Ко је арх. намесник Радосав Милинковић?
недеља, 21 јун 2009

Сајт „Борба за веру“ је 5. / 18. јуна обавестио своје посетиоце да је  почео поновни прогон свештеника Драгана Никитовића из Чачка. Први пут је о. Драган прогоњен у фебруару 2008. г. Оно што је индикативно, а што „Борба за веру“ сазнаје из поузданих извора, јесте да је виновник и овог последњег страдања о. Драгана, као и оног првог, вук у јагњећој кожи, чија је функција архијерејски намесник трнавски, а име и презиме: Радосав Милинковић. У Епархији жичкој се у верном народу примећује огорченост због злочињења бездушног намесника Радосава Милинковића  што за последицу, како сазнајемо, може имати велико незадовољство верног народа.

У намери да посетиоце „Борбе за веру“ подсетимо ко је Радосав Милинковић, објавићемо поново три текста из књиге „Не помичи старе међе“ II издање, чији је аутор грешни Милоје.

+++

ПИСМО АРХИЈЕРЕЈСКОМ НАМЕСНИКУ Т.

                Оче ...,

                Након Твог изричитог одбијања да удостојиш вернике који Ти се са најискренијим намерама и добром вољом обратише, шаљемо Ти ово писмо из три разлога:

                Прво, да остане траг једног невиђеног збитија о томе како један свештеник, а уз то и архијерејски намесник, не хоћаше да разговара са верницима својим.

                Друго, да искажемо своје страховање да би овакви односи у нашој светој Цркви могли наудити душама нашијем (и Твојој) и створити непотрбне неспоразуме, празнословља, неслоге, гажење богослужбеног поретка, Устава СПЦ, одлука Сабора – што би за последице имало: безакоње, јавашлук, хаос, анархију, несрећу...

                Треће, да Те, оче, још једном замолимо, да ипак надиђеш и надрастеш своју недоброљубивост, безосећајност, самољубивост, гордељивост... те да са хришћанском љубављу и са одговорношћу размотриш молење наше. И преиспиташ свој однос према тој нашој молби. А тиме и према одлукама Сабора! И да учиниш корак добре воље који би приличио достојанству чина Твојега. И који произилази из обавеза Твојих.

                Најпре, овако би:

         У суботу 22. децембра 2007 године Господње, група од петнаестак представника, испред већег броја верника, је након претходне најаве предала молбу архијерејском намеснику и старешини храма. Након уручења молбе иста је прочитана у интегралном тексту који гласи:

Часни оци,

Као верни, мада недостојни, синови Српске Цркве, обраћамо Вам се овом

 

МОЛБОМ

Молба се тиче наше жеље да се богослужбени поредак свете Лиургије врати у своје првобитно стање,  у складу са одлукама светог архијерејског Сабора, одржаног у мају 2007. године, као и са прописима Служебника, чије је издање 2007.године објавио свети архијерејски Синод, у коме је и наш епископ Господин Хризостом. Богослужење је жила куцавица  вере наше и наде наше, и зато желимо да се у нашем парохијском храму, светог Вазнесења Господњег, коме крштењем и причешћем припадамо, успостави благообразни поредак од стране свих свештеника.

Ми најдубље поштујемо наше свештенике и као своје оце и пастире Вас молимо да служите како се у Српској Цркви служи од Светог Саве до Светог Николаја Жичког. Они који су изменили поредак богослужења учинили су то у име верника – да би они видели олтар и чули свештеничке молитве. Али, пошто то није у складу са Светим Предањем и омета нашу молитву, нама такве промене нису потребне. Јер, узимају нам се отварање двери на Малом входу – излазак Христа, до тад непознатог, на проповед, и отварање двери на Велики вход – одлазак Христа на страдање. Узима нам се појање песме «Достојно и праведно јест поклањатисја Оцу и Сину и Свјатому Духу», и прозбена јектенија пред «Оче наш», а да и не говоримо колико гласно читање свештеничких молитава омета наше усредсређење на свенародно молитвено појање и умно стајање пред Богом. Нас верне нико није питао да ли ми желимо такву врсту богослужења или не, а све је рађено у наше име. Сада као синови цркве молимо свештенство да наше жеље има у виду.

Надамо се да ће свештенство Страцимирове задужбине услишити ово наше обраћање да не бисмо, с болом и горчином, морали да се обратимо вишој инстанци.

Остајемо у свему одани нашим пастирима и Првом Пастиру Христу, и целивамо свету десницу.

У Чачку, 2007. године Господње, предато на руке Господи из наслова од стране доле потписаних верника.

Након прочитања ове молбе скупу се обратио др. Никола Вујовић.

Др Никола Вујовић: Молимо да размотрите ову молбу нашу и да, ако је могуће, на њу одговорите до краја идуће недеље. Јер нисмо дошли сами, него дошли смо у име многих верника који су се тако узнемирили после ових догађаја у нашим црквама у Ужицу, у Пожеги итд. Сматрамо да тако нешто не би требало да се деси и у нашој цркви. Па смо хтели да видимо са вама, на неки начин, да то предупредимо. Ето ја се надам да је то у интересу обостраном и вашем и нашем. А такве ствари не би требало да се догађају. Ми смо овде често и са децом на молитвама. Шта ћемо да кажемо нашој деци ако се то овде деси? Како да им објаснимо шта се дешава у нашој цркви? То је нешто ружно.

Ето то је био наш мотив. Уствари повод, главни, што смо ми овде дошли. И ето ви размотрите са осталим оцима, ако треба, да изнађемо неко решење. Јер постоји одлука Сабора која је донета пре 6 месеци. Ови догађаји се нису досад дешавали. Ево сад су почели да се дешавају неке ствари које су, у ствари, немиле. Непожељне у нашој цркви. Мислим да то може само да иде на руку непријатељима наше цркве. Тако да бих вас замолио да заиста ако је могуће ово у миру и љубави, братској слози, нелицемерно решимо. Да се обратимо Богу пре свега за помоћ, да изнађемо решење. Јер мислим да је уочљива та подвојеност духа у нашој цркви. Ми нисмо више једнодушни. Ми се молимо да једним срцем и једним устима певамо и величамо име Господње. А мислим да тога више нема. Молимо вас да о томе размислите и ето да нас удостојите: да нам одговорите писмено по могућству. Јер не би смо желели да ми интерпретирамо нечије речи па да то испадне да није тако речено. Ако сматрате да нисмо достојни да нам одговорите ви и не морате одговорити. То је наша молба.

Намесник: Што се тиче мене ја вам одговарати нећу! Ја само одговарам, господине докторе, епископу Жичком. А ви знате ко је епископ и кога он представља. И више немам шта да вам кажем!

Милоје Стевановић: Оче, могу ли да Вас замолим? Ми се Вама обраћамо као нашем пастиру. Ви сте помоћник нашег епископа. И ми Вас преклињемо и молимо да ви ипак ову молбу нашу размотрите са вашим колегама, са Вашом сабраћом свештеницима, па да ипак учините нам ту љубав и да нам... Ја Вас молим да нам верујете да смо дошли са исконском жељом, са истинском хришћанском љубављу, да предупредимо неке ствари које би се евентуално могле догодити. Које не би биле миле. Мислим које не би служиле на част, ни нама, а не би служиле на част ни нашим свештеницима. Значи, ја Вас молим да нас разумете. Ви сте ипак наш пастир, знате! Ви сте свештеник у овој цркви! И Ви би требало да прихватите да са нама разговарате...

Намесник: Зар Ви боље познајете литургијски поредак богослужења од једног епископа који је студирао, који зна, који је провео 19 год. у Хилендару? Не могу ја да се разумем у трговину боље од Вас Милоје

Милоје Стевановић: Оче...

Намесник: Ја немам ништа да кажем, ево ако старешина има нешто да каже нека каже. А ја сам завршио. Смета то што се наглас чита молитва уместо да се лепо чује да разумете молитве.

Милоје Стевановић: Јел се Ви слажете, Оче, да је о томе Сабор ... Јесте ли добили одлуку Сабора?

Намесник: Сабор је епископ! То је Сабор!

Милоје Стевановић: Ви сматрате да је Сабор епископ? Јесу ли Сабор и ови епископи, Оче, који су потписали у Равени овај споразум? Без Вас и без нас?

Намесник: Милоје, нећу ја да разговарам. Ево старешина ако има нешто да каже нека каже. Ја знам само једно: коме сам се заклео и коме одговарам!

Милоје Стевановић: Јел Ви не прихватате да ми дођемо, рецимо, у идућу суботу? Да ви, ипак нама покушате да објасните, тј. одговорите на молбу?

Намесник: Нећу да објашњавам! Ево старешина ако хоће нешто да каже, нека каже. Ја никакву грешку овде не видим у служењу Литургије. Владика је одобрио чак да један део служи како се служи. А један део служи као епископ. Никакве забране није дао.

Старешина храма: Ја сам позвао епископа и замолио да дође међу нас, да нам објасни како и шта да радимо и како да се то изведе. Он је рекао да свако може служити по својој вољи и по својој савести. Значи како жели. Пола свештеника служи како се некад служило. Пола отприлике како епископ служи. То је тако. Нико на нас не врши никакав притисак. Он је само нас молио да не буде никаквих распри, да не буде никаквих раскола, једноставно да се то не подиже више, него да буде тако како јесте. Ко како служи, ко је чредни свештеник он служи и служи се по ономе како он служи без обзира ко саслужује. И то код нас засад функционише. Нисмо имали никаквих проблема. Јесте било дискусије између нас, али углавном то се све сводило на то. То је било из почетка. И то такво како јесте. И ето ја не знам шта могу да вам кажем. Оно што је епископ одобрио свештеницима нико не може да им одузме. Значи ако је он рекао да могу да служе и онако и овако, не видим начина како би их било ко од нас или он или ја... Сад ја служим како је се некад служило. Тако је ето то испало. А намесник служи како епископ. Ми досад нисмо имали никаквих проблема. Ми свештеници између себе нисмо имали никаквих проблема. Ја сам саслуживао са њим, он је саслуживао када сам ја служио и никад се ништа није...

Др Никола Вујовић: Опростите, да ли ви сматрате да сте ви у нелицемерној љубави међусобној? И у слози? Јели све у реду у нашој цркви или није? Ако је све у реду ми смо задовољни! И презадовољни! Ако ...

