ТОМОВЕ ДАНАС НИКО НЕ ЧИТА А ПЕДЕРИ СУ ПЕДЕРИ
Поштовани господине Димитријевићу,
Мој први текст је био величине 629 карактера (овде:), а Ваш одговор 5.162 (овде:). Затим сам Вам написао одговор величине 2.025 (овде:) карактера, на који сте Ви одговорили текстом од 11.056 карактера (овде:). Дај Боже да схватите да тако дугачке текстове нико не чита, што значи да је корист од њиховог објављивања равна нули. Штета је то, јер је тема више него значајна.
Кажете:
„У свом одговору Вама нисам се позивао на Свето Писмо и Свете Оце зато што сам их много пута до сада цитирао у својим текстовима и књигама који се баве темом хомосексуализма. Довољно је погледати књиге „Хоминтерна и Гејстапо / Огледи о политичком хомосексуализму“, или „Да се зна / Повереник за заштиту равноправности против слободе мишљења и изражавања. Нећу се, ваљда, понављати као папагај и ритуално заклињати у речи Светог Писма сваки пут кад пишем и говорим на ту тему.“
Ово што сте написали је неозбиљно. И, без икакве потребе, иронично.
У циљу озбиљности и сврсисходности полемике, Ви сте били у обавези да се позовете на речи Светог Писма и Светих Отаца, којима бисте доказали исправност својих тврђења. А ја, као Ваш опонент, нипошто, нисам у обавези да познајем сав Ваш публицистички опус и да знам шта сте све и где сте шта рекли. Иначе, било би Вам душекорисније да се што чешће „ритуално заклињете“ (цитирате) Светим Писмом, него ли протестантским или другим јеретицима (илити „научницима“).
Даље.
„Цитирање ставова три православна свештеника (без обзира да ли су из Америке или из Србије, истог су духа) о греху хомосексуализма је АПСОЛУТНО ПОВЕЗАНО са темом Вашег полемичког писма“
Искази та три православна свештеника имају мале или никакве везе са почетним разлогом наше полемике. А колико је свако од њих тројице православан, о томе би се тек могло полемисати. Али, понављам, то није тема наше полемике.
ЗВАНИЧНО УЧЕЊЕ ПРАВОСЛАВЕ ЦРКВЕ У АМЕРИЦИ
Да сте пажљивије читали „Званично учење Православне Цркве у Америци“ о педерастији, увидиле бисте да је оно срочено лукаво – да је усмерено на ублажавање тежине греха педерастије, па Вам баш и не иде у прилог.
Пример:
Стих их посланице Римљанима Светог Апостола Павла где он говори о разлозима пада у содомију тадашњих безбожника и многобожаца, Америчка Црква цитира у целости: „...Предао Бог у срамне страсти. Јер и жене њихове претворише природно употребљавање у противприродно. А исто тако и мушкарци, оставивши природно употребљавање жена, распалише се жељом својом један на другога, мушкарци са мушкарцима чинећи срам, примајући на себе одговарајућу плату за своју заблуду" (Римљ. 1, 26-27).
Разлог? Зато што ту пише да их је „Бог предао у срамне страсти“ (Бог је крив???).
Са друге стране, Божију заповест о смртној казни за педерастију Америчка Црква доноси осакаћену:
„Мојсејев Закон је осуђивао све хомосексуалне чинове, исто као и прељубу и инцест... (Левит. 18, 6-23; 20, 10-21).“ А та заповест у целости гласи: „Ко би мушкарца облежао као жену, учинише гадну ствар обојица; да се погубе; крв њихова на њих“ (3. Мојсијева 20,13).
Осим тога, Американци ублажавају тежину содомског греха, поредећи га са прељубом и инцестом.
Америчка Православна Црква још каже:
„Према мушкарцима и женама са хомосексуалним осећањима и емоцијама треба поступати са разумевањем, прихватањем, љубављу, праведношћу и самилошћу коју треба указивати свим људима.“
Као што видимо, овде смо позвани на разумевање, прихватање, љубав и самилост према педерима, док Свети Апостол Павле учи супротно: „Писах вам у посланици да се не мијешате с курварима; И то ја не рекох за курваре овога свијета, или тврдице или идолопоклонике; јер бисте морали изићи из свијета. А сад вам писах да се не мијешате ако који који се брат зове, постане курвар, или тврдица, или идолопоклоник, или кавгаџија, или пијаница, или хајдук; с таковима да и не једете. Јер шта је мени стало да судим оне који су напољу? Не судите ли ви оне који су унутра? А оне који су напољу судиће Бог. Извадите злога између себе“ (1. Коринћанима 5, 9-13).
У претходним стиховима 5. главе Прве посланице Коринћанима, Свети Апостол Павле говори о коринтском блуднику који се оженио својм мајком. Апостол Павле за њега заповеда: „Да се он преда сотони на мучење тијела, да би се дух спасао у дан Господа нашега Исуса Христа“ (1. Кор.5,5). А зашто тако треба поступити? „Није добра хвала ваша. Не знате ли да мало квасца све тијесто укисели?“ (1.Кор.5,6). Али, нам Ви, скупа са православним Американцима саветујете да педере треба да „прихватамо“, „волимо“... Док Свети Апостол Павле саветује да с таквим и не једемо, Ви кажете да они могу да буду чланови Цркве, па чак и да се причешћују. Не плашите се да мало квасца може све тесто укиселити?
