На српском тржишту појавила се плазма произведена по стандарду ХАЛАЛ. Да не би било забуне и погрешних закључака, наглашавам да је ”Плазма” купљена у Србији и намењена за тржиште Србије а не за неку муслиманску земљу или земљу са битним процентом муслиманског становништва.Шта је то стандард ХАЛАЛ? На страници Развојне агенције Србије се каже:
”Халал на арапском језику значи дозвољено. Када се каже ‘дозвољено’ мисли се на храну која је припремљена по шеријатским законима и већина муслимана широм света примењује овај начин исхране.
Халал стандард проистиче из шеријатског закона и фирма која је заинтересована за увођење овог стандарда мора аплицирати Халал Агенцији Исламске заједнице Србије.”
Који су то критеријуми који се морају испунити да би производ био по стандардима ХАЛАЛ? На истој страници (РАС), читамо даље:
”Халал се најчешће примењује у прехрамбеној и фармацеутској индустрији, као и производњи козметике. Да би се испунили услови за добијање сертификата у производњи хране не смеју се примењивати следећи састојци:
· свињско месо,
· крв,
· животиње месоједи,
· птице грабљивице,
· животиње које су заклане у име неког другог а не Алаха,
· адитиви и емулгатори (емулгатор Е 120).
Такође, забрањена је и употреба алкохола (ликери који се користе у кондиторској индустрији), као и желатина који је свињског порекла.
Оно што је још битно напоменути је да Куран прописује посебан начин клања животиња. Забрањено је да то ради особа под дејством алкохола, а такође је забрањено да то ради неко ко није муслиман, хришћанин или Јевреј јер само они знају шта значи помен божијег имена приликом клања.”
Оно што је за нас, православне хришћане, битно јесу следећи критеријуми:
· ”животиње које су заклане у име неког другог а не Алаха, и
· ”Оно што је још битно напоменути је да Куран прописује посебан начин клања животиња. Забрањено је да то ради особа под дејством алкохола, а такође је забрањено да то ради неко ко није муслиман, хришћанин или Јевреј јер само они знају шта значи помен божијег имена приликом клања.”
Видимо да се овде се међу онима који могу да закољу животињу налазе се и хришћани и Јевреји. Како онда Ислам гледа на Хришћане?
”Људи Писма – у Корану наведени као хришћани, Јудејци и зороастријанци – имају право на постојање. Даје се им право на живот уз услов да неће иступати против ислама, неће га критиковати, неће проповедати и плаћаће низ пореза – џизу (порез на веру) и при том ће имати одређена ограничења: хришћани морају да носе крстове на леђима, живе у кућама које нису више од једног спрата, немају права да јашу коње. Било је и низ других ограничења у вези са свакодневним животом. Џиза представља углавном 80% зараде.При том се на све начине стимулише прелазак човека у ислам. ” (2)
Прама исламском учењу Христос је само пророк и роб (раб Алаха) а не Божији син.
На страници Халал Агенције Исламске заједнице Србије о испуњавању стандарда ХАЛАЛ читамо:
”Наравно, то није само формално издавање потврде, као што неки мисле, или како би неки хтели, већ се ради о читавој процедури мера коју произвођач мора проћи, усвојити и наставити практиковати, а која ће се у сваком моменту моћи контролисати од стране поменуте Агенције . Важно је схватити да је начин исхране саставни дио вере, код муслимана, па га на тај начин треба посматрати и са аспекта потрошача у исламском свету као и произвођача. Зато је битно да произвођачи схвате значај производње халал хране, јер на тај начин испуњавају своју верску дужност, уколико су муслимани а они који нису омогућавају другим муслиманима да у потпуности испуњавају прописе вере Ислама у области исхране користећи њихове производе.”(3)
ХАЛАЛ стандард подразумева да производ и сировина коришћена у његовој производњи не садрже, између осталог, ни вино. Зашто вино?
