Одговоре демони: од три ствари, од онога што ви хришћани носите о врату, од онога чиме се мијете у Цркви, и од онога што једете у Цркви. – Опет упита човек Божији: а од овога трога чега се највише плашите? Одговоре му грађани пакла: од онога што једете у Цркви.
Зар ти ово није јасно? Оно што хришћани носе о врату јесте крст. Оно чиме се крштавају или кропе у Цркви јесте освећена вода. А оно што једу у Цркви јесте свето Причешће. Крст је знамење победе кроз страдање из љубави. Освећена вода чисти и означава чистоту духовну и телесну. Причешће је небеска трпеза, на којој се предлаже души за храну тело и крв Божија. Зар је, дакле, чудо, што паклене силе дрхте од овога трога? Оне дошаптавају људима сасвим супротне савете, и то:
1) да пошто пото избегавају свако страдање, чиме хоће да из срца људских искорене љубав и човекољубље;
2) да живе у нечистоти греховној, чиме хоће да учине људе својим поданицима и блиским сродницима и удаље их од пречистог Бога; и
3) да море и уморе душу своју глађу не дајући јој никакву божанску храну – за којом душа по природи чезне – но да се хране само земаљском храном као животиње. А причешћа се највише боје паклени духови због тога што је оно круна човековог узвишења до Бога и сједињења с Богом.
Од Бога ти благослов и мир.
Извор: Свети Владика Николај, Мисионарска писма, 157. писмо.