Старешина храма: Да вам кажем једну ствар. Ево ја ћу да вам одговорим на то ако већ треба да вам одговорим. Шта то значи у нелицемерној љубави? Ви мислите да смо ми лицемерни ако служимо једни са другима? Ту сад може да се постави питање да ли је погрешна литургија коју служи наш епископ и многи други епископи? Ако је то у питању да ли је погрешна? Ако је погрешна ви онда можете да поставите питање зашто служите са људима који служе погрешно. Теолошко уопште није доказано да је то погрешно. Да то није православна литургија. Али ја мислим да није погрешна. Али је ја не служим. Једноставно зато што ми је дата могућност. Кад би епископ написао. Он није написао. Епископ наш није ништа написао. Рекао је да неће писати. Али да свако има могућност да се определим по својој савести. Тако је било. Не видим, не знам шта друго да вам кажем. То би било најбоље да поразговарате са епископом.

Милоје Стевановић: Ви знате да не би био ред, Оче... Неби био ред да ми тражимо разговор са епископом а да прескачемо старешину наше цркве и намесника. И ми смо покушавајући да испоштујемо некакав ред, за који се у принципу залажемо, учинили тако како смо учинили. Ако ми не можемо да добијемо никакав одговор или сте ви изричити око тога да ви нећете да нам дајете никакав одговор, ми ћемо са овим људима који су нас задужили да дођемо овде и да вам предамо ову молбу, се договорити шта нам ваља даље чинити.

Намесник: Ко вас је задужио? Нека се мало стишају!

Милоје Стевановић: Много је, Оче... Много је људи који су заиста узнемирени!

Намесник: Све то потиче из цркве. Све се то зна, господине Милоје. Знам ја то све. То је на жалост.

Др Никола Вујовић: Није то само у нашој цркви. То је у свим црквама.

Намесник: Епископ знате кога представља. Долазио је владика прошле године када је био у једној цркви, када је објашњавао неке ствари, не знам да ли сте били?

Милоје Стевановић: Били смо оче. Он је нама лепо рекао: да никад, нигде ником није рекао да служи овако или онако!

Намесник: И објашњавао је о светом причешћу. Он је све подробно објаснио. Ако ви сматрате да ће епископи Атанасије Јевтић, Иринеј Буловић, владика Хризостом, служењем ове литургије да изда цркву, ја не знам шта да вам кажем. Који познају ту суштину. Владика Атанасије Јевтић који је генијалац за све сфере живота, а камоли за литургију.

Милоје Стевановић: Ту је и Игњатије (Браничевски)! Нису само они! Има их још!

Намесник: Половина их има. Ја имам парастос морам хитно да идем! (било је око 08 сати и тридесетак минута изутра)

Милоје Стевановић: Можемо ли ми оче ... да ипак покушамо пошто је намесник изричит? Постоји ли могућност да се ипак о томе мало разговара па да ми дођемо у дан који ви закажете? Овај, да ипак ...

Старешиана храма: Ја могу и хоћу да упознам свештенике са вашом молбом. Ја не бежим од тога. Ја ћу као старешина цркве изаћи пред свештенике и рећи да сам од вас добио молбу, као и намесник, и да ако хоће да они поразговарају о томе. Али мислим ми смо доста пута разговарали о томе. Немамо могућности шта да разговарамо. Знате, ја ако вама кажем да можете радити и овако и онако, сад ако се неко определи да ради овако, а неко ради овако. Зашто тако људи раде то морате питати људе понаособ. Али ја не могу дати одговор зашто они тако раде. Да ли раде зато што они мисле да је тако добро или раде зато што се плаше да не раде другачије. Или из били којих других разлога ја то не знам. А право да вам кажем нисам никог од њих питао, зашто тако раде. Зато што је ситуација била веома јасна и конкретна кад је епископ долазио. На прво постављено питање, ја сам као старешина питао: молим Вас објасните како треба да радимо, он каже свако како ... Што ненапишете? Он каже: Не ја то нећу писати. У реду, ви се определите како год хоћете, ако мислите да је добро да служите како епископ служи. А ко хоће да служи као што се служило нека тако служи. Тако је и остало. Нећу свађу, нећу расправу између вас, значи свако има право. Ево ја сам старешина цркве, ја реално нисам имао никаквих проблема са тим. Ја нисам имао проблема. Можда су старешине других градских цркава мисле да ће имати проблеме па... Ја нисам, ево, озбиљно вам кажем.

 Миливоје Јовановић : Мени само није јасно као вернику... Можда нисам у праву је ли то епископ по новој организацији у цркви изнад Синода? И Сабора?

Старешиана храма: Па не знам изнад Сабора. Не би требало.

Ратко Ћаловић: Чули сте шта је рекао Отац? Да је Сабор епископ. Кога ми да слушамо?

Старешиана храма: Шта је рекао Отац то ће те разговарати са њим.

Раде Матовић: Али чули смо сви шта је рекао!

Старешиана храма: За те речи не могу да одговарам.

Милоје Стевановић: Оче старешина, ја бих хтео Вама да заблагодарим што сте ви нас примили. И да Вас замолимо... Још једном да Вас замолимо да Ви ипак упознате свештенике наше цркве са нашом молбом. А ми ћемо у идућу Суботу, ако се Ви слажете, да ипак дођемо, да добијемо од Вас информацију. Имали каквог помака у том правцу.

Старешиана храма: Није никакав проблем. Ја ћу разговарати са свештеницима уколико они буду хтели да разговарају. Мислим упознаћу их са вашом молбом. Ако буде неко хтео и ко буде хтео да слуша. Знате ја не могу никога да присилим.

Милоје Стевановић: Наравно, наравно.

Старешиана храма: Ја морам прво да поразговарам са колегама. Ја не бежим ни од чега. Али не видим... Ништа ја не могу да одлучим. Ја само могу по савести да одлучим да радим овако или онако. Ви морате ако хоћете, Ви морате онда ићи да разговарате са епископом. Он је тај који у овој ситуацији...

Миливоје Јовановић: Ви сте изузетно љубазни и захваљујем Вам на томе. Намесник како се понео, Боже ме опрости, у овом дому као да је члан Централног комитета. То је непримерено. Јер ми као верници и као људи који имамо специфичну тежину. Неко већу неко мању и у приватном животу. Не би смео с нама тако да се опходи. Он је толко нас са две реченице ... То тако не може да се ради са верницима! И не пристајем на то!

Милоје Стевановић: У сваком случају, оче ..., ми Вас молимо да Ви упознате колеге са овим. А ми ћемо покушати да, ако буде било некаквих помака... Ако не буде ми ћемо онда видети шта ће мо даље чинити.

 * * *

 У Суботу 29. децембра 2007 године Господње, дођосмо у цркву Вазнесења Господњег у Чачку. И не добисмо никакв одговор! Не услиши се молба наша! Настаде ћутња. Али не пресахну нада наша. Јер знамо ми науку Господњу: ако они ућуте, камење ће проговорити!

        Ваистину, тако би! Невероватно али истинито! Свештеник, а уз то архијерејски намесник, а уз то јереј који је  три деценије народу својему служио у складу са светоотачким предањем, у складу са вековним богослужбеним поретком, напусти тај начин служења, (без страха од Бога и без стида од људи) а да нам се при томе:

        Прво, не извину што нас је  тридесет година држао у «заблуди» и «незнању».

        Друго, не хтеде да нам одговори на нашу легитимну молбу и не хтеде да разговара са онима због којих јесте.

        Оче,

        Уместо да са смирењем и мудрошћу решиш нашу молбу, или нас разложно увериш да је она неоснована, ти показа недоброљубље говорећи:

        Прво: Да нећеш да одговориш на молбу вернога народа!

        Друго: Да Ти ником не одговараш осим епископу!

        Треће: Да Ти на сву озбиљност ситуације немаш баш ништа да кажеш!

        Четврто: Да је епископ Сабор!?!

        Пето: Да Ти знаш само једно!!!

        Оче,

        Да ли је могуће да ти знадеш само једно!?! И да то безстидно обнародујеш?

        А ми смо, грешни, мислили да ти знаш бар оно најнужније. Оно што су најелементарније дужности хришћанског свештеника:

        1. А свештеник треба да се труди да буде подобан Христу, пастиру словесних оваца. Дакле, не најамник, већ Пастир добри... Носи на леђима изгубљено јагње... Призива децу... Саслуша вапај слепог, сакатог, убогог... заблуделог... чак и иноверног1

        2. Свештеник треба да се стара о стаду, од Бога му повереном и да га брани по цену живота својега.2 О томе нас уче многи Свети Оци, уколико њихова учења и учења апостола не треба одбацити зато што нису имали факултете на које се Ти Оче, позва. Авај!

        3. Свештеник треба у свако време, сваког трена, да буде украшен духовним врлинама љубави, смирења, кротости...3

        4. Свештеник треба да одржава веома чврсту духовну везу са својим стадом и да из близине надгледа живот сваког свога парохијана.4 Из житија Светих Отаца имамо на хиљаде хиљада примера како су јереји спашавали душе својих парохијана. Сетимо се св. Николе и оног сиромашног човека и његових сиротих кћери...

        5. Свештеник је дужан да се стара и о онима који су се изгубили и заблудели, који су пали у безверје или јерес, едаби их вратио у недра цркве Христове.5 А камоли о верницима својим.

        6. Свештеник треба, својим парохијанима, да обзнани вољу Божију и да им служи речју и примером својега живота ради испуњења воље Божије.6

        7. Свештеник је дужан да кроз молитве за верне и да кроз своје понашање одржава везу са Спаситељем, да не буде избачен као лоза, напоље и сажежен.7

       8. Свештеник мора да има свети и непорочан живот, да буде трезвен умом, пристојан, гостољубив, несабирач зле добити, кротак, несвадљив... Тако учи преподобни старац Клеопа, уколико његово учење признајеш Оче, пошто је он у духовника израстао код манастирскијех оваца, а не на факултетима твојих идола.

