Епископ Средњезападно-амерички Лонгин примио је новопостављеног Архиепископа Цариградске патријаршије за Америку Елпидофороса у манастиру Св. Саве - највећој српској светињи ван Србије после Хиландара!
Откуда то да овај опаки фанарски екстремиста посети баш епископа Лонгина и манастир Св. Саве и то баш сада пре одржавања Црквено Народног Сабора у манастиру Нова Грачаница?! Лонгин каже да је дошао да се “поклони” моштима Св. Мардарија и да посети први српски манастир у Америци. Да ли су то заиста прави мотиви ове посете? Колико треба бити наиван па поверовати да је висока делагација Фанариота заиста дошла да се поклони моштима једног српског светитеља (или варварског по фанарској терминологији) када знамо да Фанариоти не поштују ни Св. Саву, којег ни после 8 векова немају у свом календару?! Изгледа да је мотив и циљ ове посете био сасвим другачији. Очигледно је да је својом осионом и надменом посетом Елпидофорос хтео Лонгину да стави до знања да више не може седети на две столице, а уједно желео је да обележи „своју територију“, односно да покаже да ће Српска Православна Црква у Америци постати прва жртва новог фанарског освајања, као што се десило у Украјини. Такође, желео је да Лонгину одреди „смернице рада“ на предстојећем Црквено Народном Сабору и да спречи свако супротстављање још једном фанариотском разбојништву.
Ко је у ствари нови Грчки архиепископ Елпидофорос? (чије име иронично значи „носилац наде“) Што би наш народ рекао: „од зла оца, од горе матере“. Ради се о мрачном и морално посрнулом човеку – ноторном хомосексуалцу и, наравно, најексремнијем заговорнику фанариотске експанзионистичке идеологије. Његова огрезлост у содомски грех је толико позната међу Грцима у Америци да има многих међу њима који га не признају за новог архиепископа. За Фанар, он је прави човек, на правом месту, а за православне свих осталих јурисдикција у Америци – аждаја која отворено прети да их прождере. Он је заменио благочестивог архиепископа Димитрија, којег је патријарх из Стамбола одмах свргнуо чим је изјавио да не признаје фанарску политичку креатуру у Украјини за истинску цркву. (иначе архиепископ Димитрије био је од свих православних епископа поштован и уважаван) Чим је ступио на архиепископску катедру Елпидофорос је свечано изјавио да ће за време његове управе над Грчком Архиепископијом у Америци бити успостављена једна - јединствена православна јурисдикција под омофором Цариградског патријарха! Питате се вероватно како је то могуће? Исто као и у Украјини, односно много лакше. Истамбулски патријарх прогласиће све православне јурисдикције у САД за неканонске. Епископима дотичних епархија биће понуђено да признају власт Цариградског патријарха или да напусте своје епархије (Западноамерички Максим се већ одрекао своје епархије својим потписом на Криту). Као и у Украјини, овај предстојећи потез Цариграда биће координисан са Стејт Департментом, а обзиром да се овде у Америци сви налазимо под њиговом шапом, исход ће бити поражавајући по све православне, а нарочито по епархије СПЦ.
Кажу да слика говори много више од речи, а ево и једног савршеног примјера: Погледајте само какав је став заузео Елпидофорос и какав му је израз лица. На његовом лицу се види нескривена осионост и гордост. Несумњиво је да он на овој слици одаје утисак да је он газда и да има остале под својом влашћу. Његово лице са једва приметним злурадим осмехом је лице освајача који је сигуран у победу.
За тим погледајте епископа Лонгина – он делује снуждено, понижено и утучено, док га са стране његов нераздвојни пратилац и пријатељ-ипођакон студиозно стреља очима. Његов плави сако готово савршено се уклапа у плаву боју бездана, па изгледа као да је део фреске.
А онда погледајте само шта се то налази иза, односно изнад Лонгина и његовог ипођакона – налази се фреска Страшног Суда и детаљи мучења грешника у паклу. Изнад Лонгинове главе види се страшна змија која као да се спрема да му „попије очи“ сваког момента. Изнад змије види се анђео који у пакао гура калуђере и једног епископа! Пошто се ова посета фанариотксих разбојника десила у понедељак по Ивањдану, ту је и икона Св. Јована Крститеља који као да виче иза сабраних епископа: „Покајте се за своје грехове и не чините оно што сте наумили“! Заиста, ништа се не дешава случајно и да су учесници овога злослутног сусрета бирали где ће се сликати, не би прикладније место изабрали.
И тако, Лонгин који је се недавно клео на верност Србству на прослави Видовдана у организацији Српске Народне Одбране у Чикагу, сада показује неко сасвим друго лице. Од како се распламсала црквена криза у Украјини почео је као про-руски „хард-лајнер“ па је чак игнорисао Грке и није са њима саслуживао у Недељу Православља, већ је овај празник прославио само са Русима . Онда је за то примио пацке „одозго“ па је за тим прешао у заштиту самопроглашеног потомка мајмуна и фанарског агента Максима Васиљевића на заседању Синедриона у Београду, а сада је понизно – поданички примио Фанариоте и то у манастиру Св. Саве.
Које је у ствари право лице епископа Лонгина? Изгледа да ни он сам то не зна. Оно што је сигурно, то је да његово лице не изгледа добро. Сви примећују да се потпуно изобличило у последње време. Ретко ћете видети живог човека са тако истраумирано модром бојом лица, коју човек добија непосредно пре или после масивног срчаног удара или шлога - када већ наступи смрт.
Као лекар, само на основу ове слике могу поуздано дијагностиковати да Лонгин има хипертензију ( висок крвни притисак) Међутим изгледа да не постоје физиолошки разлози за то. Они који су у његовој непосредној близини (наши сарадници) сведоче да умерено конзумира алкохол, није гојазан, води рачуна о исхрани, па чак по мало и вежба. То онда значи да је узрок његовог мучног и очајног стања психичке природе - односно ради се о особи којој је оптерећена савест! Када човек ради нешто против своје савести онда је то прави пакао! Не треба му већа осуда! А шта то Лонгин ради против своје савести? То он најбоље зна.
Ако са Лонгином упоредимо Максима, који не верује у Бога нити у бесмртност душе, његово лице има привидно блаженство попут педофила, па чак некада може деловати и дражесно. Пошто му је савест потпуно спаљена, он нема унутрашњих душевних конфликата, па тако спокојно разара Српску Цркву и то из дубоких идеолошких убеђења. За разлику од Максима, Лонгин невољно и нерадо одрађује „задатке“ који су му одредиле тајне службе које га држе у шаци и зато страда од своје савести, што се на његовом лицу да видети. Да може искочио би из своје коже! Али из своје коже се не може и једини излаз је послушати Св. Јована Крститеља који вапије: „покајте се јер се приближило царство небеско“!
Сваки грех и сваку мрљу српски народ ће опростити, па чак и заборавити, али издају никада! Издајник вечито остаје жигосан како у овом, тако и у оном свету!
Дописник "Борбе за веру" из Лос Анђелеса
С.Ј: