Декан Богословског факултета обавестио Синод због чега не може да смени владику Максима и Марка Вилотића
Владика Игнатије између црквених и државних закона
У Патријаршијском двору у Београду јуче је после дуже паузе одржана седница Светог архијерејског синода СПЦ на чијем се дневном реду нашао и допис декана Богословског факултета Београдског универзитета епископа браничевског Игнатија (Мидића).
Он у допису обавештава „црквену владу“ о разлозима због којих не може да спроведе синодску одлуку о смени двојице предавача највише образовне установе СПЦ – епископа западно-америчког Максима (Васиљевића) и Марка Вилотића, секретара владике диселдорфско-немачког Григорија (Дурића).
Како Данас незванично сазнаје, Синод, којим је јуче председавао поглавар СПЦ Иринеј, није одушевљен декановим ставом.
Владика Игнатије, како се спекулише у врху СПЦ, обавестио је Синод да из законских разлога, с обзиром да је Богословски факултет део Београдског универзитета, не може да спроведе одлуке о смени владике Максима, редовног професора на Катедри за Патристику и доцента Марка Вилотића на Групи на хришћанску философију и религиологију, јер би тиме прекршио више државних закона – о високом школству, универзитету, раду.., који је овај факултет дужан да поштује.
Богословски факултет је синодску одлуку примио 24. јула, а на његовом званичном сајту владика Максим и Марко Вилотић налазе се и даље на листи наставника и сарадника. Да ли ће они редовно започети нову школску годину 1. октобра, зависи од декана, који чека званичан одговор Синода.
У врху СПЦ незванично коментаришу да се Богословски факултет због синодских одлука за које се тврди да су преседан у црквеној пракси, нашао у процепу између црквених и државних закона и да би овај случај зависно од садржаја синодског одговора декану могао да заврши као тема на наредном заседању Светог архијерејског сабора. Са евентуалним јучерашњим ставом Синода требало би да буде упознато и Наставно-научно веће Богословског факултета, чија је седница заказана за 30. септембар.
Синод је 8. јула одлучио да се владика Максим и Марко Вилотић смене из „јавности тешко објашњивих разлога теолошке природе“, како је за Данас поводом овог случаја раније изјавио синодалац и портпарол СПЦ епископ бачки Иринеј (Буловић). У интервјуу за наш лист владика бачки је тада негирао да „гаји личну нетрпељивост или мржњу према свом бившем студенту, а сада млађем сабрату у епископској служби владици Максиму“, иако га је у преписци са поглаваром СПЦ и председавајућим Синода, као главног кривца за смене на Факултету прозвао епископ бивши захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић), духовни отац владике Максима и Григорија.
У писмима, која су доспела у јавност, патријарх је негирао кривицу свог имењака владике бачког, тврдећи да је синодска одлука о смени једногласна и тражећи да духовна деца архимандрита Јустина (Поповића), ког је СПЦ 2010. прогласила за свеца, своје несугласице реше између себе.
Данасови извори тврде да је и прошле недеље, на освећењу заветне троолтарне цркве оца Јустина у манастиру Ћелије, које је окупило већину „јустиноваца“, укључујући и владике Атанасија и Иринеја (Буловића) и чланова Синода, међу којима је био и епископ крушевачки Давид (Перић), који је преко сајта своје епархије највише нападао владику Атанасија поводом преписке са патријархом, атмосфера међу архијерејима била тешка и напета. Прича се да је, наводно, већина владика избегавала разговор о смени на Богословском факултету.
Спорна синодска одлука донета је после мајског Сабора на коме је расправљано и о ставовима владике Максима о украјинском црквеном случају и питању аутокефалије, о чему је он пре саморског заседања јавно полемисао са владиком бачким. Владици Максиму, осим извињења, на Сабору није изречена никаква епитимија – црквена казна, али му је Синод потом, како је процурело у јавност, замерио што је о тој теми поново говорио у јавности, покренувши и нека административна питања која се тичу Статута универзитета, као богословска која се тичу „неопходности наставе у духу верности Светом писму и светом предању Цркве“, што би у случају спровођења синодске одлуке у будућности могло да угрози положај владике Максима као епархијског архијереја.
У црквеним круговима спекулише се и о могућој политичкој позадини овог случаја, јер је владика Максим један од критичара косовске политике актуелне власти и један од епископа коју су тражили од патријарха да се повуче „фалсификовано“ завршно саборско саопштење портпарола СПЦ и објави аутентички документ, који се највише разликује у делу, који се тиче посете председника Србије Александра Вучића Патријаршији, током последњег мајског заседања Сабора, на коме је председник Републике нападао и чак претио појединим владикама. Саопштење владике бачког није повучено са сајта СПЦ, а он сам је негирао да је реч о фалсификату.
Без обзира на то, црквени извори упозоравају на могуће „дисциплиновање“ СПЦ, јер наводно Вучичев режим не жели да се Црква још једном званично огласи против признавања самопроглашне независности Косова и Метохије, његове поделе и разграничења, које Вучић заговара.
Иако их нико није помињао, Вучић и његови саветници сами су се јавили, тврдећи да немају никакве везе са сменама на Богословском факултету, а патријарх се одмах по писању Данаса о овом случају нашао у Председништву Србије, где га је председник пред камерама обавестио да је „недужан“. Без камера, наводно су разговарали и о заједничком црквено-државном обележавању осам векова самосталности СПЦ.
Вучић на обележавању јубилеја?
У складу са одлукама мајског Сабора, централна прослава 800 година аутокефалности СПЦ одржаће се од 6. до 9. октобра у манастиру Жича и Београду. Како је најавила Информативна служба СПЦ, 6. октобра у Жичи требало би да сви архијереји присуствују саборној свечаној литургији. У саопштењу се не наводи да ли су на прославу позвани црквени званичници из других помесних православних црква, као што је обичај у оваквим приликама. Свечана академија требало би да се одржи 8. октобра у Центру Сава, а Данасови извори спекулишу да би на њој наводно требало да се обрати и Александар Вучић. За 9. октобар најављено је отварање изложбе „Осам векова уметности по окриљем СПЦ“ у Музеју СПЦ у Патријаршијском двору. Данасови извори сумњају да ће се у Жичи и Београду окупити све српске владике, јер су им, наводно позивнице касно послате. Поједини црквени кругови доводе у питање и одржавање јесењег Сабора, који је требало да буде посвећен црквеној просвети и то због окупљања поводом јубилеја, за које готово нико не верује да би могло да се претвори у саборско заседање.
Извор: Јелена Тасић, "Данас"