        9. Свештеник мора бити кадар да учи друге, да стално подсећа на здраво учење и да укорева противнике поретка. Он треба да буде изнад верника и својом мудрошћу и темељним познавањем Светог Писма и Светих канона, догми вере и учења Светих Отаца како би био пример верницима. Речју својом. Живљењем својим. Љубављу својом. Вером својом. Чистотом својом...8

        10. Свештеник мора неуморно да ради на одржавању моралности и на духовном напретку верника. Никога да не ружи. Да буде благ и кротак.9

        11. Свештеник треба да бди над духовном јединством верника својих и да сузбија оне који шире неслогу и проузрокују раздоре међу верницима.10

        12.Свештеник је дужан да у свако време проповеда мир и љубав и добру вољу међу верницима и да са светошћу чува ризницу предања, учење Светих Отаца које се вековима преносило с колена на колено.11

        13. Свештеник је дужан да смело, без страха проповеда хришћанско учење.12

        14. Свештеник треба да зна како да саветује своја духовна чеда, према узрасту и поимању њиховом, према душевним и телесним потребама њиховим, да буде милостив према свима и да своје парохијане подстрекава на дела милосрђа (да помажу сиромашне, болесне, потребите, духовно пале и раслабљене...) и друга доброчинства. 13

        15. Свештеник треба да јача и да се оружа читањем Светога Писма, светоотачких поука и да том науком и тим поукама храни и расте стадо своје.14 А књиге, које пишу Твоји идоли, Оче, ретко ко чита. Јер су без вере. Па су исте као оно јело без соли. Кварљиве. Покварености склоне. Бљутаве. Мо’ш за прошће да их бациш – како нас је учио о. Сава Вазнесењски.

        16. Свештеник је дужан да се супротстави и вернике штити од мудровања људских, тј. лажно названога знања јер, они што се таквом знању приволе, отпадну од вере.15

        17. Свештеник треба да буде достојанствен у свему и савршен у сваком доброме делу.16

        18. Свештеник је дужан да буде трезвен умом у свему што је добро и да трпи све патње, творећи увек, даноноћно, дела јеванђељска и испуњавајући у свему службу своју.17 Е да би и он могао напошљетку да прослови: добар рат ратовах... веру одржах!18

        19. Свештеник кад види човека да греши, има дужност да грешника позове на покајање, да га нађе као пастир добри изгубљено јагње и изнесе на стазу богопознања.19

        20. Свештеник треба увек и на сваком месту да показује пут спасења и да проповеда опраштање грехова.20

        21. Свештеник је дужан да залутале, од истине, врати у веру21. Акамоли да разговара са онима који траже поштовање реда и поретка: светоотачког предања, Устава, одлука Сабора, Служебника...

        22. Свештеник је дужан да разбија тмину незнања и непознавања Бога и закона Његовог.22 Зато он мора да зна више него једно! Много, много више него то јадно једно!!!

        23. Свештеник треба да буде чист, непорочан, искрен и смирен.23

        24. Свештеникова голема дужност је да буде испуњен љубављу према стаду својем и према свим људима.24

        25. Свештеник не сме бити себељубац, већ да има љубави према свима и да покаже стрпљење и према грешницима.25

        26. Свештеник треба да зрачи примером љубави, вере и добријех дела и да ради на спасењу свих не циљајући зараду, положај, хвалу или сл. 26

27. ...»Чак ако би се свештеник веома старао да му живот буде свети, ако се не буде старао о онима који га слушају,(читај: верници) мучиће се у вечном огњу као грешник» - казује св. Максим Исповедник. И још овај свети човек вели: «Свештеник, буде ли с недостојношћу служио свету Литургију, други је Јуда, и мучиће се у огњу вечном теже него Јуда»

Од кад смо хришћани, дакле 800 година служиле су се Литургије онако како си их и Ти служио, Оче,  30 година. Да ли је могуће да је Црква наша била све ове векове неука? Да ли је могуће да је Свети архијерејски сабор неук? Да ли је могуће да сте вас неколико и ваши идоли једино умни?

28. Исто тако ми смо мислили, у простодушности својој, да Ти знаш шта је Сабор, а шта епископ. Те да епископ није Сабор. То си, Оче, наивно поверовао оном прелешћеном . Себељубцу. Ономе који испред себе не види никог. Ни Сабор. Он, па Бог (Боже опрости). Тако јавно (у мају 2007) устврди Он. Несрећник. За очекивати је да ће он, ако га пустимо да вршља, пожелети као Јуда Искариотски, да склони и Бога ускоро. Не треба њему нико. Осим папе!

Не наседај, Оче. Јер је казано да ће доћи нечастиви у јагњећој кожи... Да ће доћи лажни христоси...

Побркао си, Оче, ауторитете: Свето предање са прелестима; Устав са самовољом и анархијом; поредак са хаосом; веру са вероломством; ауторитет истине са произвољностима; благочестиве архијереје са онима што су веома, веома много узвијонули у гордости својој!

За Твоју и наше душе би било много корисније, Оче, да си, уместо слепог срљања за онима који чине безакоње,отворио Устав српске православне Цркве, и тако се спасио од бруке и беде свога незнања. Тамо у члану 57. тога (нашег, ваљда и Твог) Устава СПЦ стоји: «Свети архијерејски сабор, као највише јерархијско представништво, црквенозаконодавна је власт у пословима вере, богослужења, црквеног поретка (дисциплине) и унутрашњег уређења Цркве»... Амин.

А у чл. 64. Устава СПЦ стоји неприкосновено: «Све одлуке Светог архијерејског сабора и Светог архијерејског синода, канонске и црквене природе, које се односе на веру, богослужење, црквени поредак и унутрашње уређење Цркве, пуноважне су и извршне.» Амин.

Још Устав СПЦ у чл.118. Т.27. каже да епархијски Архијереј: «настојава да се све наредбе, решења и одлуке виших црквених власти благовремено и тачно саопштавају и извршавају. »Амин.Амин.Амин.

Исто тако,душекорисније би било, Оче, да си пажљивије послушао заклетву коју архијереј полаже пријиком хиротоније: »... Обећавам... да ћу у свему Црквеном следити и свагда се повињавати светом Сабору архијерејском...»

Нарочито би, Оче, било душекорисно да послушаш (уместо безаконика који Те воде у погибао) апостоле. Чуо би, поред осталог, и овај вапај  св. апостола Павла који « именом Господа нашега Исуса Христа (моли, апелује, налаже) да сви исто говорите, и да не буду међу вама раздори, него да будете утврђени у истом разуму и истој мисли »27

                Опрости нам, ал` морамо да питамо: Да ли си ослепео?

   Да ли си оглувео?

   Да ли си с` ума сишао?

   Знаш ли шта радиш?

   Знаш ли за кога радиш?

Оче, чудом се зачудисмо и начудити се не могадосмо кад нам устврди, без страха од Бога и без стида од људи, да знаш, авај, само једно!!!

Кам’ лепе среће наше (и Твоје) да не знаш ни то једно!

Бар бисмо се помирили с тим да си незналица. Не би био ни прва, ни потоња. То би била срамота. Ал’, можда не и грехота.

Јер са тим једним јединим знањем својим, саблазни многе. А казано је: ко саблазни једног... боље би му било да обеси воденички камен о врат...28

Осим тога, то јадно једно што знаш, да буде брука и срамота и грехота већа не знаш!!! Јер онај коме си се заклео, никад те учио није да тако служиш, јадни наш оче. То су Те саблазнили Твоји идоли, чије су ти дипломе ум помрачиле. Не вреде те дипломе, Оче, по’ луле дувана. Јер је казано да је пред Господом лудост оно што је пред људима мудрост.

Спашавај се, оче јадни, од бруке и срамоте свога незнања. То прво. А друго: спашавај се од грехоте оног  бедног «знања» једног. Оног јадног једног!

Можда ће Ти у томе помоћи ова истинита прича.Недалеко од града Чачка постоји Мала српска света гора. Међу 12 светиња и манастир Вазнесење. У том манастиру живео је и подвизавао се, не тако давно један праведник. Отац Сава. Учитељ многих од нас. Многе од нас Он је извео на стазу богопознања. Побожношћу својом. Мудрошћу својом. Мисионарењем својим. У време оно кад су се многи попови  исмејавали на Његов рачун. Све са цигаром у устима. Јадници. (Има их и уз Твоје скуте).Елем, тај старац (без диплома којима се Ти иначе клањаш) је саветовао многе. Кроз исповест. Кроз духовне разговоре. Кроз богонадахнуте беседе. Кроз понашање своје... Једном свом духовном чеду, иначе високоумном професору универзитета, академику, писцу многобројних књига је рекао:

«...Несрећо несретна! ’Мешто што тучеш по тим симпозијумима и хотелчинама отиђи у Никоље. Очисти шталу калуђерицама. И научи се од њих побожности. Научи се од њих како се Богу моли...»29

Тако и ми. Имитирајући нашег учитења, оца Саву Вазнесењског, хоћемо најдобронамерније, из све снаге, из свег гласа, са љубављу најузвишенијом и нелицемерном  да Ти узвикнемо:

Оче, отиђи у Српску свету гору! Има тамо један манастир! Ваведење! И у том манастиру једна дивна старица. Монахиња која сличи на ходајућег анђела. Ираида јој је име. Кажу да јој је мајка била равноанђелна. Кажу да јој је отац био побожан и благочестив човек. Иди, несрећни оче, код те старице! Клекни пред Њу! Заплачи пред њом! Научиће Те Она како се служи роду! И Богу! Научиће Те Она и како се служи Света Божанствена Литургија!!! Испричаће Ти Она како су то радили свети људи изнедрени из овога народа. Међу њима и свети Николај. И ава Јустин... Сви. Од светог Саве.Док не дођоше себељубиви. Научиће Те она да је самовоља грех. Пред Богом. И саблазан пред родом.

Нека би Бог дао снаге, Оче, нама да одбранимо и сачувамо светоотачко предање. И Устав Цркве наше по којему епископ није Сабор. Него је Сабор Сабор, а епископ епископ. И мора бити по оној Господњој: Богу божије, а цару царево. Нека би Бог дао да сачувамо снагу која, по Уставу, припада Сабору. И да спроведемо у живот одлуке Сабора. И да зауставимо анархију. И гажење Устава. И да зауставимо оне који газе ред. Јер, газећи ред, газе и душе наше.

Нека би Бог дао, Оче, Теби и сабраћи твојој која за Тобом иду у безакоње, да се вратите реду и поретку. Уставу СПЦ. Да поштујете одлуке Светог архијерејског сабора.Едаби и ви били поштовани.

Јер је казано ко нож извади од њега ће и пострадати. Дакле, ко гази светоотачко предање и црквени поредак, и њега ће време згазити. И послати га онамо где му је место. На место које му припада. Пред родом. И пред Богом.

О Новој 2008. години Господњој, са жељом да Теби, Оче, и нама, с’ Тобом, Нова година поврати мир. И љубав. И слогу. И међусобно поверење. И радост. И достојанство. Едаби се у радости сусретали и славили сложно Бога. И Мајку Божију.И угоднике Божије. На спасеније нама. И роду нашему. И потомству нашему. Тако нам Бог помог’о.

Целивајући ти десницу молимо Те, Оче, опрости нам ако, натерани Твојим недоброљубљем, изговорисмо коју прејаку реч. А ми Теби праштамо недопустив поступак Твој према нама.И безакоње Твоје, верујући да ћеш га се у овој години, нас ради и Бога ради одрећи. И вратити се реду и поретку. И тако вратити достојанство себи. И чину Твојему.

Твоја, у Христу, мала браћа.

Са аутором писма се солидарисало око 200 потписавши ово писмо.

Јануар 2008. године Господње

             _______________

1 1.Пт 5. 2-4 и др.

2 Јн 15. 12-13.

3 Мт 11.29.; Јн 13.15.; 1. Кор. 16.24.; 1. Тим 6. 11-14.;

4 Језикељ 3.17.; Јев 13.7.;

5 1.Тим 5.20.; 2.Тим 2.25.; Тит 1.9.;

6 2.Кор 6.3.; Рим 14. 13-18.; 1.Кор.8.13. и 10.32.;

7 Јн.15. 4-6.; 14.26.; 15.26.; 16.13.;

8 1.Тим 4.12. и др.;

9 Тит 3.2.;

10 2.Тим 1.14.; 2.Тим 2.20-21.;

11  2.Тим 1.12-14.;

12 1.Тим 4.13.; 2.Тим 1.8.; 4.2.;

13 1.Тим 5.1.; 6. 17-19.;

14 2.Тим 3.15-17.;  и др.;

15 1.Тим 6. 20-21.; и др.;

16 2. Тим 3.17.;

17 2. Тим 4.5.; 2. Кор 6. 4-10.; Рим 15.16.; 1. Кор 1.7.;

18 2. Тим 4.7.;

19 Лк. 24.47.; Дап 17.30.; 20.21.;

20 Лк. 1.77.; 24.47.; Дап 13.26.; 16.17.; Јн 20.23.;

21Дап. 20.21.; Рим 1.5.; 10. 8-14.;

22 Мт. 5. 14-16.; 1. Кор. 4.6.;

232.Кор 1.12.; 1.Тим 4.12.; 5.22.;

241.Кор 16.24.; 1.Сол 2.8.; 2.Кор 2.4.; Фил. 4.1.;

25 1.Кор 8.13.; 9.12.; 2.Сол 3.17.; 1. Тим 6.11.;

26 1.Тим 6.11.; 2. Тим 2.22.; 1. Сол 2.4.;

271.Кор 1.10.;

28 Мт 18.6.; Мк 9.42.;

29Тада Никоље нисте упрљали били новатаријама вашијем!

            Извор: Грешни Милоје, „Не помичи старе међе II“, стр. 33-46

 +++

 РАЗГОВОР СА НАМЕСНИКОМ Т.

 Милоје Стевановић: Помаже Бог.

 Намесник: Бог помогао.

Милоје Стевановић: Оче Р. Ви сте?

Намесник: Е јесам.

Милоје Стевановић: Благословите. Ја сам Милоје Стевановић. Како сте, оче.

Намесник: Добро.

Милоје Стевановић: Пa ево ми овде, нас неколико који смо били код вас, хоћемо нешто да вас замолимо.Пошто смоми практично на ономсастанку добили поуку да треба да се обратимо Владики па сам хтео да питам каква је процедура. Јел то писмено што ми подносимо Владики иде преко Вас или преко старешине Цркве.

Намесник: Може и преко мене, а може и директно, како Ви хоћете.

Милоје Стевановић: Ми би да испоштујемо ред...

Намесник: Ако је снимао онај разговор. Што нисте...Што нисте јавно снимали, што сте тајно снимали.

Милоје Стевановић: Све је било јавно, ја мислим, оче.

Намесник: Није било јавно Милоје.

Милоје Стевановић: Ваљда пред 15 људи нема тајности.

Намесник: Ви не би требали да се мешате у црквене ствари, у Литургику.

Милоје Стевановић: Ми се не мешамо у Литургику, ми смо имали молбу.

Намесник: А ко вас од свештеника подговара.

Милоје Стевановић: То морате да организујете састанак да вам све испричамо ко нас „подговара“.

Намесник: Добро, а ко пише јеромонаху писмо.

Милоје Стевановић: Писмо јеромонаху сам написао ја. И потписао. Ко га је умножио то стварно не знам.

Намесник: Добро, брате Милоје.

Милоје Стевановић: Писмо сам написао ја, и потписао мојом руком, и копију тога писма потписано, мојом руком, мојим именом, послао Владики. Да Владика зна шта му се у народу ради. А то што су ме неки сада свештеници прогласили за комуњару који је ушао унутра у Цркву да је разбија изнутра, ту ја не могу ништа. Што год више будем страдао и био пљуван Христа ради, надам се да ће ми плата бити већа.

Намесник: Добро, добро.

Милоје Стевановић: Ја би Вас, оче, желео нешто братски да замолим. Ово сте ми објаснили, и ја сам Вам благодаран. Кад можемо да Вам донесемо ово за Владику?

Намесник: Шта је то за Владику. Писмо, шта је?

Милоје Стевановић: Јесте писмо и одређени папири. Молбу коју смо Вама упутили, сад желимо да упутимо њему. Исписак делегације коју предлажемо да он прими. Да покушамо са њим да разрешимо овај проблем. У оквиру тога ће имати једно писмо које смо припремили за Вас, као одговор на Ваш пријем.

Намесник: Ви то пошаљите директно. Ја то нећу да примам. Ја сам на Вас огорчен. Ви то пошаљите директно Владики.

Милоје Стевановић: Зар нећете да примите писмо за Владику?

Намесник: Нећу да примим. Зато што сте ви снимали тајно тај разговор.

Милоје Стевановић: Није тајно, оче, оно што се ради пред 15 људи.

Намесник: Не, не, јесте тајно. Ја сам знао да Ви све снимате. Све ја знам. Ја знам ко Вас подговара. Али нема везе. Све Бог види, Милоје.

Милоје Стевановић: Наравно да Бог све види, оче.

Намесник: Видите, треба да имате чисто срце. Треба да заслужите љубав према Богу.

Милоје Стевановић: Како сте служили Литургију преко тридесет година, оче. Намесник: Који сте Ви форум, да ви доносите одлуке. Да се буните против одлуке Епископа.

Милоје Стевановић: Ми се не бунимо ни против кога. Ми само покушавамо да предупредимо последице које би могле да нам се догоде на Вашу и нашу бруку.

Намесник: Какве последице човече? Ваљда Епископ зна шта се ради у цркви, како се служи. Он доноси одлуку и он је тај који то организује.

Милоје Стевановић: Па знам, али Сабор је донео одлуку о томе.

Намесник: Ја те саветујем пријатељски: пусти Сабор! То ће Владика решити на Сабору.

Милоје Стевановић: Оче, хоћете ли сести да разговарамо као људи?

Намесник: Ја сам сада рекао све на телефон.

Милоје Стевановић: Оче, хоћете ли да седнемо да разговарамо као људи?

Намесник: Нећу, јер снимате тајно.

Милоје Стевановић: Није тајно, оче, кад има сведока.

Намесник: А шта да сам ја лупио нешто. Нешто што не треба?

Милоје Стевановић: Па, шта би Ви лупили забога. Ви сте помоћник Епископа нашег. Па, намесници ваљда, не лупају.

Намесник: Но, нема везе брате Милоје, само Ви радите свој посао што рекао онај Вукашин. Ви само радите како мислите да ваља. А Ја ћу вас посаветовати. Немој да грешиш душуМилоје.

Милоје Стевановић: Добро, оче. Пазите, Ви сте нама рекли да је Епископ Сабор.

Намесник: Епископ на својој епархији је јачи од Сабора. Откуд теби право  да се мешаш?

Милоје Стевановић: Оче драги Р., Ви сте нас натерали да после тога узмемо Устав и да прочитамо и да видимо да Епископ није Сабор. Па сте нас после натерали да прочитамо шта пише у заклетви коју архијереј полаже. Па не можете Ви са нама к`о са неким бакама...Оче, прво да вам кажем нешто. Ви нас нисте удостојили... Значи, ми смо се најавили уочи Никољдана. Нисте нам чак ни столицу дали. Могли сте нас одвести у салу. Ајде, нема везе. Друго, нисте хтели с нама да разговарате. Треће, рекли сте нам неке ствари које не стоје. Које су неистина.

Намесник: Ама Милоје нисам ја дужан да вам дајем никакве извештаје. Никакве, човече Божји. А кога сте представљали? Она група? Шта сте? У чије име сте дошли.

Милоје Стевановић: У име великог броја верника. Сад кад будемо дошли ово да Вам предамо видећете неколико стотина потписа. Питали сте, а ја сам вам рекао да долазимо у име великог броја верника. Ви сте рекли, и вечерас то потврдисте, да знате ко нас, од попова, код Вас шаље. Ми ћемо вам донети црно на бело ко нас шаље. Шаље нас огроман број народа и ми желимо да спречимо велику несрећу, оче.

Намесник: Хе, Хе, Хе...

Милоје Стевановић: Ми желимо да...

Намесник: Само Ви наставите брате Милоје. Хе, Хе, Хе...

Милоје Стевановић: Па немојте, нам се смејати...Молим Вас,..

Намесник: Знам ја да ти снимаши ово сад. Слободно ти снимај овај разговор.

Милоје Стевановић: Оћу оче, јер смо видели да неки оци новатарци тврде оно што никад није било.. Зашто Ви са таквим приступом разговарате са верним народом? Ви знате кад год смо се Ви и ја срели да је то било коректно. Јел тако?

Намесник: Јесте коректно. Ја те братски саветујем, немој се мешати у црквене ствари и грешити душу. Имаш децу Милоје.

Милоје Стевановић: Па баш зато што имам децу, морам да се борим против јереси, човече. Зато што имам децу морам да се борим оче. Да се не извучем са овога света као кукавица, а њима да оставим борбу.

Намесник: Па човече Божији. Ти гледај своју трговину.

Милоје Стевановић: Ја Вас позивам, учините ми љубав, дођите код нас. Примићемо Вас са братском љубављу. Са пуним срцем да разменимо мишљења.

Или да ми дођемо где Ви кажете. Ево ја и Никола ћемо да дођемо где Ви кажете. Сад или сутра, или кад Ви желите. Ми желимо у братској љубави да покушамо да решимо проблем јер не бисм ожелели да дође, оче, до неспоразума...

Намесник: Ја.