После цитата, Ви став став Америчке Православне Цркве о педерима додатно препричавате, како бисте га посебно истакли. Па кажете како
„Хомосексуалци (мушки и женски) јесу грешници који заслужују пажњу и трпељивост; треба им помоћи да се своје склоности ослободе, и омогућити учешће у животу Цркве (и примање Св. Причешћа) под условом да се боре против сопствених слабости...“ То кажете сада, када Ваша душа више није у „стању суровости“, у које сте, по сопственом исказу, били упали „...после вишегодишње борбе за заштиту породичних вредности, а против идеологије политичког хомосексуализма“, због чега је Ваша душа „почела да заборавља да су грешници, који су упали у противприродни блуд, такође наши ближњи, нечија деца, браћа, сестре. Ово што сам рекао нисам рекао да бих умилостивио тужитеље из НВО „Да се зна“, него зато што сам православни верник чија савест се повремено буди...“
Ето, ту сте играли пинг-понг. Јер, својевремено сте, у својој књизи „Младост и страсти“ о односу према педерима говорили сасвим другачије. Да се подсетимо:
„Вера у Јединог и Истинитог Бога, Свеца Израилевог, спасила је старозаветне Јевреје од ове гнусобе. У књизи левитској (18, 22; 20, 13) мужеложништво се назива гадним. Они који га упражњавају на сав народ Божји навлаче гнев Цара Небеског. Зато је казна за њих била – смрт.
И у новозаветној Цркви ситуација је јасна. Свети Павле сведочи да непокајани мужеложници иду у паклени огањ; канони налажу најстроже епитимије за противприродно недело.
Свети Равноапостолни Цар Константин (IV век) о овоме вели следеће: „Кад мушкарац приступа мушкарцу као жени, кад тражи полно задовољство тамо где му није место, чини опако дело. Наређујемо да се пооштре закони, да се право наоружа осветничким мачем, како би вршиоце срамних дела подвргавао брижљиво одабраним казнама“.
У Европи се, све до Наполеона, ово зло строго кажњавало. Бонапарта, син безбожничке Француске револуције, први је који у кривичне законике није унео казне за мужеложнике, све у име „демократије“ и „људских права“.Постмодерно, такозвано „пермисивно“ (сведопуштајуће) друштво, у толерисању зла иде до краја.“
Кристално је јасно да став Владимира Димитријевића према педерима није исти данас и некада. Зато је логично питање: који је Ваш став према педерима, господине Димитријевућу, био православан – овај данас, у цитату и парафрази става Америчке Православне Цркве, или онај из Ваше књиге „Младост и страсти“?
УЧЕЊЕ РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
У цитираном делу званичног документа Руске Православне Цркве, који носи наслов „Основи социјалне концепције“, у коме се говори о ставу Цркве према педерима, у старту је исфалсификован цитат из Светог Писма. Наиме, Руска Црква 13. стих из 20. главе 3. књиге Мојсијеве доноси у скраћеном – осакаћеном виду, што је крајња дрскост и хула. Тамо пише: „Ко би мушкарца облежао као жену, учинише гадну ствар обојица“ (3. Мојс. 20; 13). А тај стих у аутентичном облику гласи: „Ко би мушкарца облежао као жену, учинише гадну ствар обојица; да се погубе; крв њихова на њих.“
Либералним врховима и Америчке и Руске Православне Цркве смета Божије запрећење смртном казном за педерастију.
О ПРИПАДНОСТИ ЦРКВИ
„Али то ЈЕСТЕ СУШТИНСКО ПИТАЊЕ – из њега произлази однос једног члана Цркве према другом. И Америчка и Руска Православна Црква кажу да човек са таквим склоностима, ако се бори да надиђе своју греховну палост, може да буде члан Цркве, али ако своје понашање не доживљава као грех, него као норму, не може да буде члан Цркве. Мислим да је та разлика врло битна за разматрање дате теме, и зато сам је поменуо.“
Педер може да буде члан Цркве, али не и да му се дозволи приступање Светом Причешћу без претходне, канонима предвиђене епитимије. У ставу Америчке Православне Цркве је попуштање до крајњих граница. Довољно је да педер дође и каже да се каје, и може да се причести. Такав став делите и Ви. Данас нема смртне казне за педере, али у Цркви треба да буде примењена канонска епитимија од 20 година одлучења од причешћа. То је таман пристојно време да се педерова уста и утроба очисте од гадости, како би могао да приђе Светом Путиру.
ОСУЂИВАЊЕ И НЕОСУЂИВАЊЕ
„Кад сам рекао „осуђивати друге“, нисам мислио на неосуђивање греха као таквог, који је, као што знамо из Писма, гадост пред очима Божјим. Нисам мислио ни на неучествовање у борби против наметања противпородичне идеологије политичког хомосексуализма, у којој сам, кад је србски народ у питању, поред митрополита Амфилохија, Слободана Антонића, Слободана Јанковића, Бранислава Ристивојевића и Мише Ђурковића, највише учествовао (без намере да се тиме хвалим, јер бих највише волео да ова тема у нашем друштву није ни покретана), још од своје књижице „Младост и страсти“, објављене пре две и по деценије. МИСЛИО САМ, И МИСЛИМ, НА ЉУДЕ КОЈИ СУ ПАЛИ У ТАЈ ГРЕХ, И НА КОЈЕ СЕ ТРЕБА САЖАЛИТИ И ЗА КОЈЕ СЕ ТРЕБА МОЛИТИ БОГУ.“
Господине Димитријевићу, свака част Вама, Ви сте у Цркви. Али, мислите ли да је било какво дело Амфилохије, папиног прстенлије и који је, као што смо видели ових дана, обукао жену у стихар и увео је у олтар, a а такође подржао мајмунологију епископа Максима, искрено и да има силу Духа Светога да успе? Добро је учешће у борби против легализације педерастије људи које сте поменули, али без Бог ни једно дело нема успеха. Битно је да је човек и побожан, а не само да је против нечега.
Цитирате Оца Јустина:
„Тако Црква вида и лечи све врсте грешника, никада никога не убијајући због греха. Лечи она и разбојнике, и убице, и блуднике, и прељубочинце, и злочинце, и крадљивце, и пакоснице, и гордељивце, и завидљивце, и клеветнике, и среброљупце, и самољупце, и саможивце, и сладостраснике, и отимаче, и насилнике, и силеџије, и крвопије, и хвалише, и немилосрднике, и све остале грешнике.“
Зашто Отац Јустин овде није навео и педере?
ШТА ЗНАЧИ ОСУДИТИ?
„Да ја не бих причао о томе шта је садржај појма „осуда“, пустићу Светог авву Доротеја да о томе говори: “Јер, друго је оговарање, друго осуђивање, а друго омаловажавање. Оговарање је када се о некоме каже: „Онај је слагао, или се разгневио, или пао у блуд“, или нешто слично. Такав оговара брата или пристрасно говори о греху брата. Осуђивати, значи рећи: „Тај и тај је лажов, гневљивац, блудник.“
Нисте имали потребе да наводите један подужи цитат. Јер ја сам и рекао шта је осуђивање. И у томе се слажемо.
„И направићу малу, али кључну, дигресију. Шта то значи осудити педера? Шта је садржај појма „осуда“? Да ли се осуђивањем сматра ако ја кажем педеру да је педер? Ако је то, онда настављамо даље са разматрањем имајући то у виду.“
Дакле, када ја кажем педеру да је педер, ја сам га осудио. А кад му кажем да је геј, да ли је и то осуда?
О БОЖЈЕМ ДОПУШТЕЊУ И АУТОМАТИЗМУ
„Повлачење благодати није никакав аутоматизам, него Божја педагошка мера ради уразумљења грешника.“
Где Ви ту видите педагогију у повлачењу благодати? Ако осуђивач педера после повлачења благодати упада у грех педерастије и губи душу, где је ту педагогија? Зар то није типична осуда? Јер, Бог одступа, а ђаво долази. Чист детерминизам!
ОСУЂИВАЊЕ И РАСУЂИВАЊЕ
„Нисам писао ни о каквом осуђивању са милошћу и без милости. То не постоји. Мора да постоји трезвеноумно РАСУЂИВАЊЕ, које је супротно од осуђивања.“
Господине Димитријевићу, следе Ваше речи:
„Бог никог по аутоматизму не уводи ни у какав грех, али ако бижњега осуђујемо без милости, Он повлачи Своју благодат и пушта човека који осуђује да жање оно што је са ђаволом сејао. А ђаво ужива у томе да се наруга ономе који је осуђивао падом у оно што је осуђивао.“
Дакле, рекли сте да постоји осуђивање без милости.
МИ НИСМО БОГ
Ја сам рекао:
„Зашто Бог, повлачењем благодати, кажњава осуђивача греха за који је сам заповедио смртну казну и сатро два старозаветна града? (Ко би мушкарца облежао као жену, учинише гадну ствар обојица; да се погубе; крв њихова на њих“ (3. Мојсијева 20,13).
Ви на то одговарате:
„Ствар и јесте у томе што ми нисмо Бог.“
Ако је ствар у томе што ми нисмо Бог, зашто се онда позивате на речи Христове изговорене са Крста, опрости им, Оче, јер не знају шта раде? Ово је молитва Сина Божијег, а не Вас и мене. Можда Ви, ипак, имате ту снагу да се, по угледу на Христа, молите и за своје распинатеље или педере. Ја не! И постарао бих се да се на сваки начин од злотвора одбраним, и ближње да одбраним, а не да се за оне који дођу да ми учине зло молим Богу.
