Старац Теофилакт, из келије Светог Артемија, је био подвижник и безмолвник, читавог живота се придржавао строгог поста и није јео чак ни уље. Једном приликом је прихватио ученика, будућег оца Арсенија, и лаконски му рекао:
"Слушај, чедо моје! Ако останеш код мене, хтео бих да у твом животу постоји одређени ред. Без тога никада нећеш постати монах. Окрени се унаоколо и погледај ствари које ти показујем. Тамо је крчаг, тамо чаша, тамо бокал, тамо двопек и све што видиш. Хоћу да се увек налазе на тим местима. Ако на почетку погрешиш, први пут ћу те подсетити на право место ствари, али други пут нећу трпети. Ако и трећи пут наставиш да правиш неред, замолићу те да узмеш своје ствари и да одеш, да не би узнемиравао мене ако већ не желиш да сам имаш користи." Једно од најизразитијих обележја ових блажених подвижника било је строго очување поретка. Човек, који је донео одлуку да поштује одређени поредак, задобија одлучност и одважност. То је веома важно за монашки живот, јер је он непрестана и сурова борба.
Извор: „Светогорске стазе“