Милоје Стевановић: Да вам кажем, моја деца долазе у Цркву. Моји унуци долазе у Цркву. Ја не би желео да доживим да се они сабалазне у цркви. А сада је метеж у народу тако да људи заиста уместо да се поштују, да се воле они се после Литургије расправљају ко је овакав, ко је онакав...Ко хоће у католике, ко неће у католике...

Намесник: Да, да.

Милоје Стевановић: То нам није потребно. Ми смо ово учинили из највеће љубави. Из највеће љубави.

Намесник: Али Милоје, не мислиш ваљда... Какве католике? Шта је вама? Човече Божји.

Милоје Стевановић: Хоћу да вам кажем, оно што народ прича. Да ли ме разумете? Оче, ја ћу да вам кажем једну ствар. Открио сам недавно споменик из 1789. године.

Намесник: Да.

Милоје Стевановић: То је значи споменик који је подигнут Стевану по коме су моји Стевановићи Стевановићи.

Намесник: Да, да.

Милоје Стевановић: Е сад од 1789. године до дана данашњег је прошло преко 200. година. Значи до мене је сачувано некакво предање. Ја сам дужан да то предам мојим унуцима. Знате, и Ви сте часни оче служили Литургију 30. година онако како је служио Владика Николај, авва Јустин итд. Немамо ми ништа против да се служи по новом. Немамо ми ништа против да се скину Двери. Али да се то учини Саборно. Да то буде индентично у целој Цркви. Да то раде сви свештеници у нашој Цркви. Да то раде сви свештеници у нашој Епархији. Да то раде сви свештеницу у Српској православној цркви.

Намесник: Па радиће, полако Милоје. То улази у праксу човече Божији. Знаш ти откад сам ја био у Новом Саду, у Бачкој су то увели. Видим ја Епископ је то увео. Литургија у Новом Саду, видим иста, али неких разлика има. Нико се није бунио до сада. Док Хризостом, и овако код нас ваљда је то владика Атанасије увео. Никаве разлике нема само што се молитве читају наглас. Пази овако. И ја као свештеник кад читам молитву наглас је се осећам другачије. Разумем је и ја и чује је народ. А онако како се читало тајно, они остају кратки. Да ли то разумеш? Кад су Двери отворени озбиљнији сам ја као слуга Христов док вршим Литургију док народ гледа. Све то лепше изгледа, а  Ви то не можете да схватите. Грешите Милоје. Грешите душе, човече Божји.

Милоје Стевановић: Ми нисмо дорасли, ја специјално нисам дорастао...

Намесник: Владика Јефтић, он је доктор теологије. Јел ти сумњаш у њега. Јел ти сумњаш у то. Он је човек теологије, Милоје, човече Божји.

Милоје Стевановић: Немам ја разлог да сумњам и не сумњам. Знате било је доста доктора теологије у историји Хришћанства који су уносили расколе. Расколи никад нису долазили од неког шугавог Милоја, него углавном од епископа, свештеника...

Намесник: Није ти, ово раздор човече Божји.

Милоје Стевановић: Да Вам кажем једну ствар. Ако је Сабор рекао како да се служи ми само на томе инсистирамо. А друго у Служебнику који је издао Синод у коме је и наш Владика, ове године пише како треба да се служи. Треће ако смо се причешћивали, онако како уче свети оци да се треба припремити за свето причешће сада одједном `ватају ђецу да се причесте и ако се нису достојно припремили...

Намесник: Што сте подговарали моју сестру да она дође овде да ме нешто сетује. Ко је подговарао моју сестру из манастира..

Милоје Стевановић: Јок. Брате ми смо вас наговарали у овоме писму...

Намесник: Не, неко од Вас, ти, Никола или неко други.

Милоје Стевановић: Не очију ми оче, не. Не.

Намесник: Неко је наговарао и причао.

Милоје Стевановић: Не, неко Вас је то дезинформисао. Ми смо Вама у овом писму што смо Вам спремили, ми смо Вам препоручили да одете код једне равно ангелске монахиње која се зове И. Ја сам сад сазнао да је то ваша сестра. Нисам ни знао.

Намесник: Ниси знао?

Милоје Стевановић: Нисам знао да вам је рођена сестра. Ја сам мислио да Вам је сестра од стрица.

Намесник: Ја, ја.

Милоје Стевановић: Да Вам та стара монахиња каже како су Свети људи, из овог народа изнедрени, служили Литургију.

Намесник: Хеј, Милоје!

Милоје Стевановић: Ми имамо информацију, да је мајка мати И. била као анђео, да јој је отац био благочестив...

Намесник: Милоје, то су моја мајка и мој отац.

Милоје Стевановић: Па хвала Богу.

Намесник: Па и мој брат је свештеник, знате, у Краљеву.

Милоје Стевановић: То не знам.

Намесник: Не знаш. Он је секретар.

Милоје Стевановић: Е то нисам знао.

Намесник: Е, то је мој брат Милоје. Што не напиште, што не одете у Студеницу да мало разговарате са Тихоном, он је овде наш чачанин. Да вам он објасни о Литургији, о томе што ми радимо.

Милоје Стевановић: Ево са задовољством. И тамо ћемо да одемо није никакав проблем.

Намесник: Они у Студеници служе исто овако као ми што смо сад.

Милоје Стевановић: Па млади дечаци...

Намесник: И не знају они? Па немој Милоје.

Милоје Стевановић: Ваљда је отац Јулијан знао како се служи Литургија. Јел мислите да није знао?

Намесник: Па видите, Ви сте застранили. Ви се држите тога.

Милоје Стевановић: Да Вам кажем нешто оче. Ја сам имао благослов оца Јулијана. И питајте то Тихона и он то зна. Неколико пута сам провео у испосници Светог Саве по десетак дана у посту и молитви,

Намесник: Ја.

Милоје Стевановић: Према томе ја верујем да је отац Јулијан заиста био прави монах. И верујуем да је он знао како се служи света Литургија.

Намесник: Да, да.

Милоје Стевановић: Верујем.

Намесник: Милоје...

Милоје Стевановић: Верујем да је свети Николај знао како се то ради.

Верујем да је авва Јустин знао како се то ради. А немам ништа против да то буде другачије. Али саборно се мора...

Намесник: Не верујете епископима Атанасију, Амфилохију, Иринеју и

Хризостому.

Милоје Стевановић: Шта сте рекли?

Намесник: Не верујете овим епископима који служе овако.

Милоје Стевановић: Они су увели безакоње оче. Самим тим што крше Устав Српске православне цркве и одлукеСабора. Значи,ми се залажемо само за ред. Због деце наше. Због мира међу нама.

Намесник: Ја, ја.

Милоје Стевановић: Ја немам потребе да губим време на литургијским питањима. Тиме нек се баве теолози. Али ја имам потребу да се изборим да веру коју сам примио од предака мојих предам мојим унуцима. Да склоним могућу саблазан која се примиче непотребно. Знате...

Намесник: Да, да.

Милоје Стевановић: И због тога наша Молба коју смо ми Вама упутили је хришћанска. Значи блага. Ми смо желели да са вама разговарамо. А ви сте нас примили као последње никоговиће.

Намесник: Блага, а снимате тајно.

МилојеСтевановић: Па не може бити тајно ништа. Казано је, да ће се проповедати по крововима... Било нас је 15. Оче како то може бити тајно?

Намесник: Може бити тајно Милоје. Па после, приче на интернету. Називао мене неким именима.

Милоје Стевановић: Ко?

Намесник: Ово нема смисла човече Божији.

Милоје Стевановић: Ко Вас назива?

Намесник: Па онај прота Матеја Матејић, коме сте послали текст.

Милоје Стевановић: Ко је послао?

Намесник: Па не знам ја, Ви сте то ставили. На интернету има. Ја сам то прочитао. Прочитао је и Владика.

Милоје Стевановић: Јел то онај што је доктор теологије?

Намесник: Ја њега не знам. Само сам видео преко интернета то и то прочитао.

Милоје Стевановић: Јел то Матеја Матејић онај твој колега што је свештеник и доктор теологије?

Намесник: Прича се, тако. Јесте.

Милоје Стевановић: Јел то тај?

Намесник: Вероватно да је он.

Милоје Стевановић: Па шта он каже?

Намесник: Он прозива свештеника Р. Да сам ја Раја и тако у том смислу преносивом. Оно Раја, ... али нема везе. Види онај одозго све. Види то све Господ Бог.

Милоје Стевановић: Види Господ. Па ето кад можемо да дођемо код Вас овако скупа да вам предамо ово писмо.

Намесник: Ви то пошаљите владики директно, а са мном немате шта да разговарате. Ништа више. Ја сам на Вас огорчен.

Милоје Стевановић: Оче, ако нећете Ви са нама да разговарате, ви ћете нас онда натерати да ми то Вама пишемо.

Намесник: Пази, ја нисам надлежан за то. Ја сам постављен за намесника. Имам другу улогу у томе и слушам свог Епископа. Значи ја за сваки свој рад морам да одговарам Епископу. Према томе, кажем ти, нема потребе да код мене долазите. Ако имате нешто, Ви кажите директно Владици.

Милоје Стевановић: Добро, добро оче ја бих само желео да дођем...

Намесник: Јер и други су слали директно господину Владици.

Милоје Стевановић: Ја сам човек грешан и прегрешан. Али то не значи оче да ја не могу да се поправим. И да немам своју главу за размишљање. Ја видим да се нама примичу непотребни сукоби међу верницима око појединих ствари. Уствари непотребни сукоби међу свештенством око појединих ствари. Сваки мудар, оче драги мој... Када ја видим да мој магационер уради нешто, а потом се љути његов други колега. Ја их као мудар старац позовем и кажемим: Синови моји, ти ниси у праву овде, он није у праву онде. Од данас мора да буде за тебе и тебе овако и овако. И ми смо се Вама са том љубављу и том жељом као мудром човеку, као помоћнику нашег Епископа обратили да нам помогнете да изађемо из несреће која се надвила. Ја сам Владици написао писмо и потписао и послао и видећет ешта у том писму пише. Ја сада могу да Вам покажем. Што значи ја немам никакав интерес. Мени није потребно да ме неко унапреди, нити је потребно да ми дају некакво ордење. Ја само тражим да међу нама влада љубав.

Имам старца, значи, од 81-године. То је отац мога кума, који је написао писмо Владики и ми нисмо дали да га пошаље. А у том писму вели: кумим вас Богом, ђецо, славио сам за време комуниста све ове године, а сада ми не дате славити, јер откада сте ви увели ове новотарије погибоше ми гости свађајући се на слави, што никад није било за мојих 80 година: овај поп `вако, онај `нако...