Ја:
„Да бисте оснажили своје тврђење о греху осуђивања педера, Ви наводите пример из живота Преподобног Јована Саваита, у коме је он осудио брата за лењост и неку уопштену „грешност“ (не каже се који греси су у питању). Лењост је као грех наспрам педерастије исто што и лимунада наспрам цијанида.“
Ви:
„Пример сам навео да бих указао на тежину греха осуђивања. Ви, међутим, сматрате да је осуђивање грех само ако у питању нису педери. Ако јесу педери, онда осуђивање није грех.“
Чему карикирање, господине Димитријевићу? Јер, некада сте и Ви оштро раздвајали педерастију од других грехова. Ево шта сте писали у књизи „Младост и страсти“:
„За два греха Господ није чекао Страшни суд да би их казнио: један је – трговина у храму, а други – мужеложништво, противприродни блуд. Трговце је, исплевши бич од узица и испреметавши тезге, из Храма јерусалимског истерао Син Божји, Исус Христос, а Содому и Гомору, градове који су упражњавали противприродни блуд, уништио је огњем – спасио се само праведни Лот са кћерима.“
То је писао неки други Владимир Димитријевић?
СОДОМ И КАПЕРЕНАУМ
Упорно покушавам да Вам покажем да се педерастија не може поредити са осталим гресима нити уденути у исту причу.
Али, ви је умањујете и релативизујете:
„Заиста, содомски грех беше страшан, али Господ би и Содому опростио да је у њему било десет праведника. А Христос каже да је Капернаум гори од Содома, јер су се у њему десила многа чуда Његова, која би и Содомљане навела на покајање, што се није десило са Кепернаум, па је и Капернаум пропао као и Содом.“
И као да Вам није довољно што умањујете грдило содомског греха, помињући десет праведника, него још додајете:
„Уз то, Содом није био крив само због содомских сексуалних настраности. Руски свештеник Андреј Ткачов истиче: “У педерастији ми мрзимо само једну маску Содома, а у потпуности се саживљавамо са другим њеним лицима и облицима. Ми презиремо оне мушкарце… Нећемо описивати оно шта раде ови назови-мушкарци. Али ово није једини облик отелотворења содомске свести. Неправичност судова, пакосна радост због туђег бола и понижења, богаћење на сузама обичног човека – све је то Содом и једино Содом. И казна за та изопачења је одговарајућа.““
Отац Андреј Ткачев каже да Содомљани нису затрти због грдила њиховог греха, како је то Бог рекао Аврааму, већ и због „Неправичност судова, пакосна радост због туђег бола и понижења, богаћење на сузама обичног човека“. Ткачев зна и оно што о пропасти Содома и Гомора није записано у Светом Писму. Свака му част!
Господине Димитријевићу, не упржите се у исти јарам са умањивачима греха педерастије. Вратите се својим првобитним ставовима изнесеним у књизи „Младост и страсти“.
БЛУД И ПРОТИВПРИРОДНИ БЛУД
„Црква разликује блуд и противприродни блуд. Тежи је противприродни блуд од „обичног“ блуда. Ипак, једно може да води ка другоме: довољно је сетити се учесника разних оргија, који од женског прелазе на мушко, или тзв. „свингера“, итд. На то сам мислио – ради постизања својих изопачених задовљстава дугогодишњи развратници лако прелазе са женског на мушко. Савладао их је дух блуда и свеопштег скрнављења тела. Иначе, заиста не знам откуда Вам то да је Његош био блудник. Нема никаквих доказа за такву тврдњу.“
За нашу полемику је небитна прича како блудници постају педери. Ја негирам аутоматизам – детерминизам греха – да осуђивач педера аутоматски мора постати педер. И против сам тога да Ви или било ко други Србе учи погрешно – да их учи ономе што сам ја назвао „магизам греха“. Рекао си педеру да је педер – е, држи се добро! И ти ћеш то постати.
ВОЉА БОЖЈА И БОЖЈЕ ДОПУШТЕЊЕ
„Воља Божја није никад да неко падне у грех; то је педагошко Божје допуштење, које покајника води обнови заједнице са Господом, а непокајаног грешника заувек одваја од заједнице с Њиме.“
Шта то значи: да је Божија педагошка мера да осуђивач педера постане педер? То је педагогија, а не казна? Како ће се он извући из педрастије? Опростите, ја тако нисам разумео Православље.
САЖАЉЕЊЕ НИЈЕ ОПРАВДАВАЊЕ
Ја сам написао:
У покушају да оспорите моје речи, кажете: „Кад кажем „разумевање“, не кажем ОПРАВДАВАЊЕ. Мислим на оно што сам управо рекао: сви смо грешни, сви смо слаби, и ти несрећни људи су наша Богом створена браћа, која су пала у грех.“ Шта је то него оправдавање? И скоро да дословно понављате моје речи о томе чиме ћете оправдавати подерастију. Ја сам рекао да ће сви који су благонаклони према педерима рећи: „Па и они су људи, а свако може да погреши“. Ви сте то, на скоро идентичан начин поновили: „Сви смо грешни, сви смо слаби...“ Зар то „грешни и слаби“ није ОПРАВДАВАЊЕ, господине Димитријевићу?
