Слободан Станковић: Трећи одговор Владимиру Димитријевићу |
уторак, 02 јул 2019 | |
ТОМОВЕ И ДАЉЕ НИКО НЕ ЧИТА А ПЕДЕРИ СУ И ДАЉЕ ПЕДЕРИ Господине Димитријевићу, Дуго сам се двоумио да ли да Вам одговорим. Јер сам очекивао и предвидео Вашу вишетомну апологију, али не и жестину, политичку острашћеност и сарказам, који се граничи са цинизмом (овде:). Ипак сам одлучио да Вам одговорим, с обзиром да сте написали много тога што захтева одговор. „Amicus Plato, sed magis amica veritas“ („Драг ми је Платон, али ми је истина дража“ – Аристотел). Али, најпре да нешто разјаснимо: неколико пута сте ми пребацили да ја нешто „прећуткујем“ из Ваших одговора, и тиме сугерисали да манипулишем. А истина је само да не могу цитирати све што сте написали. Дакле, ништа не прећуткујем, већ се држим искључиво оног што сматрам да је битно за предмет наше полемике. Па да почнемо. Ви:
Ја: О очекивањима сам већ рекао. А то да ли Ви остављате могућност да грешите и спремност да признате? Да. Али само теоријски. У пракси је то искључено. То доказује Ваша апологија. Ви:
Ја: Ја нисам доказивао да сте Ви одступили од хришћанског моралног учења о противприродном блуду, већ да сте те ставове ублажили, подупирући их нетачним тумачењима Светог Писма и политички коректним саопштењем о педерастији који је написала Америчка Православна Црква. Ви:
Ја: Да, Ви сте на телевизији проповедали магизам греха. Ево, по ко зна који пут, доказа: Ви:
Ја: Подстакнут том Вашом изјавом ја сам реговао: „Мени се овде намеће низ питања која бих поставио господину Димитријевићу. Прво, како то неком "може да се деси" да постане педер?! Је л' га то Бог, по аутоматизму, уводи човека у педерастију, само зато што је осудио педера? Ја могу да разумем да се мени може десити грех са женом, јер је то грех који се чини у границама природне и Богом благословене полне оријентисаности (а ја јесам исправно орјентисан), али да постанем педер, ако осудим педера, е то не разумем!” Наглашавам: 1. Педерастија не може да се деси сваком, као што тврди Владимир Димитријевић; 2. Педер се не постаје по аутоматизму, само зато што је неко осудио педера; 3. Према том проблему не треба имати разумевање, као што тврди Владимир Димитријевић; 4. Педере треба искључити из Цркве (и не бити са њима у било каквом котанту, осим службеном) све до њиховог покајања и исповести, после чега им наложити епитимију одлучења од причешћа на 20 година;
5. Молитвени однос имам само према педеру који ме замоли да се за њега молим Богу. Ви: „Пре обраћања господину Станковићу, истичем да овим завршавам полемику, а уредништво „Борбе за веру“ молим да мом опоненту пружи могућност да ми одговори, ако сматра да је потребно – пошто не волим спречавање слободе говора, мислим да је то поштено. Хвала унапред.“ Ја: Сматрам да Ви имате право да последњи одговорите, с обзиром да сам ја започео полемику. Ви:
Ја: Није суштина у „информативности“, већ о систематичности. Тамо где постоји чврста увереност у исправност ставова, излагања су јасна, прегледна и систематична. Ви:
Ја: Ви сте иронични и саркастични јер Вам се чини?! Иронија, сарказам, па и цинизам само на основу „чини ми се“?! Ви:
Ја: Не, уопште нисам дужан да се упознајем са Вашим текстовима, а камоли да читам томове у којима се бавите том темом. Па Ви сте због само једног мог питања, већ написали стотине страница, тако да могу да претпоставим колико имате написаних томова на тему педерастије. Ви сте дужни да у саму полемику укључите све што сматрате да иде у прилог Вашим тврђењима, а не да ја то ишчитавам. Јер немам намеру да пишем докторску дисертацију на тему „Лик и дело Владимира Димитријевића“. Ви:
Ја: Читам само оно што сматрам да је битно. И читам сасвим довољно. Треба искупљивати време, јер су дани зли. Ви:
Ја: Ви саветујете да се молимо за педере, чак и када они то не траже од нас, па у прилог томе наводите молитву Цркве за јеретике, а мени оспоравате да се бринем за душу неког ко припада истој Цркви? Ви:
Ја: Али се, итекако, бринете за душе педера. И упорно нас убеђујете да тако треба. Зашто се не бисте бринули и за моју душу, ако увиђате да сам заблудео? Зар ћемо бити попут екумениста, који више воле јеретике од православних? Ви:
Ја: Христос и Апостоли нису учили да чинимо како Ви чините. Поступање Христово: У Гадарини беше бесомучник. Он је ишао за Исусом и викао: „Шта је теби до мене, Исусе, Сине Бога Највишег? Молим Те, не мучи ме.“ (Лука 8,28). Као што видимо, бесомучник је сведочио Истину над истинама – да је Исус Син Божији. Упркос томе: „Исус заповеди духу нечистом да изиђе из човека… Тада изиђоше ђаволи из човека и уђоше у свиње; и навали крдо с брега у језеро, и утопи се.“ (Лука, 8, 29, 33). Поступање Апостола: „А догоди се кад иђасмо на молитву да нас срете једна робиња која имаше дух погађачки и врачајући доношаше велики добитак својим господарима. Ова пође за Павлом и за нама, и викаше говорећи: Ови су људи слуге Бога Највишег, који јављају нама пут спасења. И овако чињаше много дана. А кад се Павлу досади, окрену се и рече духу: Заповедам ти именом Исуса Христа, изиђи из ње. И изиђе у тај час.“ (Дела, 16,16-18). Зашто су Господ и Апостоли одбацивали чак и говорење истине од стране ђавола? – Јер је ђаво лажљивац и отац лажи. Зато што он то чини лукаво, да човека обмане и узме га под своје. А Ви? Ви сте уводили у школе и цркве једног муслимана, протестанте и секташа, Мирољуба Петровића, да доказују библијску истину да је Бог створио човека?! Нису Вам били довољни Библија, Оци или православни научници, већ Вам је било потребно сведочење демона?! Чувајте се да вас ко не превари, упозорио је Исус, а Ви сте садили тикве са ђаволима (а и даље их садите, оне политичке), које Вам се сада лупају о главу. С купа са Вама или Ви са њим, тикве са ђаволом је садио и човек кога са поносом истичете као борца против педерастије – митрополит Амфилохије. Чак Вам није важно што је он подржао дарвинисту еп. Максима, само зато „што није педер“, није битно што има папин прстен, што је новотарац и екумениста, што уводи жене у олтар – битно је само да говори против педера? Господине Димитријевићу, чак и демони кажу понеку истину, видели смо, али то није довољно да би били сведоци Божији и божанских истина. Ви:
Ја: „Искази та три православна свештеника имају мале или никакве везе са почетним разлогом наше полемике. А колико је свако од њих тројице православан, о томе би се тек могло полемисати. Али, понављам, то није тема наше полемике.“ Ви:
Ја: То сам рекао, јер о првом свештенику на српском не постоје никакви доступни подаци, о другом оскудни... Ту се прота Љуба изузима. Моја је намера била да проверим православност тог Силијанопулоса. Њега сте „довели“, попут Мирољуба Петровића или Курајева. КРИТИКА СТАВОВА АМЕРИЧКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ Ви:
Ја: Да, тако сматрам. Ви:
Ја: Откуд Ви знате зашто су је цитирали? Мој закључак да су је цитарали у прилог педерима, извео сам на основу тога што су осакатили речи Светог Писма, где Бог преко Мојсија заповеда смртну казну за педерастију. Дакле, ја закључујем на основу чињенице, а Ви на основу претпоставке. Ви:
Ево шта о томе каже Свети Теофилакт Охридски у свом тумачењу ове посланице“ Ја: Да ли је Америчка Црква у свом документу о педерима дала образложење читаоцима шта значе речи „предаде их“? Да ли је навела тумачење Светог Теофилакта Охридског? Ако није, а није, онда сваки педер, да би оправдао свој грех, изводи закључак по своме – да је Бог „крив“ што су они педери (наравно, само они којима се узбуни савест, док већуну није ни брига за православна тумачења, јер они педерастију и не сматрају грехом). Ви:
Ја: Детињасто је сматрати да саопштење Америчке Православне Цркве није мотивисано политичком коректношћу, с обзиром да Америком владају сподобе свих могућих врста. Узети као могућност да Америчка Православна Црква (коју, иначе, још увек нису признале све Помесне православне Цркве) сме да изда саопштење које не одговара педерима, заиста је наивно. Ако СПЦ не сме да изда такво саопштење, како ће смети Америчка Црква, која своју мисију обавља у Содому? Или мислите да је у Србији жешћа диктатура него у содомитској Америци? То су докази због којих су моје резерве и критике на рачун саопштења Америчке Цркве утемељеније од Ваших одбрана.