Намесник: Милоје...

Милоје Стевановић: Оче, не знате Ви како то изгледа кад се заврши Литургија и кад људи почну да се расправљају. И вероватно не знате како то изгледа на неком парастосу, када свештеник оде и када тако настане расправа без везе. Али без везе. Треба да то урадимо јединствено у целој Српској православној цркви.То значи онако како Сабор каже. У писму које смо Вам доставили тачно пише шта је Устав рекао. Ко је највиша црквена власт у погледу богослужбеног поретка, питања вере итд. Сабор! Амин! Амин!

Намесник: Милоје, Епископ је на својој епархији главни.

Милоје Стевановић: Није, оче!

Намесник: Милоје, а коме ја одговарам за свој рад него Епископу. А не Сабору. Коме него Епископу свом.

Милоје Стевановић: А слушајте Игњатије је избацио тезу, онај што је потписао оно у Равени: Епископ па Бог. То је у ствари Папа. А ми значи имамо у нашем Уставу шта је епископ, а шта је Сабор. Имамо и заклетве архијереја да је дужан и да ће се старати о спровођењу одлуке Сабора. Према томе, немамо ми намеру да се надмудрујемо, нити нам је жеља да се надмудрујемо. Ми само тражимо ред и поредак. Да не буде свађе међу нама, да не буде борбе међу нама, раскола, неслоге међу нама. О томе се ради.

Намесник: Да.

Милоје Стевановић: Не треба неки свештених да иде, да прича калуђерицама да сам ја убачен у Цркву да је разбијем изнутра. Ја знам да сам најгори, али радим на томе да будем све бољи и бољи. Значи ја се борим12 година из петних жила. Трудим се да постим. Да се исповедам. Да чиним добра дела да би се спасао колико било да не будем доле у паклу, ко онај богаташ. Него да се примакнем горе Лазару колико било...

Намесник: То је тачно. Али, немојте против Епископа.

Милоје Стевановић: Па таман посла. Ја сам Епископа, за Вашу информацију одбранио од опасности која је претила на једном месту. То он зна. Написао сам му писмо пре годину и по дана. А написао сам му и недавно писмо у најбољој намери. Ја нисам против Епископа. Ја сам само зато да се Епископу дају праве информације. Знате, оче драги, кад би Епископ знао шта се сада догађа у народу, он би то прекрстио ко ништа. У оном разговору са нама старешина цркве је рекао да Епископ није хтео да ништа напише, него је рекао ко хоће да служи, како се служи, нека служи. А ко хоће нека служи по новом. А да Епископ зна које су последице у народу он би то пресекао из цуга и рекао „Слушајте овако је то од данас“. Тачка. Да је Епископ то написао, онда је то обавеза Ваша.

Намесник: Милоје значи да нема грешке. Он неће да обавезује никога. Значи остаје на савести да ли ће да слушају свог Епископа. Нема ту грешке Милоје.

Милоје Стевановић: Одлука Сабора другачије каже. Док комисија у којој је и наш Владика не буде проучила ствар и док не буде предложила, и док Сабор не донесе одлуке има се служити по устаљеном вековном поретку. Амин. Ако нећемо да слушамо Сабор, кога ћемо онда да слушамо кумим те Богом? Кога? Неможе бити једна земља, а два господара, нити можеш служити оној двојици одједном.

Намесник: Добро, добро Милоје. Ја те саветујем немој то радити и пусти то. Разумеш? Имај поверења у људе који то раде.

Милоје Стевановић: Знаш ону причу „Пустио бих ја њега“ - Еро са онога свијета.

Намесник: Добро.

Милоје Стевановић: Али он неће мене. Па пустио бих ја ту одлуку, кад би је поштовали...

Намесник: Ја ти кажем да не радиш тако Милоје.

Милоје Стевановић: Па добро, кад ћемо да се видимо онда?

Намесник: Па нема потребе да се видимо. Испричали смо се сада лепо што кажу.

Милоје Стевановић: Добро, мени је жао што сте Ви ономад изазвали велико огорчење код оних људи.

Намесник: Ја сам морао да идем онда, јер сам имао парастос у цркви, а оно што сам имао то сам вам и рекао.

Милоје Стевановић: Учините ми љубав молим Вас, оче. Ви сте имали парастос у цркви. Ми смо се вама обратили уочи Никољдана. Ви сте нама заказали састанак. Према томе, после тога сте заказали парастос. Ви сте могли да померите. Још нико није правио парастос у пола девет.

Намесник: Па јесте. У пола девет.

Милоје Стевановић: Друго, у Вашој канцеларији седело је од 10-15 попова. Ви сте могли да кажете колеги иди замени ме, очитај парастос мени заљубав, јер сам ја овим људима обећао састанак. Треће, могли сте да кажете парастос траје 20 минута. Будите овде и стојте ту ја ћу да дођем за 20 минута да наставимо овај разговор. Него Ви сте једноставно рекли нама да не можете с нама да разговарате, да нећете и да немате шта са нама да разговарате.

Намесник: Ја нисам имао шта са Вама више да разговарам. Ја сам Вам лепо рекао. Знао сам да снимате тајно и зато сам тако урадио. А ко је снимао кажи ми?

Милоје Стевановић: Оче, мој драги, хоћу да Вас замолим пре него што спустимо слушалице, благословите ме грешног.

Намесник: Бог те благословио Милоје.

Милоје Стевановић: А друго оче, ја Вас искрено позивам. Молим Вас, учините ми љубав, дођите у моју кућу или у моју фирму или ме позовите да дођем ја у вашу канцеларију да Вам подробно објасним које су часне намере ових часних људи биле. Те намере су биле да се спречи оно што ће доћи, нажалост, ако не будемо имали мудрости. А мудрост је у томе да се као браћа договоримо како да изађемо из незгоде у коју је народ упао ни крив ни дужан. Ето. О томе се ради. Ја Вас молим размислите о мојој молби. Да дођем ја код Вас, да Вам то објасним или да дођете Ви код мене и будете мој драги гост. Ето што се тиче овога Ви ако нећете да примите писмо ми ћемо видети да ли хоће старешина цркве да прими па да преда Вама и Владики, а, ако то не можемо, ми ћемо Вама послати поштом или на неки други начин.

Намесник: Па немате потребе мени, пошаљите Епископу човече Божији.

Милоје Стевановић: Добро, имамо ми писмо за Епископа, а имамо писмо које је потписало можда 200 људи. Писмо које је упућено Вама јер ми смо поднели извештај народу, који нас је делегирао да дођемо код Вас. Сви људи су нам рекли да ми морамо да се огласимо и кажемо да нисмо задовољни са таквим односом нашег намесника и морали смо да Вам напишемо писмо.

Намесник: Немојте мене мешати ја нисам надлежан за то био.

Милоје Стевановић: Па добро нисте. Ми ћемо зато ићи код Владике, а Вама ћемо да одговоримо на оно што сте рекли.

Намесник: Ја морам да слушам свога Епископа. Јеси ти слушао заклетву како се полаже и како се заклиње: „Слушати свога Епископа као Христа“.

Милоје Стевановић: А има тамо још нешто: и Светих отаца предање. Да нећеш својом главом, умовати, већ онако како каже света Црква, а она не почиње од Игњатија. Наша Црква потиче од Светога Саве. Она почиње од Светога Саве и даље преко Василија Острошког, владике Николаја, редом, редом до наших дана. И не може сад преко ноћи: то не важи. А то је све супротно одлуци Сабора. Ето о томе се ради.

Намесник: А ниси ми рекао ко је снимао онда онај разговор.

Милоје Стевановић: Па снимало је најмање шест људи оче. Јер пазите када је седница, људи имају мобилне телефоне који снимају. Дакле то је нормално у пословном свету. Остаје запис о ономе што смо се договорили. Јер ја значи могу да се сакријем од тебе, оче, ал` не могу од Бога да се сакријем.

Намесник: И ви дошли на братски разговор, а снимате тајно.

Милоје Стевановић: Па, оче, није то тајно кад је 15 људи присутно.

Намесник: Добро! Знам ја још кога сте Ви звали па није подлегао. Немојте то да радите човече Божији. Звали сте још неке па нису хтели да дођу.

Милоје Стевановић: Нисмо хтели да правимо гужву. Па смо изабрали делегацију као што смо сада изабрали. Двеста људи је хтело да иде код владике.

Рекли смо: не. Него пет, шест, десет људи и ...

Намесник: Добро, брате Милоје, ја сам ти рекао поштено немој то радити.

Милоје Стевановић: Оче драги, ево још једном ја Вам благодарим за љубав коју сте показали али од срца Вас позивам да ми дођете у госте било у фирму, било у кућу. Бићу пресрећан и бићу почаствован тиме. Испоштоваћу Вас као Христа, поштујући и Вашу мантију, поштујући Ваш чин. А ако се не слажемо у неким стварима које су у супротности са одлукама највиших црквених органа, онда ћемо то један другом да кажемо, да не би смо били лицемери и да ко браћа видимо ако ја нисам био у праву... И ови људи, ако нисмо у праву ми ћемо да дођемо и да клекнемо јавно пред Вас и да Вам се извинимо. Али, мислим, морамо да расправимо јесмо ли у праву или нисмо у праву. Ако нисмо у праву ми ћемо сигурно да Вам се извинимо.

Намесник: Немате мени шта да се извините.

Милоје Стевановић: Па добро и Вама ћемо да се извинимо ако треба. Ми смо од Вас тражили одговор и од нашег старешине Цркве. Када сада значи нисмо од Вас добили никакав одговор, а од старешине Цркве смо добили одговор да би о томе требало попричати са Епископом. Ево, ми сад са хришћанском љубављу идемо код Епископа.

Намесник: Што онда нисте звали цео колектив, све свештенике, па онда сви заједнички могу да кажу оно што служе.

Милоје Стевановић: Са задовољством оче. Учини нам то, за нашу љубав. Са задовољством оче. Ево са нашим пастирима желимо као браћа понизна да разговарамо. Значи нема никаквих проблема. Ако се одлучите позовите свештенике све, односно организујте нам тај састанак а ми нећемо да правимо гужву. Ми ћемо у највећој љубави да дођемо каошто смо дошли прошли пут. Ви знате да ми Вама прошли пут нисмо рекли ниједну тешку реч.

Намесник: Па које послао наш разговор на интернету?