А ви кажете:
„Није оправдавање, јер, иако смо грешни и слаби, нама су дата средства благодати у Цркви Господњој, и ко год жели, може да се покаје. Изричити сам противник оправдавања содомског греха који спроводе јеретички теолози попут митрополита Јована Зизјуласа, о чему сам писао у тексту „Персонализам“ и содомизам – отровни плодови зизјуласовштине“(6) Само указујем на чињеницу да су хомосексуалци често жртве васпитања и породичних околности у којима су се нашли, па их треба сажаљевати.“
И упркос животу у Цркви и средствима благодати него постане педер. Зашто? Па зар није јасно? Зато што хоће, а не зато што је неког осудио, па му се то враћа попут бумеранга.
„Не проглашавати њихово понашање нормом, него их жалити и молити се Господу за њих.“
Поново Вас питам: зашто се молити за педере да престану да буду педери, ако они то од Вас нису тражили? Зашто таквим тражењем од Бога негирате њихов избор, који је акт њихове слободне воље?
„О чему говорим? Један од најпознатијих светских терапеута хомосексуалности, Џозеф Николози говори о узроцима овог проблема...“
Је л' тај Николози православан?
ДА ЛИ СМО СТВОРЕНИ КАО СЛАБИ?
„Бог нас није створио слабим, али нас прародитељски грех, греси наших предака и сопствени греси раслабљују. Рађамо се слаби, и кршењем закона Божјег постајемо још слабији. А онда долази ђаво, и вуче нас на ову и ону страну. Наравно да Бог није творац ничег што је зло. Демони и људи творе зло, у које спада и противприродни блуд. Али, Бог је, увек и свагда, човекољубив, и ако човек по имену Џозеф Николози зна који су чиниоци који некога воде у греховно стање хомосексуализма, Господ Који је љубав, Који је створио човека и даровао му могућност спасења, зна то бескрајно боље од Николозија. И чека покајање сваког, јер жели да се сви спасу (што не значи да ће се сви спасти, јер је у питању људска слобода).“
Господине Димитријевићу, и у првом свом тексту написао сам Вам да ја могу да постанем блудник, али не и педер!!! Педер се постаје слободном вољом.
ШТА ЧОВЕК МОЖЕ ПОСТАТИ?
Ја сам рекао:
Узимајући у обзир да сте и Ви грешан и слаб човек, очито је да верујете да и Ви у једном тренутку можете постати педер.
Ви сте одговорили:
„Не верујем да могу пасти у тај грех, јер верујем у Бога Који ме штити, али се, понављам, не уздам у себе, него у милост Господњу.“
Са овим се слажем.
Прича из „Отачника“ Вам је била сувишна.
ДА ЛИ СЕ МОЛИТИ ЗА ОНЕ КОЈИ ГРЕШЕ?
Ја сам написао:
Међутим, мени ни један педер није био нити ће ми бити близак. Зашто? Зато што је грех његов „грдан“. Недружењем са њим, ја му стављам до знања да уколико жели да буде у близити здраве особе, Богом благословене полне орјентације, мора, најпре, да се излечи од своје болести.
А Ви ме питате:
„Објасните ми зашто се Господ на крсту молио за оне који су Га распињали, иако су се исти, својом слободном вољом, определили против Господа?“
Али ми нисмо Бог!
Јер, ако нисмо Бог кад треба кажњавати, како то постајемо Бог кад треба помиловати?
ХЛАЂЕЊЕ И КОЛЕБАЊЕ
Ја сам рекао:
Код Вас је уочљива једна особина, која ме, с обзиром да сте угледни православац и јавни делатник, веома забрињава. Ради се о Вашој колебљивости у ставовима и лаком загревању за поједине идеје и акције, после чега (обично са закашњењем) долази Ваше „хлађење“. Али причињена штета остаје. Управо и на примеру педера то потврђујете.
Ви сте одговорили:
„Ово што сте рекли треба и да докажете. Јесам напуштао поједине фронтове, али не због загревања и хлађења, него због тога што сам прелазио да се бавим другим темама (раније сам се, рецимо, много више бавио сектама, а то одавно више не чиним, јер мислим да сам углавном написао оно што могу и што је, од мене, довољно), или зато што је, с нечије стране, изневерена првобитна позиција за коју сам се, скупа са таквим јавним делатником, залагао (случај Мирољуба Петровића, који је од православног креационисте постао жестоки протестант).“
Доказао сам Вам на примеру промене Ваших ставова према педерима.
"НИКАД НИСАМ ИЗНЕВЕРИО СВОЈЕ ЈЕЗГРЕНЕ СТАВОВЕ И ИДЕЈЕ, МАДА САМ ДЕЛАТНОСТ ЊИХОВОГ СВЕДОЧЕЊА ПРИЛАГОЂАВАО ОКОЛНОСТИМА.„Ко жели да провери оно што кажем, има приступ мојим књигама и текстовима.“
Проверио сам, господине Димитријевићу. И показао на неколико цитата из Ваше књиге „Младост и страсти“.