Ја: Америчка Православна Црква још каже: „Према мушкарцима и женама са хомосексуалним осећањима и емоцијама треба поступати са разумевањем, прихватањем, љубављу, праведношћу и самилошћу коју треба указивати свим људима.“ Као што видимо, овде смо позвани на разумевање, прихватање, љубав и самилост према педерима, док Свети Апостол Павле учи супротно: „Писах вам у посланици да се не мијешате с курварима; И то ја не рекох за курваре овога свијета, или тврдице или идолопоклонике; јер бисте морали изићи из свијета. А сад вам писах да се не мијешате ако који који се брат зове, постане курвар, или тврдица, или идолопоклоник, или кавгаџија, или пијаница, или хајдук; с таковима да и не једете. Јер шта је мени стало да судим оне који су напољу? Не судите ли ви оне који су унутра? А оне који су напољу судиће Бог. Извадите злога између себе“ (1. Коринћанима 5, 9-13). Ви:
Ја: Зачуђују ме Ваше произвољности у тумачењу Светог Писма. Где сте у речима Светог Апостола Павла пронашли да он мисли на „непокајане грешнике“, кад говори о онима са којима се не треба мешати, па чак и не јести? Који су то „покајани“, а који „непокајани“ грешници? Зашто измишљате топлу воду? Педер који се покаје и остави свој грех, он је мој брат у Христу и члан Цркве. Педер који се није покајао, он ми је гори од незнабошца. Па зар то није јасно као дан? Ви?
Ја: У претходним стиховима 5. главе Прве посланице Коринћанима, Свети Апостол Павле говори о коринтском блуднику који се оженио својом мајком (Свети Теофилакт наводи да је у питању маћеха). Апостол Павле за њега заповеда: „Да се он преда сотони на мучење тијела, да би се дух спасао у дан Господа нашега Исуса Христа“ (1. Кор.5,5). А зашто тако треба поступити? „Није добра хвала ваша. Не знате ли да мало квасца све тијесто укисели?“ (1.Кор.5,6). Али, нам Ви, скупа са православним Американцима саветујете да педере треба да „прихватамо“, „волимо“... Док Свети Апостол Павле саветује да с таквим и не једемо, Ви кажете да они могу да буду чланови Цркве, па чак и да се причешћују. Не плашите се да мало квасца може све тесто укиселити? После цитата, Ви став став Америчке Православне Цркве о педерима додатно препричавате, како бисте га посебно истакли. Па кажете како „Хомосексуалци (мушки и женски) јесу грешници који заслужују пажњу и трпељивост; треба им помоћи да се своје склоности ослободе, и омогућити учешће у животу Цркве (и примање Св. Причешћа) под условом да се боре против сопствених слабости...“ Ви:
Ја: Да ли Ви читате то што цитирате? Јер то што цитарате не иде у прилог Вашим тврђењима. Свети Апостол Павле не саветује Коринћане да се моле Богу за блудника који је имао жену очеву, као што Ви и Америчка Православне Црква саветујете, господине Димитријевићу, већ каже: “Требало би, каже, да плачете, јер се та срамота раширила на целу Цркву. Требало би да се молите са сузама, као у случају болести и заразе, да би се избацио између вас тј. да се одсече од вас као заједничко зло.“ Дакле, да плачете!!!, да би Вам Бог помогао да се што пре отарасите тог зла, док се срамота не рашири на целу Цркву. А не да, по савету Америчке Православне Цркве и Вашем, имамо према педерима „пажњу, трпељивост и разумевање”. Свети Апостол Павле осуђује и блудника и Коринћане који су били пасивни према блуднику, уместо да га одсеку како заразу, пре него што се она рашилира на целу Цркву. То су та ублажавања Ваших ставова и погрешног интерпретирања Светог Писма и учења Цркве о односу према педерима. Ви:
Ја: Управо тако: за кога се зна да је педер, искључити из Цркве све док не дође и не изрази жељу да се исповеди. А после исповести га одлучити од Причешћа 20 година, што је, као што сам већ рекао, сасвим довољно време да своја уста, утробу и душу очисти од гадости. Па уколико доживи, нека се причести. Наравно, уколико у међувремену не понови тај грех. Тако се педерастија предупређује и лечи, господине Димитријевићу. Да свако ко намерава да постане педер има казну пред очима. А не гурати их у грех причом о нашем разумевању, њиховој слабости, о томе да могу бити чланови Цркве, да се могу причестити... Удови захваћени опаком болешћу се одсецају, а заражени се шаљу у карантин. Ви:
Ја: Причом о времену у коме није било „политичког хомосексуализма“, само засењује оштрији, или тачније – исправнији став, о педерима. Ви:
Ја: Слажем се, нека читалац чита и види да ли је Димитријевић ублажио своје ставове о педерима. Ви:
Ја: Ви сте у жару борбе помешали грех и грешнике и сво Ваше писање сада на ту тему је Ваша јавно кајање и исповест? Зашто Вам се догодило да помешате грех и грешнике? Да се није појавио термин “политички хомосексуализам“, Ви бисте и даље мешали починиоце и чин? То је пинг-понг. То је збуњивање Ваших читалаца. Ви:
Ја: Руска Црква 13. стих из 20. главе 3. књиге Мојсијеве доноси у скраћеном – осакаћеном виду, што је крајња дрскост и хула. Тамо пише: „Ко би мушкарца облежао као жену, учинише гадну ствар обојица“ (3. Мојс. 20; 13). А тај стих у аутентичном облику гласи: „Ко би мушкарца облежао као жену, учинише гадну ствар обојица; да се погубе; крв њихова на њих. На то сам дао примедбу - да је недопустиво, поготово за једну Помесну Цркву, да библијски стих доноси осакаћен, притом не дајући напомену читаоцу да је нешто у цитираном стиху изостављено. Сматрам да је то учињено смишљено, и од свог убеђења не одступам. Ви:
Ја: Некада сте у школе и цркве уводили секташа да доказује да људи нису постали од мајмуна. Амфилохије, кога сада величате као борца против педерастије, на последњем заседању Сабора подржао је епископа Максима, главног протагонисту дарвинизма у СПЦ! Зар Вам то није шизофрено, господине Димитријевићу? Ви:
Ја: „Побожометар“ има, наравно, само Бог. Ваш сарказам је одраз слабости Ваших аргумената. Ви, бар, треба да знате да ипак постоје неки критеријуми по којима се цени црквеност неке особе. Рецимо, да ли је, пре свега, крштена? Да ли је црквено венчана, ако је у браку? Да ли иде сваке недеље и празника на Литургију? Да ли пости све постове и причешћује бар по једном у сва четири поста? Како стоји ствар са Вашим саборцима? Ви:
Ја: Ја и не треба то да знам, али Ви сте дужни да знате, пошто их истичете као своје саборце и борце против педерастије. Ви:
Ја: Ви знате и разлоге зашто их отац Јустин није навео?! Од кога сте то чули, или – где сте то прочитали? Ово је само још један пример да туђим речима придодајете и оно чега у њима нема. ОПЕТ О НЕОСУЂИВАЊУ ИЛИ ЗАШТО ДИМИТРИЈЕВИЋ УПУЋУЈЕ НА ТОЛЕРАНЦИЈУ ПРЕМА ПЕДОФИЛИМА Ви:
Ја: Господине Димитријевићу, уз дужно поштовање према Ави Јовану (иако сматрам да му је поступак погрешан), тог педофила је требало предати сатани на мучење тела. Али под мучењем не подразумевам одлучење од причешћа. Разумемо се. И питам ја Вас: када би неко, не дао Бог, напаствовао Ваше дете, да ли бисте се понели као Ава Јован? Да ли бисте рекли: „Ако Бог који их је саздао, видевши их, није их сажегао, ко сам ја да их корим?“ Ако не бисте, зашто саблажњавате читаоце тим примером? Покушајте да замислите, докле би свет одвело када би се према према педофилима или другим злочинцима поступало по примеру авве Јована? Када педери (и педофили) не би били такви цмидравци, и помрачених умова, они Вас не би тужили, већ би у Вама препознали свог заступника пред здравим односом према њиховом греху. Ви:
Ја: Ја осуђујем педере и не пада ми на памет да се због тога кајем. У мојој близини, мојом слободном вољом, никада неће бити ни један педер. А да осуђивање педера не води директно у педерастију, као што Ви тврдите, било то педагошки или како год, доказује и следећи пример (за који знам). Двојица суседа били су, због међе, у сталној свађи. Долазило је и до физичких обрачуна. У једној свађи са једне стране су били деда, син и унук, а са друге стране њихов сусед, старости око 55 година. Унук се укључи у свађу и почне да виче на суседа. Овај му одговори: „Шта ти хоћеш?! Марш, педеру!“ За унука се, иначе, причало да је педер. Човек који је осудио педера још је жив, није постао педер, а по свој прилици (јер је у дубокој старости) и неће. Ви:
Ја: Ту ћемо скратити причу максимално, пошто нисте рекли ништа ново, већ само наводите воду на своју воденицу: моје питање је било: ако нисмо Бог кад треба кажњавати, зашто нас Ви учите да будемо Бог кад треба опраштати? (пример Христове молитве са Крста). Христос је Бог и Он има право да опрашта грехе. Ја нисам, па то право и немам. Као што немам ни право да кажњавам. Ваша прича о Содому и Капернауму нема везе са нашом темом. Ви:
Ја: Овде наводите Исусову причу из Јеванђеља о сејачу кукоља, која, поново, ништа не доказује ни једну од Ваших тврдњи. Педери су ту, грешници су ту, кукољ је ту... Бог чека покајање... Ви:
Ја: Превише компликујете и разводњавате. Ја нисам тражио да се педери кажњавају. Али јесам за то да буду под епитимијом забране причешћа као за убиство, 20 година. Такође, кажем да осуђивање педера не повлачи, аутоматски, упадање у исти грех. Такође, ја не пристајем да ми педери буду пријатељи нити да једем са њима. А то докле ће их Бог трпети, то је Божије, а не моје нити Ваше. Ви:
Ја: Можда Ви, ипак, имате ту снагу да се, по угледу на Христа, молите и за своје распинатеље или педере. Ја не! И постарао бих се да се на сваки начин од злотвора одбраним, и ближње да одбраним, а не да се за оне који дођу да ми учине зло молим Богу. Ви:
Није се само Христос молио за непријатеље, поштовани господине, него су то чинили и људи Христови. Ја: Ми овде, првенствено, говоримо о педерима и односу према њима. Злотворе сам узгред поменуо. Али, Ви сте се ухватили за молитву за непријатеље, као пијан за плот, а о мојим речима о педерима не говорите. Био сам више него јасан: за педере бих се молио само ако неки од њих од мене то затражи, а од злотвора се браним, а не молим се Богу за њих. Ви проповедате неку сентименталну веру. Због таквог кривотвореног Православља, нама се већ многа зла дешавају. Већ сте изнели пример авве Јована, по коме и педофиле треба толерисати. Извините ТО НИЈЕ МОЈЕ ПРАВОСЛАВЉЕ. Ви:
Ја: Нисам прећутао молдавског разбојника и скотолошца, јер ако бих чинио по Вашем савету, као што сам на почетку рекао, морао бих да цитирам цео Ваш одговор. Ни једном речју нисам спорио да педери могу да се покају, и зато прескачем оно што је за полемику небитно или са чим се слажем. Ви сами себи набацујете лопту на волеј, али, на Вашу жалост, сами себи дајете и аутоголове. И успут ми, без икакве потребе, пајашњавате поступак покајања педера. Ви:
Ја: Упорно покушавам да Вам покажем да се педерастија не може поредити са осталим гресима нити уденути у исту причу. Али, ви је умањујете и релативизујете: „Заиста, содомски грех беше страшан, али Господ би и Содому опростио да је у њему било десет праведника. А Христос каже да је Капернаум гори од Содома, јер су се у њему десила многа чуда Његова, која би и Содомљане навела на покајање, што се није десило са Кепернаум, па је и Капернаум пропао као и Содом.“ Ви:
Ја: Ја не падам пред фарисејским триковима типа „не могу да верујем да сте и Ви“ (мада то више подсећа на змијино: „Је ли истина да Вам је Бог рекао да не једете...“, нити сам ђак веронауке, а Ви вероучитељ. Да размрсимо причу о Содому и Капернауму: Капернауму ће бити теже у дан Суда него Содому, не зато што је Содом мање грешан од Капернаума, већ зато што је Капернаум сведок чудеса и јеванђељске проповеди Сина Божијег. Ви:
Ја: Где сам ја то и када оспорио? Ви:
Ја: Да ли ће Содому бити лакше у дан Суда него Београду, Москви, Софији, Атини и Тбилисију, ја то не знам. Тога нема ни у Светом Писму ни у Светом Предању. Али, већ сам у више наврата показао да је Ваш манир да ишчитавате из Светог Писма и оног чега нема. Ви:
Ја: Дакле, господине Димитријевићу, Бог би заиста поштедео Содом да је у њему било десет праведника, макар сви остали били содомити, али не због ништавности содомског греха, већ зато што је Бог праведан, милостив и човекољубив. Ви:
Ја: И као да Вам није довољно што умањујете грдило содомског греха, помињући десет праведника, него још додајете:„Уз то, Содом није био крив само због содомских сексуалних настраности. Руски свештеник Андреј Ткачов истиче:“У педерастији ми мрзимо само једну маску Содома, а у потпуности се саживљавамо са другим њеним лицима и облицима. Ми презиремо оне мушкарце…“ Отац Андреј Ткачев каже да Содомљани нису затрти због грдила њиховог греха, како је то Бог рекао Аврааму, већ и због „Неправичност судова, пакосна радост због туђег бола и понижења, богаћење на сузама обичног човека“. Ткачев зна и оно што о пропасти Содома и Гомора није записано у Светом Писму. Свака му част! Господине Димитријевићу, не упрежите се у исти јарам са умањивачима греха педерастије. Вратите се својим првобитним ставовима изнесеним у књизи „Младост и страсти“. Ви:
Ја: То о десет праведника рекла је Света Тројица, али Ви сте употребили, по угледу на проту Ткачева, у циљу умањивања грдила содомије. А колико сам прочитао, прочитао сам. Али, оно што читам, нарочито Свето Писмо, читам пажљиво. Наравно, према мери умних моћи које ми је Бог дао. У Светом Писму, Речи Божијој, никад не проналазим оног чега нема. Имам страх Божији. Не измишљам, не додајем, нити одузимам. А прота Ткачев, на кога се позивате, то управо чини. И Ви, скупа са њим. Да разјаснимо и помињање десет праведника. Рекао сам да помињањем десет праведника, умањујете грдило содомског греха. Ево и зашто. Десет праведника у дијалогу Свете Тројице и Авраама, поменути су из два разлога: да се Авраам, праведник и слуга Божији, не би поколебао у Божију правду и милост, и - што је кључно – да би се нагласила тежина педерастије. Јер Бог предочава Аврааму, а преко њега и свим људским поколењима, да је тај грех тако опак, да се ни десет људи није сачувало од њега (а Ви би да братујемо са педерима!). Ви:
Ја: Петокњижје Мојсијево ми је одлично познато. Читам пажљиво, ишчитавам само оно што пише. Не читам офрље попут Вас. „Ви:
Ја: Да су, у чину уништења Содома, били битни ти други греси Содомљана, они би били поменути у Светом Писму. А пошто нису - нису ни поменути. Међутим, прота Ткачев (уз помоћ које ли вештине?), зна то, а скупа са њим знате и Ви. И Талмуд је тако настао. Тајним знањима, доступним само изабранима. Док смо још код приче о Содому... Упорно Вам доказујем да ни један грех није раван содомском греху. А да је то тако, показује и оно што се десило између Лота и његових кћери после пропасти Содома. Лотове кћери су опијале оца две вечери за редом и обе легле са њим и затруднеле. „И старија роди сина, и надједе му име Моав; од њега су Моавци до данашњега дана. Па и млађа роди сина, и надједе му име Вен-Амије; од њега су Амонци до данашњега дана.“ Дакле, чак ни због инцеста Бог није погубио оне које је спасао из Содома, а Содомљане јесте због педерастије. Глава 19. Прве књиге Мојсијеве... Читајте, али не офрље. Ви:
...Прелесницу како видим, загрлим је кв бог вели, (Његош, „Ноћ скупља вијека“) Ја: Ово је написао Његош. Епископ. Можда Ви сматрате да ово није блуд, пошто није описан и сам полни чин? Ви:
Ја: Бог никад не кажњава, господине Димитријевићу. Бог само допушта човеку по вољи његовог срца, о чему сте и Ви говорили. Али, Ви час причате једно, час друго. Да је то тако види се већ у следећој Вашој реченици. Ви:
Ја: Час нас Бог кажњава, час допушта да се појаве искушења – одлучите се коначно за шта сте. Ви:
Ја: Зар то „грешни и слаби“ није ОПРАВДАВАЊЕ, господине Димитријевићу? Ви:
Ја: Господине Димитријевићу, ми причамо о педерастији. Ви упорно понављате да смо сви грешни и слаби и подложни страстима и да зато грешимо. А ја Вам упорно понављам да Ви на тај начин оправдавате педере. По Вама, сваком човеку прети да постане педер. Ја тврдим супротно: педер се постаје својом вољом, а не зато што је неко осудио педера. И рекао сам Вам: ја могу да постанем прељубник, јер сам здраво полно орјентисан, али никада педер. Ви:
Ја: Сваки грешник се може једино Божијом благодаћу спасити из греха у коме је. То нико не оспорава. Оспоравам само разлоге упадања у педерастију. Ви:
Ја: Корисна су упозорења Светог Василија Великог. Али она не иду Вама у прилог, већ мени. Ви позивате да се братује са педерима, а ја кажем да не треба да буду у нашој близини. Моје су речи у складу са речима Светог Василај Великог, Ваше нису. Јер заразност њихове болести виђена је у Содому. Ви:
Ја: Речи Светог Апостола Јакова, које сте протумачили и (поново) додали им нешто своје, дословно гласе: „Браћо! Ако ко од вас зађе с пута истине, и обрати га ко, нека зна да ће онај који обрати грешника с кривог пута његовог спасти душу од смрти, и покрити мноштво греха.“ Где Свети Апостол Јаков овде користи реч „молитва“? Он говори о обраћању грешника, а реч обраћање има контекст проповеди Речи Божије, а не молитве. Ви:
Ја: Ако тај Николози „излечене“ педере не обраћа у Православље, каква је корист педерима? То што ће бити у паклу на једном месту, а не на другом? (јер спасења нема изван Православља). Ви:
Ја: Не оспоравам да то знање неком може бити од користи, али мени не. Ви:
Ја: Ја сам рекао: Узимајући у обзир да сте и Ви грешан и слаб човек, очито је да верујете да и Ви у једном тренутку можете постати педер. Ви сте одговорили: „Не верујем да могу пасти у тај грех, јер верујем у Бога Који ме штити, али се, понављам, не уздам у себе, него у милост Господњу. “Са овим се слажем. Прича из „Отачника“ Вам је била сувишна. Ви:
Поента приче о авви Агатону је, дакле: Ви можете признати да сте педер, ако то Вам то неко каже, али не и јеретик? Ви како хоћете. Ја не признајем ни да сам јеретик ни да сам педер. Ви:
Ја: Понављам: мени ни један педер није био нити ће ми бити близак. Зашто? Зато што је грех његов „грдан“. Недружењем са њим, стављам му до знања да уколико жели да буде у близити здраве особе, Богом благословене полне орјентације, мора, најпре, да се излечи од своје болести. Ви:
Ја: Зар од педера „који је спреман да се бори“ нема опасности? Зар је заражен вирусом мање опасан по околину само тиме што је спреман да се лечи? Он се бори (и тако може да се бори годинама), али је ту – у Цркви. Можда ће неког од Ваших напаствовати у том периоду борбе, размислите! Ви:
Ја: То ћемо оставити читаоцима да просуде. Ви:
Ја: Слажем се. Ви:
ЈА О ТОМЕ КАКО СЕ ОТПАДА: Колики је чији допринос, Бог зна. У случају људи који јавно говоре, постоји једна велика опасност. Она се не сме изгубити из вида, а кристално јасно се очитује на следећем примеру. Митрополит Амфилохије и владика Атанасије су се борили некада за српство, обилазили фронтове и гробља, вршили опела. Али, од тренутка када су им Американци припретили Хашким трибуналом, ова двојица постају издајници вере. Косара Гавриловић, ћерка предратног министра и дипломате Милана Гавриловића: "Негде пред крај рата у Босни, или одмах потом, не сећам се више тачно године, радила сам као преводилац за једног од њих. Била сам с њим у америчком Конгресу када је оптужен за етничко чишћење. Био је то Владика Атанасије кога сам добро познавала, поштовала и изузетно волела. Знала сам да није крив за оно за шта га оптужују. Знала сам то не зато што сам га познавала и волела, већ због тога што сам му гледала лице и чула глас којим је одговарао, а пре свега због тога што оптужбе нису имале никаквог смисла. Нико нормалан није могао сматрати његова дела – која, узгред, никада није порицао – ичим другим до чиновима храбрости и хуманости. Ниједан суд у свету не би му никада судио – осим, наравно, суда у Хагу. Не знам да ли га Хаг оптужује и за неке друге злочине. Нити знам какве оптужбе би могле бити подигнуте против Митрополита Амфилохија. Не знам ни да ли Стејт Департмент стварно има необориве доказе за наводне злочине ова два јерарха. Не знам и то није важно. Оно што јесте је да су они криви за нешто друго: уплашили су се, и понели се као кукавице. Плашити се није грех. Свети апостол Петар се уплашио и подао страху, али га то није спречило да чује кукурикање петла. Покајао се и заплакао. Али, Амфилохије и Атанасије нису се само понели као кукавице – они су то и постали. А када су постали кукавице, њих двојица од тројице најстаменијих и највећих бранилаца Православља, православне истине и српског православног народа, постали су и главни заговорници Западне Европе, Америке, њихових вредности, њихових потреба и њихових планова за Нови светски поредак. И, још горе, не само што су сагрешили, већ су сачинили и потпуно нов концепт Цркве, њених догми, целе наше вере, не би ли свој грех оправдали. И тако се нова јерес појавила у Србији.“ И Ви сте цитирали информације које је госпођа Косара изнела (http://borbazaveru.info/content/view/6705/). Дакле, господине Димитријевићу, чувајте се да и Вас не преуме. Ко има уши да чује, нека чује. Ви:
Ја: Ја Вама нећу рећи да ми инсинуирате оно што нисам рекао. Ваше речи ћу приписати Вашем неразумевању, услед непажљивог читања. Ви:
Ја: „Сујета је, дефинитивно, мој омиљени грех“ (из филма „Ђавољи адвокат“). Ви:
Ја: То што сте писали о Трампут било је у стилу писања хороскопа: „може да буде, али не мора да значи“, тако да Димитријевић, у случају потребе, има одступницу и задржава пиједестал непогрешивог аналитичара. Ви:
Ја: Треба ли за ово коментар? Ви сами признајете оно што ја критикујем. Садили сте тикве са црним ђаволима. Ви:
Ја: Ако је „остао“, то значи да је такав и био. А у претходном одговору тврдили сте супротно: да је Мирољуб Петровић улазио у наше храмове, да се крстио православно, па нисте знали ко је док се није разоткрио. Сада потврђујете оно што упорно тврдим: Мирољуб Петровић је такав одувек и био, само што га Ви нисте препознали (или јесте, али сте сматрали да су секташки креационистички аргументи јачи од православних). „Сарађивао је и са Сетигором“... И у тој прљавој работи, дакле, учествовао је митрополит Амфилохије. Ви:
Ја: Ко је шта и како свирао, Бог зна. А на крају ће се показати да ли је боље уопште не свирати, или свирати меланхоличне и сладуњаве мелодије, које вуку у грех. Ви:
Ја: Нисте Ви смутљивац, Ви сте колебљивац. Ви:
Ја сам рекао: Данас, такође, чините нешто веома саблажњиво. Молим Вас да ово схватите најдобронамерније. Ради се о Вашем политичком ангажовању. Ви сте у томе раме уз раме са највећим антисрбима и нељудима. Ви:
Ја: Да није Ваше политичке острашћености, тон Вашег одговора би био сасвим другачији. Не, моје писање нема везе са Вашим политичким ангажовањем. Ваше политичко ангажовање сам поменуо у контексту моје тврдње да је играње пинг-понга Ваша карактерна особина - да се загрејете за неку идеју, или афирмацију неке личности (пинг), а после дугог времена – када се тај на овај или онај начин покаже као погрешно - крећете са јавним самооправдавањима и критиком те идеје или личности (понг). И то у стилу: „Ја нисам могао да знам, јер он тада није био такав“ (иако је тај и тада био такав, али Димитријевић то није видео). Или у стилу: „Ја сам и говорио да се може десити да он буде и овакав“. Ви:
Ја: Да, господине Димитријевићу, Ви сте се удружили „са црним ђаволом Савеза за Србију”. И не само да ја у то верујем, него то знам. „Кад би и ти знао, бар у овај дан твој, оно што је за мир твој! Али је сада сакривено од очију твојих” (Лука, 19,42). Ви сте сада у ђавољем колу, са двоструком улогом: у њему сте и играч и члан оркестра (с тим што вам мелодије други компонују). А све ово ће остати као неизбрисив траг, када и онима који имају „касно паљење“ или помањкање памети, постане јасно да је читав покрет такозване данашње опозиције само конгломерат америчких послушника, укључујући и челника партије у којој сте политички саветник. Кад то време дође, нећете моћи да кажете како Вас нико није на време упозорио, већ се Станковић појављује као закаснели пророк. Нећете имати ни изговор да „они нису били такви“. Ово свако треба да зна: Оно што је Вук Драшковић био Слободану Милошевићу, то је Бошко Обрадовић Александру Вучићу. Лажна опозиција и лажна десница. Производ обавештајних служби. У првом случају Јовице Станишића и ДБ-еа, у другом страних. Двери су ту ради каналисања народног незадовљства. А то што се, још увек, Бошко Обрадовић (наводно) бори за породичну Србију“, то је само зато што још увек није на власти. Када његови амерички налогодавци буду одлучили да је тренутак, он ће доћи на власт и преко ноћи ће се преумити. Немојте се зачудити када он постане највећи борац за права педера. Кажу да су Вук Драшковић и Даница Драшковић преумљивани у једном подругу у Кнез Михајловој... Ваш Бошко је већ преумљен доларима и еврима. А оно мало што је још остало у њему за преумљивање, биће преумљено ињекцијама, финансијским, наравно. Ви:
Ја: Са зараженима се не другује, већ се изолују у карантин. Ви:
Ја: Ни ја Вас. Далеко од тога. Моја намера је искључиво била да Вас упозорим, с обзиром да сте у сфери црквене проблематике промовисани у „православног публицисту“ – да свако Ваше застрањивање може имати тешке последице по многе који у Вама виде узор. Ви сте, истина, такве више пута позивали „не куните се у Димитријевића“, али има и оних који Ваше позиве нису чули нити прочитали. Дакле, ја се не бринем о Вашој души, довољно сте Ви „велики“ да се сами бринете о њој. Ви:
Ја: Надам се да ћете и Ви оштре тонове у мом писању тако схватити. Ви:
Ја: Бог Вам добро дао.
|
|
Последњи пут ажурирано ( четвртак, 04 јул 2019 ) |