписаће га његов шеф Иринеј Буловић):

Сабор најпре са жаљењем констатује да је Цариградска Патријаршија донела канонски неутемељену одлуку да рехабилитује и за епископе призна двојицу вођâ расколничких групација у Украјини, Филарета Денисенка и Макарија Малетича, заједно са њиховим епископатом и клиром, од којих је први својевремено канонски лишен чина, а потом искључен из црквене заједнице и подвргнут анатеми, а други је ионако лишен апостолског прејемства као духовни изданак секте такозваних самосветих, због чега Свети Архијерејски Сабор ту одлуку цариградског Синода сматра необавезујућом за Српску Православну Цркву“ (овде:)

 Партија наређује:

Осујетити сваки покушај да се јавно постави питање зашто Сабор СПЦ на свом заседању од  6. – 7. новембра 2018. године није осудио разбојнички упад Фанара на територију друге Помесне Православне Цркве! Предупредити сваку зломисао да би Фанар нешто слично могао поновити на канонској територији СПЦ!

Неизоставно бацити у рупу за памћење лаж да су српски екуменисти деценијама подржавали политику Фанара да на основу својих „изузетних канонских прерогатива“ има „ексклузивну привилегију да делује у вантериторијалном капацитету“!

Онемогућити свако злосећање да су, већ помињани чланови ЦК српског огранка Партије, Иринеј Буловић и Игњатије Мидић 1993. године већ предали српску дијаспору папоцентричном Фанару! „Пролима“ (поданици Великог брата – нап. „Борба за веру“) презентовати нову истину да православна дијаспора није предата, већ да Београдска патријаршија са јесењег заседања свог Сабора, „...предлаже Цариградској Патријаршији и свим осталим помесним аутокефалним Православним Црквама да се питање аутокефалије и питање православне дијаспоре што скорије размотре на свеправославном сабору“.

Такође:

У циљу мућења воде и брисања лажне прошлости, сву пажњу пролске јавности преусмерити на досадашње вође украјинског раскола Филарета Денисенка и Макарија Малетича, небитне ликове, истрошених улога. Тиме ће бити предупређена и свака зломисао о томе шта ће ЦК Београдске патријаршије учинити ако на чело уједињене аутокефалне цркве Украјине буде интронизован неко од садашњих канонских епископа РПЦ Кијевске Патријаршије. На тај начин се то питање одлаже и осигурава даљи доток новца из Москве, који се прелива у џепове припадника уже Партије Београдске патријаршије.

Некада у једномислију - Кирил, Вартоломеј, Иринеј;
детаљ са прославе годишњице Миланског едикта, Ниш, октобар 2013.

Што се тиче Московске патријаршије заповест гласи:

 „Форсирати једнодушну, свеправославну, подршку патријарху Кирилу и криптокатолику Илариону Алфејеву, уз образложење да је то у циљу свеправославног јединства. Бацити у рупу за памћење свако сведочанство о грљењу и братској љубави патријарха Кирила с Вартоломејем истанбулским у време док је овај отворено служио литургију и мису с папом римским, помињао папу на литургији и деценијама газио православне каноне.

 У ватри рупе за памћење спалити сва сведочанства да се криптокатолик Иларион Алфејев, други по рангу екумениста Московске патријаршије, 2015. године састао са вођом расколничке Македонске православне цркве и изразио жаљење што "Руска Православна Црква не може једнострано да призна МПЦ", већ да то "треба да се уради на основу свеправославног решења", задирући тиме у ингеренције и јурисдикцију Српске Православне Цркве, не поменувши је притом ни једном једином речју!

Али, Фанар није савезник! Москва је у рату с Фанаром! Москва је одувек у рату с Фанаром! ЦК Београдске патријаршије је одувек савезник Москве! Вартоломеј није патријарх! Вартоломеј је лажни патријарх! Вартоломеј је источни папа! Вартоломеј је слуга Антихриста! Доле Вартоломеј!

Министарству истине проследити заповест Партије:

У рупу од памћења бацити све трагове да је патријарх Кирил кршио каноне! Патријарх Кирил се никада није сусрео са римским папом! Патријарх Кирил никад није загрлио папу! Патријарх Кирил није љубио руку папи! Патријарх Кирил никада није изјавио да се хришћани и муслимани моле истом Богу Творцу! Патријарх Кирил није екумениста! Патријарх Кирил је ревнитељ! Сви православни Проли нека једнодушно стану иза патријарха Кирила! Патријарх Кирил је нови вођа Васељенског Православља! Живео патријарх Кирил! Живела Партија! Живео Велики брат!<<

Партија налаже да се сведочанство очију и ушију мора одбацити. То је њена коначна, најсуштинскија наредба. Винстону се срце стеже од помисли на огромну силу подигнуту на њега, на лакоћу с којом би га сваки партијски интелектуалац победио у дебати, на суптилне аргументе које он не би могао да схвати, а камоли да на њих одговори. А ипак је у праву! Они греше, а у праву је он. Мора се бранити све што је очигледно, што је глупо, што је истинито. Очигледне истине су истините, тога се придржавај! Стварни свет постоји, његови се закони не мењају. Камење је тврдо, вода је мокра, предмети који нису подупрти падају према средишту земље. С осећањем да се обраћа О'Брајену (члан уже Партије - нап. "Борба за веру"), и, у исто време, да износи важан аксиом, он написа:

Слобода, то је слобода рећи да су два и два четири. Ако је то дато,

све остало долази само по себи.

Последњи пут ажурирано ( петак, 07 децембар 2018 )