НАЧЕЛНИ СТАВОВИ И СУРОВОСТ СРЦА
„Не, господине Станковићу, то што сам говорио и писао о наметању политичког хомосексуализма Србији и нашем народу стоји и у овом часу, и ја се тога не одричем, јер бих се тиме одрекао Бога и вере. До сада се нисам одрекао ничег хришћанског, па се у Бога надам да нећу ни у будућности. Због тога сам одбио да се извиним Гејстапоу и Хоминтерни оличеним у ЛГБТ НВО гонитељима. Рекао сам да се могу извинити ако сам неког лично увредио, али се не могу одрећи учења Цркве о греху хомосексуализма.“
Термин „политички хомосексуализам“ је одскора измишљен. Тако да ми не причамо о Вашем одрицању од те борбе, јер ње до пре пар година није ни било. Ми говоримо о ублажавању Ваших некадашњих ставова према педерима.
„УЧЕЊЕ ЦРКВЕ СЕ НЕ БРИШЕ ГУМИЦОМ, и не пада ми на памет да га, због својих субјективних осећања, прецртавам; али јесам, после читања Николозија и других стручњака за лечење хомосексуалне оријентације, као и после чувења за неке случајеве оних који су пали у противориродни блуд, рекао себи да, борећи се за Србију породичних вредности, не смем да почнем да мрзим и презирем људе који су грешни, чак иа ако они дрско намећу своје ставове, чак и ако ме гоне. ЗА ЊИХ ЈЕ, КАО И ЗА МЕНЕ, ХРИСТОС УМРО И ВАСКРСАО, И ЊИМА, КАО И МЕНИ, ХРИСТОС ЖЕЛИ СПАСЕЊЕ. КАКО ЋЕ ОНИ ОДГОВОРИТИ НА ТАЈ ПОЗИВ, ЊИХОВА ЈЕ СЛОБОДА, АЛИ ЧАК И У ПАКЛУ, ПО РЕЧИ СВЕТОГ ИСАКА СИРИНА, БИЧЕВИ ПАКЛЕНИ СУ БИЧЕВИ ЉУБАВИ БОЖЈЕ“.
Значи, Ви сте до читања Николозија били почели да мрзите педере, али сте се онда променили. Јер шта је друго „суровост Ваше душе“ у коју сте били упали? Борбе против „политичког хомосексуализма“ у то раније време, као што сам рекао, није било, а Ви сте били упали у стање „суровости сопствене душе“. Када сте писали православно о педерима. Тада или сада?
БОГ И ПАКАО
„Непокајани греси људе воде у вечне муке. Али, шта су оне? Ево шта о томе каже Александар Каломирос, у свом огледу „Огњена река“, који је својевремено објавио владика Данило Будимски.“
Каломиросов текст „Огњена река“ нема везе са нашом полемиком.
ПИНГ – ПОНГ
Та Ваша колебљивост и стални пинг-понг топло-хладно, је јако забрињавајућа. Јер Ви сте јавни делатник, важите за најугледнијег православног публицисту, људи Вас слушају, прате, имају поверење у Вас, те их лако можете завести на странпутице и саблазнити. Сећам се и Ваших покајничких текстова на овом сајту зато што сте били највећи афирматор секташа Мирољуба Петровића. Али, штета је остала.
Питате:
„Где играм пинг-понг? С ким играм пинг – понг? Од када? До када?“
Пинг-понг играте променом свог става о педерима, што сам Вам показао. Такође и променом става, о Мирољубу Петровићу, па о Андреју Курајеву, па о Доналду Трампу (у тексту „Трамп за почетнике“ (https://srbin.info/pocetna/aktuelno/)
О Трампу сте, на пример, са крајњом еуфоријом и ителектуалном супериорношћу човека који је поново открио Америку, написали:
„Данашњи човек не жели да чита оно шта му се пише, а мисли да све зна. Тако је и у случају новог америчког председника, кога тумаче на основу, што би Вук Караџић рекао, „правила баба Смиљане“. Ипак, постоји књига коју вреди листати кад се говори о Трампу. Она се зове „Обогаљена Америка. Како Америку учинити поново великом“(4). У њој, нови амерички председник показује шта је основна разлика између њега и Хилари Клинтон, то јест снага чији је она гласноговорник.
Из књиге можемо схватити да је Доналд Трамп старински амерички националиста, који жели да његова држава буде најјача на свету, али као држава Американаца, док Хилари & comp. САД доживљавају као пуко оруђе за достизање апсолутне моћи глобалистичких елита и као пролазну фазу у стварању Новог светског поретка.“
Трампова „држава Американаца“, господиине Димитријевићу, упала је у још веће јеврејско ропство и постала беспоговорни вазал Израела. А Трамп кога сте хвалили, бомбардовао је Сирију, признао Јерусалим за главни град Израела и један је од кључних људи за устоличење Антихриста.
Тврдите:
„Нисам писао никакве „покајничке“ текстове о Мирољубу Петровићу.“
Ја сам те текстове прочитао на овом сајту:
http://borbazaveru.info/content/view/7424/52/
http://borbazaveru.info/content/view/4630/52/
О Вашем односу са Мирољубом Петровићем даље кажете:
„Својевремено сам афирмисао његов рад; било је то почетком 21. века, када је он себе представљао као православца – креационисту, и држао предавања широм СПЦ. Чим се Мирољуб Петровић открио као протестант јудаистичког типа, одмах сам обавестио јавност о томе. За његово окретање леђа Цркви нисам могао да знам унапред, јер, како је рекао Свети Григорије Богослов, нисам Бог да видим људска срца.“
Господине Димитријевићу, Мирољуб Петровић никада није био православни-креациониста (апсурдног ли термина! Зар креационизам није садржан у појму Православље?!), који се, тобоже, касније „открио“ као протестант јудаистичког типа, па чим се то догодило Ви сте „одмах обавестили јавност“. Сваки, иоле упућенији православни Србин, у Мирољубу Петровићу препознао је у самом старту секташа. И Ви сте то раније признавали, а сада причате нешто друго.
