БИБИЈАKО САСТИПЕ!

Овако је у Београду прослављен једини ромски празник

Бибијако састипе, бибијако састипе, после сваке песме одзвања под белим шаторима на прослави јединог ромског празника.

Бибијако састипе код Данијела и Жаклине, са три слике деце и централном иконом тетке Бибије - дочекује нас на улазу у пространо двориште. Ромска застава вијори се на врху куће.

Сви су овде: фамилија, родбина, пријатељи и прве комшије породице Томислава Ђорђевића, овогодишњих домаћина ромског празника посвећеног Бибији.

Четири недеље пред Васкрс Роми обележавају свој једини празник у част Теткице, неканонизоване светице којој се моле за здравље деце.

- Сви Роми славе ту славу и то је једина ромска слава коју ми стварно имамо. Славимо ми наше, српске славе: Светог Николу, Ускрс, Божић... Али ово је једина слава коју имамо. То је дечји празник. Kад кажемо "бибијако састипе", ми се молимо за здравље све наше деце. И наше и српске - причају нам домаћини.

На километар од улаза ођекује музика са разгласа, оре се народњаци, звук се ломи о збијене куће. Деца трче обучена у оделца, зализана и весела: личи на славље као свако друго. А није.

Олтар посвећен заштитници насред је дворишта. Украшена погача, тамјан и цвеће на столу су с иконом Бибије. Све заједно представља олтар око кога се читав обред одиграва. Он је окренут ка музици, ка њему гледају сви који уђу, а око њега се преноси и слава следећем домаћину.

- То се слави ко зна кол’ко, да не кажем 200, 300, 400 година. Традиција. Одувек се слави - уводи нас у обичаје домаћин Томислав Ђорђевић, у Умчарима познатији као - Тома Цимба.

Гости долазе већ у 11 сати. Ни најјаче сунце у подне никоме не смета - игра се и пева. Музичаре ките новчаницама. Најсрећнија су деца којој домаћини уручују пакетиће пуне слаткиша, јер ово је ипак у њихово здравље.

Два сата касније ред је да тек пристигли свештеник пресече колач и славу преда новом домаћину, добровољцу. Појање и "Оче наш" означава крај свештеничког боравка на слави. Чим је молитва завршена, са свих страна из свег гласа чуло се: "Бибијако састипе!" Уз овације наставља се журка.

- Обичај је да однесемо славу у кућу новом домаћину, поседимо тамо 15-20 минута, па се враћамо назад. Одмарамо се, а онда нас купе аутобуси и одлазимо у свечану салу где нас чека журка и где се цело насеље скупља и слави до зоре - узбуђен је Цимба.

Три тигања

______________________________ _____________________________

________________________________ ______________________________

Негде при крају славља, домаћини су кроз шатор кренули са три тигања у којима је горела ватра. Свако од гостију добио је мало тамјана које су потом бацали у ватру.

- Овако се прославља, баца се у ватру за здравље и срећу, за нашу децу - брзо је делећи тамјан добацила домаћица, а потом нестала провлачећи се кроз гужву и дим.

Kо је Бибија?

Према предању, Бибија или Тетка ишла је од врата до врата кроз једно село са два своја јарета у време када је харала колера. Нико није хтео да је пусти у кућу до сиромашне породице са шесторо деце. Поделили су са њом парче хлеба, а она је њихову болесну децу те ноћи излечила. Од тада православни Роми широм света славе Бибију, молећи се тако за здравље деце. У појединим деловима Бибија се слави око дрвета, обично око крушке коју украшавају. Чудотворна тетка Бибија је 1929. добила своју икону.