”Зашто је забрањено вино? За нас је то очигледно, јер се ради о забрани Светог Причешћа. Зато су у исламским земљама повремено и покретани прогони хришћана зато што они употребљавају вино за Свето Причешће.” (2)
Конкретни производ о коме пишемо,”Плазма”, не садржи месо, тј. месо животиње заклане ”у име неког другог а не Алаха”, које није заклао неко ”под дејством алкохола” по прописима наведеним у Курану, ни вино или друга алкохолна пића, али их могу садржати други производи купљени у Србији а произведени по ХАЛАЛ стандарду.
Када је реч о проиводима који садрже нешто од горе наведеног одговор на питање да ли их смемо купити и конзумирати је јасан.
Нека храна може намерно или ненамерно да буде произведена као посна. Нпр. у неким од земаља Запада не можете да нађете храну са ознаком ”посно”, тј. храну која је наменски произведена за православне хришћане, али можете без икаквих ограничења да држите пост јер је могуће купити храну која је, иако не носи ту ознаку и није произведена за ту или било коју другу намену, по свом саставу посна. Да нема препрека за коришћење овакве хране потврду налазимо у речима Светог Апостола Павла: ”Све што се продаје на тржишту једите, ништа не испитујући савјести ради; Јер је Господња земља и све што је на њој.” (1Кор. 25-26)
Кад је реч о исламу, видимо да то није могуће. Када неки муслиман купује нпр. јунетину, овчетину или јаретину онда се води рачуна о томе ко је заклао животињу од које потиче месо и она мора да буде заклана на одређени начин и у име Алаха.
Међутим, када је реч о ”Плазми” и другим производима који не садрже месо животиња закланих у име Алаха и по прописима Курана, а носе ознаку ХАЛАЛ, одговор је, на први поглед, мање јасан. Да ли да их купимо и конзумирамо?
Већ и из саме чињенице да носе озаку ХАЛАЛ одговор је, ипак, јасан и невосмислен: не.
Већ сама ознака ”ХАЛАЛ”, па било да тај производ садржи месо или не, говори да је производ произведен у складу са исламским учењем изложеним у Курану и другим исламским списима, чиме се признаје постојање ”Алаха” и истинитост исламских верских списа, и њихово поштовање.
Куран је за муслимане реч Божија коју је мелек Џибрил открио људима преко пророка Мухамеда.
Према томе, коришћење производа са ознаком ХАЛАЛ, у супротности са првом Божијом заповешћу која гласи: ”Ја сам Господ Бог твој; немој имати других богова осим Мене.”
Осим тога, из горе наведеног текста видимо да се производњом ових изражевина ”омогућава (тј. помаже, примедба Д.М.) другим муслиманима да у потпуности испуњавају прописе вере Ислама у области исхране”. У вези са тим наведимо делове посланице светог апостола Павла Коринћанима:
”Гледајте Израиља по тијелу: који једу жртве нису ли заједничари жртвеника? Шта, дакле, кажем? Да је идол нешто? Или да је идолска жртва нешто? Не, него да оно што незнабошци жртвују, демонима жртвују, а не Богу; а ја нећу да сте ви заједничари са демонима. Не можете пити чашу Господњу и чашу демонску; не можете учествовати у трпези Господњој и у трпези демонској.” (Кор. 10, 18-21).
Иако је у истој Посланици речено: ”А јело нас не поставља пред Бога; јер нити добијамо ако једемо, нити губимо ако не једемо.” (Кор. 8,8), закључак је, на крају, ипак јасан и недвосмислен:
”А чувајте се да како ова ваша слобода не постане спотицање слабима.Јер ако тебе, који имаш знање, види неко гдје сједиш за трпезом у идолском храму, неће ли се савјест његова, зато што је слаб, охрабрити да једе идолске жртве? И због твога знања пропада слаби брат, за којега Христос умрије. А тако, гријешећи се о браћу и рањавајући њихову слабу савјест, о Христа се гријешите. Зато, ако јело саблажњава брата мојега, нећу јести меса до вијека, да не саблазним брата својега.” (1Кор. 8, 9-13)
Димитрије Марковић
1. https://ras.gov.rs/podrshka-izvozu/standardi-1/khalal