У тексту „О делу Мирољуба Петровића“, кажете:
„Господина Петровића сам упознао почетком 21. века, и то пратећи његов веома добар и вредан рад у области хришћанског креационизма и оповргавања лажне теорије Чарлса Дарвина и његових следбеника. Почели смо да се виђамо и разговарамо, али и да сарађујемо: он се показао као вредан и трудољубив човек, спреман да помогне. Никад нећу заборавити колико је књига и дискова о креационизму поклонио не само мени, него и другим вероучитељима. Ове књиге и дискови су били углавном плод рада Харуна Јахија, једног турског креационисте – муслимана, али и америчких протестаната, попут Хенрија Мориса, Дјуена Гиша, Аријела Рота и других.“
Ви сте га подржали не зато што нисте препознали његово право лице – лице хришћанског јудаисте, већ зато што сте сматрали да се присталице Дарвинове теорије еволуције у Србији, у Цркву могу привући на основу учења једног турског муслимана и америчких протестаната. И то су вероучитељи причали деци!
Међутим, кад се овај вук у јагњећој кожи добро умрежио у Србији, и када су његове хуле постале већ исувише очигледне, Ви нисте имали куд него сте писали самооправдавајуће текстове.
И на крају кључно питање: ако, заиста, нисте препознали Мирољуба Петровића као вука у јагњећој кожи, како ћете препознати Антихриста (ако то време доживите)? Исто питање постављам и митрополиту Амфилохију и свим епископима и свештеницима који су Мирољубу Петровићу врата цркава и парохијских домова широм отварали? Тешко нама са таквим вероучитељима и пастирима!
То је тај пинг-понг који играте.
„Тако сам својевремено сарађивао и са протођаконом Андрејем Курајевим док је био изврстан апологета и мисионар Руске Цркве. Чак сам приредио и једну књигу његових текстова – „Да ли сви путеви воде ка Богу?“ Кад је Курајев устао против канонског поретка Руске Цркве, почео да објављује срамне неистине о Благодатном Огњу у Јерусалиму, оптужио Србе да су криви за пропаст Русије у Првом светском рату, престао сам с њим да сарађујем и да га преводим. Реаговао сам, наравно, на његов текст о кривици Срба у Првом рату, о чему постоје и писани докази. Не могу да се кајем за сарадњу са Петровићем и Курајевим у периодима кад они нису предузимали подухвате који су престали да се темеље на православним схватањима.“
Исти је случај и са Анрејем Курајевим. И њега сте промовисали у Србији, јер је Ваше разумевање његове „апологетике“ и „мирионарства“ било погрешно, а не зато што је Курајев био православан.
„Ако сам неког саблазнио својим ставовима, ако је неко кренуо погрешним путем због мене, спреман сам да јавно молим за опроштај. Бавио сам се, очито не процењујући добро своје снаге, многим темама, писао и говорио оно што ме превазилази. Ту није могло бити без греха. Сигурно сам и увредио низ људи – нисам то желео, али, у сталним полемикама, направио сам и такве грехе. Не могу рећи као псалмопојац да је грех мој стално преда мном, али могу рећи да је, бар повремено, преда мном.“
То већ разумем.
НИСАМ ОКУПЉАО СЛЕДБЕНИКЕ
„Иначе, НИКАД НИСАМ ОД СЕБЕ ПРАВИО ГУРУА, НИТИ ПОЗИВАО ЉУДЕ ДА МЕ СЛЕДЕ. Излагао сам своје ставове, без намере да их апсолутизујем. Увек сам био отворен за критику и полемику.“
То је тачно. Али, Ви сте својим писањем наметнули као човек који познаје ствари више од других, па је логично да се у Вас уздају они који мање знају.
НЕ КУНИТЕ СЕ У ДИМИТРИЈЕВИЋА
„Тога не треба да буде. Можемо се разликовати у мишљењима, али Христос нам је један, и Његови смо ученици по Љубави која је Истина“.
Тако је.
„Негде сам записао: када је Свети Јустин Ћелијски страховао да би се могао одрећи Христа на мукама комунистичке полиције (а о томе је писао у свом меморандуму о стању СПЦ у комунистичкој Југославији, тражећи да се не верује ниједном његовом исказу осим том из меморандума, јер би, како рече, комунисти могли да га „препарирају“, као што су радили с ђенералом Дражом и толиким другима), шта да кажем за себе? Не куните се у Димитријевића, да, не дај Боже, једног дана не бисте морали да кунете Димитријевића.“
Нико се не куне у Вас, господине Димитријевићу. И ово моје обраћање Вама има за циљ да Вас, крајње добронамерно, упозори на заблуде. Али, рекао бих да је то узалуд. Иако говорите да Ваши ставови нису Свето Писмо, Ви се понашате као да јесу. То се најбоље види на примеру Вашег политичког ангажовања.