Милоје Стевановић: Ево, кажем Вам, пазите, значи говорим Вам врло одговорно ако то доводите у везу са мном, доћи ћу да ме испљујете да ми радите шта год хоћете. А он је Ваш колега колико сам ја разумео, он је свештеник. Питајте га.

Намесник: А ко је послао на интернет оно што сам ја говорио?

Милоје Стевановић: Не знам. Знате ли шта у Јеванђељу каже оче. У Јеванђељу је казано: Ако они заћуте, то се односи на Вас, то се односи на Апостоле, а Ви сте продужена рука Апостолска. Каже „Ако они ућуте, камење ће да проговори“. А можда је камење у овом случају проговорило.

Намесник: Добро. Добро.

Милоје Стевановић: Проговорило, па то је можда Божија промисао. Пазите, ако ви нећете да разговарате са својим стадом онда ће се са Вама разговарати интернетом.

Намесник: Па дошли сте онда на погрешну адресу Милоје. Шта имаш са мном да разговараш.

Милоје Стевановић: Па то да се у Твојој Цркви, и у Твом намесништву служи и овако и онако. Не може овако и онако. Него онако како јеСабор рекао. Само тако.

Намесник: Милоје, то је једино у Чачку. Сви други су прихватили да служе као Епископ човече. Једино је у Чачку проблем.

Милоје Стевановић: Је ли у Ужицу служе као Епископ.

Намесник: У Ужицу, Пожеги.

Милоје Стевановић: Отиђи у Мачкат, у Шљивовицу... тамо су служили по старом.

Намесник: Не брани Владика да се тако служи. И једно и друго је исправно Милоје, схвати и зато ти кажем немој грешити душу.

Милоје Стевановић: Сабор је рекао да то није исправно.

Намесник: Немојте се држати Сабора Владика је сваки на својој епархији Сабор.

Милоје Стевановић: То смо Вам објаснили у писму. Ето, добићете то писмо. Ми смо Вам објаснили, оче,шта је Сабор, шта пише у Уставу. Нисмо ми то затошто смо паметни. Ми смо мало ишли у неку школу. Кад сте Ви рекли: Епископ је Сабор, ми смо видели да то није тако и ми смо Вам то све у писму образложили.

Намесник: Али у својој Епархији Епископ је јачи од Сабора, човече. Да ли ће он поштовати одлуку Сабора, то је његова ствар. Што га Сабор не позове на суд, Милоје?

Милоје Стевановић: Ми не желимо да нашег Епископа тужимо Сабору.

Намесник: Дозволи, Епископ је на својој епархији јачи од Сабора човече. А што он Сабор не слуша, питајте њега.

Милоје Стевановић: Има једна епархија у Хрватској, која је давно пре другог светског рата комплентно преведена у католичанство. То су биле најусташкије усташе после тога за време другог свтеског рата. Да је тада било неких људи да устану против понашања тог епископа не би нам се та несрећа догодила. Е, ја не кажем да наш Епископ хоће да нас води Папи, али кажем да он не поступа по одлуци Сабора и тиме крши уставноправни поредак и црквени поредак.

Намесник: Ја.

Милоје Стевановић: Устав Цркве крши. И ми због тога покушавамо да замолимо. Ја ћу Вам показати писмо које сам ја лично написао Владики и кажем...

Намесник: Јел одговорио?

Милоје Стевановић: Ваше правосвештенство, над стадом Вашим наднео се опасан мутан облак раздора, неслоге, прадословља итд. Неко је на пашњак Вашег стада посејао кукољ итд, итд. И ако сам маловеран имам веру капетанову који рече Господу: само реци реч и оздравиће слуга Твој. Према томе. Ја знам, ја смем ока моја два да извадим да Владика ако каже једну реч: „Док Сабор не одлучи, ви ће те, господо, служити по вековном поредку.“  Гарантујем да не смеш да писнеш. Чик!

Намесник: Нормално.

Милоје Стевановић: Јел тако?

Намесник: Тако је.

Милоје Стевановић: Неки свештеници из Његове епархије раде супротно одлукама Сабора. И то нама прави велике проблеме. Идемо редом. Сад смо били код Вас, па идемо код Владике. Ако нас Владика не прими, и ако нам не одговори ми ћемо директно да се обратимо Сабору. Не само да ћемо да се обратимо него ће нас неколико хиљада да иде на заседање Сабора, да кажемо: Ало, људи! Ало, људи надвила се несрећа над нама. Над то мало соли у српском народу што је остало, а то је Српска православна црква. Ако хоћете и то да баталимо нашим неслогама онда нама нема опстанка.Онда нама нема спасенија. А ми хоћемо да пренесемо веру отаца наших на унуке наше. Ми имамо право да то тражимо. Ми морамо да Владики нашем објаснимо да ми поштујемо њих као Владике, али да они морају да схвате да нису Црква. Црква је Господ Исус Христос. А ми смо сви његово тело. А што је важнији орган Владика од мене који пуже доле по блату, то ја поштујем Владику због тога. Али ја не могу да дозволим да тај орган који се зове Владика, да ради супротно од онога што цело тело представља. Сабор је највише тело у нашој Цркви. То је наше убеђење, оче. Ја бих волео да Ви нас убедите, да ми нисмо у праву, па ћемо ми одмах да Вам се извинимо. Али Ви нисте били спремни да разговарамо. Ја више Вас нећу да мучим. Али молим Вас, мени заљубав учините то да будете гост у мојој кући. Видећете да су ми намере чисте као сунце. Учините ми љубав. Сви они људи који су долазили, њихове су намере чисте. Ја ћу вам рећи, испричати шта људи говоре. И нашта су спремни ради вере своје. Не дај Господе Боже да до тога дође.Ми желимо то да спречимо ради љубави хришћанске, а не да дође не дај Боже до нереда, да саблазнимо децу нашу, нашим понашањима. Ево, ја Вас молим, ја Вас преклињем учините љубав. Сад знам да имате гужву око ових празника. Ајте понедељак, уторак. Дођите или ме позовите да дођем да попричам са Вама као са својим пастиром. Ја сам Вас годинама ценио. Јесам ли Вас срео некад на улици, а да Вам нисам целивао руку? Јесам ли некад случајно рекао нешто не примерно? Јел било некада нешто да Вама, Вашим колегама не изађем у сусрет. Ако било шта треба да се уради некад и да се припреми било шта. Никад се није десило не само у Чачку него уширем окружењу ко год је од свештеника дошао, или од монаха. Ја сам се трудио да узвратим братском љубављу.

Намесник: Милоје, Милоје... То је све тако, али не мешај се.

Милоје Стевановић: Ја Вас молим да ми верујете да су наше намере... Знате ли које су чисте намере тих људи који желе да спрече несрећу која нам се примиче. Па ми нисмо криви што видимо шта нам се ради: да се надвио облак од Овчара. Ми хоћемо да склонимо чељад од града и олује која наилази, а та чељад су наша браћа. Зар да се мрзимо? Зар да правимо у Цркви политичке партије, као оне које смо направили у држави? Зар да псујемо једни на друге, кумим Вас Богом. Ето, то Вас молим. Значи, учините ми љубав одвојите пола сата или сат времена по недељи за мене. Бићу Вам захвалан до гроба. А верујем да ће те и Ви мени бити захвални. Ја сам спреман да клекнем ту пред Вама у блато. Тамо усред порте, усред града, на сред трга, само молим да нас саслушате. И морате да говорите истину, а не да кажете да је епископ Сабор. Зато што ми знамо да Устав тако не каже. Ми хоћемо само да истину једни другим кажемо.

Намесник: Али ниси ти разумео. Епископ је на својој епархији јачи од Сабора.

Милоје Стевановић: Зар он сме да ради супротно уставноправном црквеном поретку, Уставу Цркве и одукама Сабора.

Намесник: Ко?

Милоје Стевановић: Јер, епископ може да буде ко год хоће. Епископ може да буде, да простите Оче, и бекрија што се и догађало. Епископ може да буде хомосексуалац, што се и догађало. Епископ може да буде и криминалац, што се и догађало. Догађало се у историји и те како.

Намесник: Види, Милоје, ми имамо суд, па нека суди.

Милоје Стевановић: Е јесте, па слажем се. И над попом има поп. Саборност је основа, да кажем, кичма наше Цркве. Ми верујемо у Апостолску, Свету, Саборну, а не Јанкову и Маркову цркву.

Намесник: Јесте, јесте.

Милоје Стевановић: Наша Црква, све смо ми то научили од св Теофана Затворника, Василија Великог, Јована Златоуста...Ми оче знамо. Ја ћу да Вам кажем нешто. Кад будете дошли код мене кући ја ћу вас одвести у моју радну собу у којој има верујте, преко 1000 књига који су написали свети људи. Ја Немам више Крлежу. Ја сам побацо Лењина и Маркса. Тамо су само богонадахнуте књиге. Ја то читам 10-12 година и не претендујем да сам ја нешто паметан, али се трудим како да ја грешан угодим Богу. Како ја да исправим своје грешке пред Богом. Како ја Бога да унесем у моју фирму, међу моје раднике. И како Бога да усадим у срца моје деце и моје унучади. И Господу Богу хвала, за сада сам прилично успео. Моји унучићи мали су још, држе пост. И ја им завидим. Држе боље од мене. Нико их не тера. Они су то, тај начин понашања, научили. Не постоји недеља да сва моја деца и сва моја унучад не иду на Литургију. Не постоји! Али нико их не тера. Ја и не знам да су ишли. После кад их видим преко дана они ми кажу били смо у Сретењу, у Чачанској цркви... Ми се трудимо да живимо као благочастиви људи. Ви нам не смете замерити што смо забринути за стање које је неко посејао међу нас. Неко је убацио међу нас, злу крв, ето тако. Ето, кад Ваш колега каже да сам ја ништак, да сам ја комуњара који је убачен у Цркву да би разбијао Цркву изнутра. Ваљало би да то покрепи чињеницама...

Намесник: То ја рекао нисам.

Милоје Стевановић: Каже у Јеванђељу: Благо вама кад Вас испљују и наруже мене ради. Најважније је шта човек у срцу носи. Ја знам да Господ све види и да су нам намере чисте. Може бити да ми грешимо. Ако грешимо требало би нам супротставити чињенице.

Намесник: Грешиш сигурно, Милоје.

Милоје Стевановић: Па добро. Добро. Има ли неко ко није грешан?

Намесник: Нема. Немојте устајати против Епископа.

