[Плакатa француског маја 68: поништавање класног друштва;
Проширена рука међународног комунизма чија је сврха зло друштво]
Први подржан од стране реалног режима, режима који је био у сенци и који је наводно тежио побољшању услова рада, заправо је промовисао сексуалну револуцију, девастацију породице, дехристијанизацију. Доле застарела хришћанска Европа, живео мјултикултурализам и нове културе које су можда још и боље од наше! Итд.
[Забрањено забранити. Нова лозинка која је увела анархију у образовање. Маса добија сва "права" којима не зна како да управља. Дрво се не орезује и остаје као жбун. Нешто постаје безоблична маса којом ће се управљати по вољи. "Слобода" је, у ствари, за најниже пориве. Доле: "Слобода је злочин који садржи све злочине, наше апсолутно оружје." Говор Сатане којим ће уништити човека. После само две деценије, Запад је морално смрскан.
Чињеница је да су толико плакали због неколико добивених батина од полиције, да је врло мало протеста и врло мали број учесника у истим постигао за само месец дана сазивање избора од Де Гола. Макар што је добио те године, много тога се променило, медији су пружили сву подршку новим таласима те је идуће године изгубио на референдуму и поднео оставку.
Прича почиње практично 3. маја, када се нешто више од 400 студената затворило у Сорбони.
Било је још демонстраната:
али у поређењу са оним што се данас дешава, шака јада. Два месеца жути прслуци у Француској се скупљају. Почели су спонтано, јер се једна госпођа досетила да њима подижу цену горива, док бродовима који довозе робу из Кине, њима ништа. Зар ја морам све да плаћам? И почеше с тим. Међутим, незадовољство је избило на површину. Тражи се отворено оставка Макрона, напуштање Маракешког споразума, суверенитет Француске, укидање толиких субвенција имигрантима... превише за глобалистичке очи. Чак их има и са крстом на француској застави. Ако има муслимана има их врло мало. Неки их оптужују да узрокују нереде и тако пребацују кривицу на жуте прслуке.
Макрон радије допушта целој земљи да уђе у хаос него да поднесе оставку. Јер је дете и слуга глобалиста.
Међутим, европски избори су близу и биће великих промена у свим земљама. Антиглобалистичке партије расту као печурке након кише.
Улазимо у револуцију. Али овај пут ми треба да се укључимо.
Извор: „О доста тога...“