У филму „Ђавољи адвокат“, ђаво, кроз уста главног глумца Ал Паћина каже: „Сујета је, дефинитивно, мој омиљени грех“.
Ево примера.
ПОЛИТИКА И САБЛАЗАН
Ја сам рекао:
Данас, такође, чините нешто веома саблажњиво. Молим Вас да ово схватите најдобронамерније. Ради се о Вашем политичком ангажовању. Ви сте у томе раме уз раме са највећим антисрбима и нељудима.
„Схватам Вашу поруку о мом политичком ангажовању крајње добронамерно. Ипак, исправљам неке нетачности. Нисам раме уз раме са анисрбима и нељудима...“
Чак сте били на челу демонстрација „Један од пет милиона“, за које Руси, иначе, кажу да се изводе под америчким патронатом и да су усмерене против интереса Русије. Заправо, против гасовода „Јужни ток“. А Ви сте јавно декларисани русофил?! Једнога дана, када Вам душа изрони из „суровости“, Ви ћете се и због тог свог политичког ангажовања кајати. Али, штета ће остати.
„Схватам Вашу поруку о мом политичком ангажовању крајње добронамерно. Ипак, исправљам неке нетачности. Нисам раме уз раме са антисрбима и нељудима, него подржавам протесте свог народа против режима човека који Србију води у пропаст, спреман да изда Косово и Метохију под видом „разграничења“, о чему сам писао, скупа са Зораном Чворовићем, у књизи „Кловнократија“ (доступна на Интернету).“
То што сам рекао нису нетачности. Антисрби и нељуди су и Ђилас, и Вук Јеремић и Бранислав Лечић, а има их још пуно... То, господине Димитријевићу, нису протести „нашег народа“, већ демонстрације под патронатом Америке. И ја сам народ, али ми на крај памети не би пало да се упрежем у амерички јарам.
Кажете:
„Нисам био на челу демонстрација „Један од пет милиона“, него сам говорио на протестним скуповима у Чачку, Аранђеловцу, Београду и Ужицу као један од многих говорника.“
Поражавајуће је било слушати Вас и гледати на оном камиону испред Филозофског факултета у Београду.
Питате ме:
„Не знам на које „Русе“ мислите – нисте навели ништа конкретно.“
Мислим на Ваше Русе, са којима братује сајт „Борба за веру“, чији сте сарадник. Ради се о сајту „Информ религија“. Тај портал је у марту месецу ове године објавио текст под насловом: „У оквиру 'борбе против руске активности на Балкану': у Србији се догађа Мајдан“ (http://www.inform-relig.ru/news/).
Идентичан текст, али са другим насловом, објављен је 18. марта 2019. године на информативно-аналитичком сајту „Данас.ру“ (segodnia.ru). Њихов наслов је био још прецизнији: „Мајдан у центру Европе“ (http://www.segodnia.ru).
У тексту се, између осталог, каже да Вучићу прети наранџаста револуција због његових тесних веза са Путином и залагања за изградњу „Турског тока“. Руси кажу да није ни чудо што се Вучићу то догађа, ако се зна да је пре само пар месеци изјавио да је Србија спремила све за руски пројекат, што је директан ударац на америчка намере да Европу снабдева својим течним гасом, по високим ценама. Користећи повољне околности, кажу даље Руси, у Србији је активирана опозиција која изазива нереде и назива председника лоповом, тражећи његову оставку. Програм опозиције је искључиво протест. И њу обједињује незадовољство Александром Вучићем. Све то, природно, иде на руку америчким сценаристима, који не скривају да реализују специјални програм „за борбу с руским активностима на Балкану“.
Примећујете:
„Јужни ток“ је одавно обустављен, вољом Бугарске. Можда мислите на „Турски ток“.
Да, ради се о „Турском току“. Извињавам се.
„Ја сам русофил, али не сматрам да се то коси са борбом против антихришћанске и антисрбске власти, која, између осталог, од 2014. редовно организује геј параду, а на место премијера доводи политичку хомосексуалку, која све геј параде подржава.“
На жалост, удружити са овом такозваном опозицијом, равно је удруживању са црним ђаволима и са њиме тикве садите. Подсетићу Вас на речи Светог Апостола Павла да се „никакав војник не заплеће у трговине овог света да угоди војводи. Ако и војује, не добија венац ако право не војује“. Сад Ви видете где сте и са ким сте.
О ЈОШ ЈЕДНОМ ТОМУ
„Испунио сам Ваше очекивање. Ево још једног тома.“
Господине Димитријевићу, то јесте било моје очекивање, али испуњено страховањима.
„А овај текст, на више места, изгледа као самоооправдање. Опростите и помолите се за мене, макар и успутно, једном мишљу.
Нека би Бог био на помоћи и Вама и мени. И да од наше преписке буде бар нека корист.
Помените и Ви мене у својим молитвама.