Милоје Стевановић: Ми само желимо, Оче, за разлику од неких људи који су непоштени према нашем Епископу да му предочимо истину шта се дешава у стаду његовоме. Многи јереји и намесници, црквене старешине из цркве његове не говорему истину. Лажу га. Он не зна како му је стање међу народом. Ми знамо шта се догађа у народу. Дужни смо да му истину кажемо ради спасења његовог и нашег. Немамо ми ништа против Епископа. Напротив. Ми њему желимо да помогнемо, да се болест уњеговом стаду излечи. То је наша жеља. То је наша љубав, оче.

Намесник: Добро Милоје, добро.

Милоје Стевановић: Ето бићемо у контакту, ако будете хтели идуће недеље да за мене одвојите један дан и да посетите Захкеја грешног ињегов дом, бићу почаствован.

Намесник: Бићемо у контакту, добро?

Милоје Стевановић: Ево, зашто Вам кажем. Кунем Вам се. Да ово није лицемерје. Ево имам сведока преко пута мене. Доктора Николу. Ја сам човек који није заплакао лако. Ево сад бришем сузе верујте ми, да вам говорим искрено. Верујте ми. Молим Вас, мени за љубав дођите, да чујете шта ми стварно мислимо. Видим да се примиче опасност. По нас и нашу Цркву. По наше пастире. И по нашег Епископа. Које су непотребне. Треба нам само мало мудрости.

Намесник: Добро.

Милоје Стевановић: Оче, благослови.

Намесник: Бог те благословио Милоје.

 

НАПОМЕНА: Неколико дана иза овог разговора у цркви Вазнесења Господњег, дошло је до даноноћног молитвеног стајања без узимања хране тројице свештеника, којима се придружило неједењем 12 верника, а отворену подршку враћању богослужбеног поретка својим потписима дао је 1641 верник. Епископ жички је повукао неколико својих аката, а потом су сви свештеници почели да богослуже у складу са одлукама Сабора, како се то чинило у Српској Православној Цркви од Светога Саве до недавно.

Извор: Грешни Милоје, „Не помичи старе међе II“, стр. 95-110.

http://www.borbazaveru.com/index.php?option=com_content&task=view&id=737&Itemid=54

+++

СВЕДОЧАНСТВО О ОДНОСУ ЕПАРХИЈСКЕ АДМИНИСТРАЦИЈЕ ПРЕМА ВЕРНОМ НАРОДУ

           Усреду 30.01.2008. делегација верника однела је Молбу Епископу жичком коју је после трибине одржане претходно вече у великој сали СО Чачак потписало више стотина присутних верника на предавању др. Миодрага Петровића.

Том приликом делегација је сачекана са нечувеном игноранцијом и понижавањемод стране високог епархијског чиновника, која није удостојена да уђе у просторије, већ је шикана извршена на степеништу – ходнику испред просторија епархијских чиновника. Ни ова, као ни претходне две молбе од 22. и 26. јануара 2008., нису услишене, нити је делегација удостојена пријема на разговор код Епископа. Овде ћемо напоменути да је дана 22.01.2008. овај високи епархијски чиновник примио прву молбу Епископу и обећао да ће у току дана јавити термин када ће Епископ примити делегацију. Међутим, он није испунио своје обећање, а данас је неистином оспорио легитимитет те молбе.

Ток разговора 30.01.2008. је текао овако:

Делегација1: Помаже Бог

Секретар Ђ.: Бог помогао.

Делегација: Поштовање. Видели смо се недавно.

Секретар Ђ. Да, да. Ви сте донели ону молбу.

Делегација: Јесте.

Секретар Ђ.: Ја сам вас питао да ли сте ви то преко намесника.Ви сте рекли да јесте, али тамо намесниковог печата није било.

Делегација: Пазите, или Ви нас нисте разумели, или нисте хтели да нас разумете.Ми смо рекли да нас је намесник упутио да је директно донесемо и да није хтео да прими нашу молбу.Тако се и јутрос догодило. Значи ми смо синоћ имали једну трибину у Чачку на којој је било много људи. Говорио је...

Секретар Ђ.:А ко је то имао трибину?

Делегација: Значи то је иницијативни одбор за оснивање удружења „Законоправило“ Чачак, организовао хришћанску трибину у склопу Светосавских...

Секретар Ђ.: Је ли то удружење основано са благословом Епископа?

Делегација: Није.

Секретар Ђ.:Онда ја немам ништа с тим.

Делегација: Добро. Али тамо је било 600 хришћана, међу њима и монаштво и свештенство. Говорио је др. Миодраг Петровић, еминентни стручњак за канонско ...

Секретар Ђ: Није он никакав стручњак...

Делегација: У реду, Ви вероватно то боље знате.

Секретар Ђ.: Лично га познајем... Никакав стручњак није...

Делегација: Добро. Са тог скупа је дошла једна молба нашем Епископу коју смо ми донели и пошто смо имали свега неколико сати за обелодањивање трибине од момента кад је добивена сала Скупштине општине и скуп пријављен надлежним државним органима, ми нисмо очекивали такав одзив па смо технолошки били неспремни и није више било папира да ту апелацију потпишу сви присутни, али је стало око 350 потписа. И ми смо то донели с љубављу, и желели смо да пренесемо нашем Епископу истину коју од њега крију његови сарадници. У најбољој жељи да спречимо нежељене последице које су на прагу. Знате. Ово је трећа делегација која долази. Ви сте нам обећали оног дана јавити...

Секретар Ђ.: Јесам обећао, али када сам видео да немате од намесника ништа ја ту немогу да реагујем, нити ћу сад на ово писмо да реагујем.

Делегација: Нећете да реагујете? Али намесник каже –„Нећу да примим, идите директно“. Знате. Имамо доказе. Значи, намесник с нама неће да разговара, Ви нећете да разговарате с нама. Епископ неће да разговара с нама. Па ко ће да разговара?

СекретарЂ.: Док год будете снимали свештенике и стављали на интернет разна оговарања нико с вама неће да разговара.

Делегација: Знате до кад ћемо то да радимо. До кад је века и света. Јер ми ништа не кријемо. Знате, и Ви снимате, извините. Ево је овде камера. У вашој згради.

Секретар Ђ.: Не, то је видео надзор.

Делегација: Видео надзор. Па молим Вас, ми ништа не кријемо. Ми све што радимо ми радимо јавно. Ја ћу да Вам кажем, ми смо слали молбе Епископу. Ја сам лично слао писма Епископу у најбољој намери, осим ако неко неће да нам представи да је СПЦ Епископ. Ми држимо да је СПЦ Сабор, епископи, свештенство и верујући народ. Ако нас, као народ неко сматра стоком, ако неће с нама да разговара, онда ће бити онако како је речено у Светом Писму. А Ви знате да је Господ рекао за Апостоле: Ако они ћуте, камење ће проговорити. Значи Ви преузимате одговорност за нарасли гнев у народу ове Епархије. А нарочито у Чачку, у Ариљу, у Пожези и у Ужицу.

Секретар Ђ.: У Ариљу нема проблема, у Ужицу такође. Једино ви из Чачка идете па правите проблем. Па вам се скупи једва 200.

Делегација: Одлично. Браво. То вас информишу намесници. Хоћете ли да примите преставку. Да је не дајемо новинарима да је шаљу. Ви нас терате да сазивамо конференције за штампу. Апелујем узмите ово и дајте Владики. Кумим Вас Богом.

Секретар Ђ.: Па шта с тим?

Делегација: Дајте Владики, а он је наш духовни господар. Благодарим. Верујте ми оче, ђаконе ја сам матор човек, ја сам деда...

Секретар Ђ.: Извините, звони ми телефон.

Делегација: Сад је важнији овај телефонски позив од нас 350. Шта ћемо. Ми не можемо да се бијемо. Не можемо да се свађамо. Молимо. Кумимо...

Секретар Ђ.: Ја сам примио.

Делегација: Добро, али немојте рећи нема печата, каошто сте рекли, јер ми смо Вам прошли пут рекли... Ја Вас молим, оче ђаконе, ја Вас преклињем, ево матор сам човек, пред Вама ћу да клекнем.

Секретар Ђ.: Устаните. Молим вас, какве глупости правите ви овде.

Делегација: Нећете ни да нас саслушате.

Секретар Ђ : Нећу. Зато што знам ко сте и шта радите. Зато нећу.

Делегација: А ко смо? Реците нам.

Секретар Ђ.: Ово сам прихватио. Проследићу Епископу ...

Делегација: Прошли пут сте рекли да ћете нам јавити...

Секретар Ђ.: Рекао сам, али кад сам видео да нисте преко намесника ...

Делегација: То смо Вам рекли.

Секретар Ђ.: Ја сам Вас питао јесте ли преко намесника, ви сте рекли: јесмо, јесмо. И то је била само молба. Намесник мора да проследи. То је основни ред.

Делегација: Али он не поштује ред!

Секретар Ђ.: Ја кад идем у Општину морам прво да идем у месну заједницу. Ако хоћу сад да идем код неког министра ја прво морам код свог локалног начелника... Ја кад хоћу да одем код Патријарха, ја не могу да одем код Патријарха... То је основни ред.

Делегација: Разумете ли да намесник не поштује ред. Разумете ли да намесник наш не поштује ред, него прави неред.

Секретар Ђ.: Не прави он уопште, него ви правите неред.

Делегација: Чиме? Молбама, апелима, и инситирањем на поштовању богослужбеног поредка у складу са одлукама Сабора.

Секретар Ђ.: Одлуке Сабора нису упућене вама.2

Делегација: Јесу. Пише и у одлуци. Упућене су и верујућем народу. Јел знате да постоји пропратни акт одлуке Сабора. Имамо тај акт. Јел знате да је речено – обавеза Епископа је да упозна свештенство и верујући народ.

Секретар Ђ.: Извините, ја више нећу ...

Делегација: Добро. Оче ђаконе, ми Вас молимо... Немилосредни сте! Знате...

(Секретар Ђ. је ушао у свој кабинет и за собом залупио врата)

  ________________

1 Испред делегације говори грешни Милоје. Чланови делегације (углавном седих глава) са запрепашћењем и сузама у очима посматрају гордост и немилосрђе секретара Ђ.

2Ову безобзирну, дрску и бестидну лаж демантује документ на задњој корици књиге

Извор: Грешни Милоје, „Не помичи старе међе II“, стр. 91 – 94.

http://www.borbazaveru.com/index.php?option=com_content&task=view&id=682&Itemid=30

Последњи пут ажурирано ( недеља, 02 октобар 2016 )