Владика Николај је говорио да су три највеће вредности нашег народа Бог, Краљ и Дом. Без Бога ни преко прага, без Краља ништа не ваља, без Дома свуда Содома, додавао је он.

А највећи богослов монархије међу нама, блаженопочивши владика будимски Данило, истицао је: “Зашто су православни попови и интелектуалци кроз векове били монархисти? Зашто су хтели монархију на Земљи? Зато што су хтели једну аналогију (сличност) са Небеским Царством, где је Бог Небески Цар, и желели су да наш први политичар буде краљ или цар на Земљи, са круном, где је на врху крст, а то је вертикална веза са Богом. Краљ, као и патријарх има крст на глави. Онај ко хоће да буде први, као Христос, треба да буде спреман да умре за мању браћу, а не да је то неки уживалачки Луј Четрнаести. Он је потенцијални мученик и испосник, као што су то били наши Немањићи, у већини.“                    

 Сасвим је логично да православни Србин буде монархиста, јер у нас постоји учење о симфонији Цркве и државе, чији је символ двоглави орао под круном с крстом: и краљ и патријарх служе Богу и ближњима. Дакле, логично је да Црква буде за монархију као хришћанску власт. Ипак, нама не треба обнова монархије као козметичке форме, каква је у земљама Запада, где је на престолу монарх, а доносе се закони о еутаназији и легализацији хомосексуалних „бракова“. Србија је била хришћанска монархија, и ако се монархијска власт обнавља, треба да се заснива на таквим начелима.                     

 

Потпуна верзија изјаве дате за „Вести“ из Франкфурта 21. децембра 2018.