Узимајући у обзир неке нове околности и дешавања, јучерашњем тексту „Напад из Београдске патријаршије на „Борбу за веру““ (овде:) придодајемо наставак. Патријаршијски глодари су, као што смо и очекивали, - проузроковали ширење задаха разливеног поквареног путера са глава тамошњих високих чиновника.
Да, то и јесте тако. Управо тако и треба да буде. И тај коме смо се обратили добро зна да то није грешка. Јер пљувачки уводник у „Православљу“, потписао је Божић, али је његов аутор Василије Томић, његов теча (Томић је брат од тетке Дамјановом оцу Славку).
Јер Божић је неписмен.
Као што смо већ написали у претходном саопштењу, Божић је завршио (такозвани) факултет у Либертвилу. Потом се окитио и лажним докторатом, купљеним у Чикагу, мада је нашироко познато да је обичан тантуз. Богословију је, иначе, учио у Карловцима, али је пребачен у Призрен да не би понављао 3. разред.
А колико је морално достојан да буде уредник главног црквеног гласила, може се видети из извода писма које нам је упутио један наш - увек добро информисани – читалац, са детаљима који потврђују и наша сазнања:
„... Божића је жена оставила и преудала се за неког Американца. А он у Београду, упркос канонима, живи са наложницом. То се зна, али ником ништа. Патријарх ћути...“
Што се Томића тиче, он је, пацовским каналима, поново ушао у „Православље“, у коме је био уредник 80-тих, за време патријарха Германа. То му је било потребно из три разлога:
- први је, што је болесник који пати од Наполеоновог комплекса и воли да се доказује, па му је „Православље“ најпогодније за личну промоцију;
- други, пошто је у Канади омражен после издајства владике Георгија, сада покушава да врати самопоуздање глупавим текстовима;
- трећи, жели да преко главног патријаршијског гласила ољага „Борбу за веру“ и освети се због истине коју смо, о његовим антицрквеним и криминалним активностима, - презентовали јавности.
Међутим, ни Томић, као ни један новотарац, није креативан, па је тако уводник који је потписао неписмени Божић, скоро копија текста који је писао 2008. године када је, улизнички, бранио владику Георгија од људи који су га у то време нападали.
Што тиче „Деде“, он не сме да писне, тако да од дератизације Патријаршије неће бити ништа. А то значи да ће смрад поквареног путера са глава највиших чиновника Београдске патријаршије наставити да се шири земљом Србијом, али и читавим Земљиним шаром.
Како смо и очекивали, ширење смрада проузроковали су патријаршијски глодари...