Одлука Светог Синода Руске Православне Цркве:
- Прекидамо молитвено и евхаристијско општење са оним архијерејима Грчке Цркве који су ступили или ступају у молитвено и евхаристијско општење са представницима украјинских неканонских расколничких заједница.
- - Свети Синод Руске Православне Цркве опуномоћује Свјатјејшег Патријарха Московског и целе Русије Кирила да престане да помиње Блажењејшег Архиепископа Атинског и целе Грчке у диптисима у случају да Предстојатељ Грчке Цркве почне да на богослужењима помиње вођу неке од украјинских расколничких група или предузме друга дејства која сведоче о његовом признавању украјинског црквеног раскола.
Како је саопштио званични сајт Руске Православне Цркве „Патријаршија.ру“ (Патриархия.ру), 17. октобра 2019. године, на заседању Светог Синода Руске Православне Цркве, усвојена је изјава о ситуацији насталој после ванредног заседања Архијерејског Сабора Грчке Православне Цркве 12. октобра 2019. године поводом украјинског црквеног питања (журнал № 125).
У саопштењу са патријаршијског сајта се, између осталог, каже:
>>Чланови Светог Синода Руске Православне Цркве упознали су се са документима ванредног Сабора ГПЦ од 12. октобра 2019. године објављеног у медијима, посебно са саопштењем Сабора и рефератом Блажењејшег Архиепископа атинског и целе Грчке Јеронима „Аутокефалија Цркве Украјине“, у коме се предлаже „признати... аутокефалију Православне Цркве независне Украјинске републике“.
Пошто самоуправна Украјинска Православна Црква на челу са митрополитом кијевским и целе Украјине Онуфријем, која обједињује 95 архијереја, више од 12 хиљада парохија, преко 250 манастира и десетине милиона верника, пребива у канонском јединству с Руском Православном Црквом и никоме се није обраћала за аутокефалију, очито је реч о признавању расколничке заједнице у тој земљи.
Константинопољски патријарх Вартоломеј је више пута изјављивао да митрополита кијевског и целе Украјине Онуфрија признаје за јединог канонског поглавара Православне Цркве у Украјини (последње такво саопштење издао је на синаксису предстојатеља Помесних Православних Цркава у јануару 2016. године). Међутим, од краја 2018. године патријарх Вартоломеј је променио своје претходне изјаве и без канонских пуномоћја „васпоставио у чин“, без покајања и одрицања од раскола, оне који су из њега били низвргнути, анатемисани или никада нису примили канонску хиротонију или чак формално апостолско прејемство./…/
О тешком положају Украјинске Православне Цркве након анти-канонског озакоњења украјинског раскола од стране Константинопоља, о насиљу и прогону над њеним верним чадима, које су покренуле бивше власти Украјине, Руска Православна Црква је више пута обавештавала јерархију Грчке Православне Цкве. 9. октобра 2019. - неколико дана пре поменутог ванредног Сабора Грчке Цркве - Патријарх Московски и целе Русије Кирил обратио се Блажењејшем Архиепископу Атине и целе Грчке Јерониму братском поруком која садржи позив да се суздржи од једностраних акција и да не доноси
„исхитрене одлуке све док Дух Свети не сабере поглаваре свих светих Божијих Цркава и не умудри их скупа у име целе Свете, Саборне и Апостолске Цркве да нађу решење које ће свима одговарати и које ће послужити за превазилажење тренутне кризе."
Жалосно је да је потребу за журним и једностраним признавањем неканонске расколничке заједнице, Блажењејши Архиепископ Јероним, засновао на низу погрешних и лажних аргумената, више пута оповргнутим не само од јерархије, научника и теологе Руске Православне Цркве, већ и од стране многих угледних архипастира, пастира и теолога Грчке Православне Цркве.
Не одговара истини тврђење Блажењејшег Архиепископа Јеронима да је
„Православна Цркве Украјине... вагда остала у канонској црквеној јурисдикцији Матере Цркве – Васељенске Патријаршије“.<<
Синод Руске Цркве даље наводи низ историјских докумената и чињеница које оповргавају тврђењa Архиепископа Јеронима и такође каже да „не одговара истини ни тврђење Блажењејшег Архиепископа Јеронима
„да због одсуства Московске Патријаршије“ на Критском сабору 2016. године, „није било могућности да се разговара о питању признавања аутокефалија“.
Даље у изјави Синода РПЦ стоји да су „аргументи наведени у реферату Блажењејшег Архиепископа Јеронима о правоваљаности слеђења позиције Константинопољске патријаршије и раније више пута оповргавани и да је пунота Грчке Православне Цркве по том питању подељена, те да постоји одсуство једномислија међу јерарсима Грчке Цркве, али су игнорисани гласови који нису били сагласни с признавањем украјинског раскола“.
Као противнике подршке расколнику Вартоломеју и украјинским расколницима, Синод РПЦ истиче и цитира аргументе митрополита китирског Серафима, митрополита новосмирнског Симеона, митрополита керкирског Нектарија, који је позивао да се „одложи усвајање одлуке“ и апеловао на Грчку Цркву „да узме на себе улогу посредника“, како би се отпочео дијалог између Константиопољске и Московске патријаршије.
У изјави Синода РПЦ опширно се цитира митрополит пирејски Серафим:
>>Митрополит пирејски Серафим, познат као стручњак за црквено и канонско право, представио је Сабору не само свеобухватну студију, у којој је уверљиво одбацио аргументе изнесене у реферату поглавара Грчке Цркве, већ је у својим усменим иступањима оштро критиковао такозвани „Урединитељски сабор“ расколника. Он је истакао да такозвани "Ујединитељски сабор" нема силу, јер се састојао од лаика, а давање аутокефалног статуса овој непостојећој "црквеној "структури такође се показује неважећим"<<. Митрополит Серафим је даље је напоменуо да сви покушаји да се то „канонско безакоње“ оправда аномалном канонском праксом, „позивајући се на отоманску окупацију Цркве“ и тежак период када је низ Помесних Цркава директно зависио од Константинопољске патријаршије, „потиру канонски црквени поредак Светих Васељенских Сабора“.
„Тражио сам,“ каже митрополит Серафим, „од Светог Синода Цркве Грчке да сазове Свеправославни Сабор ради решавања овог сложеног питања, у које се, нажалост, умешала геополитика или чак геостратегија, које утичу на све поглаваре Аутокефалних Православних Цркава. Истовремено, скренуо сам пажњу Синодалној комисији за међуправославне и међухршћанске односе да није поднела Сталном Светом Синоду и Блажењејшем Предстојатељу јерархије Грчке Цркве било какав извештај о мишљењима осталих Аутокефалних Православних Цркава о овом питању, нити процену могућих последица за јединство Цркве у случају прекида општења с Руском Црквом и њеном признавању грчких старокалендараца. У исто време, одговорио сам председнику комисије за црквено-канонска питања, да митрополит Онуфрије није имао никакве могућности да учествује на такозваном „Ујединитељском сабору“, као што ни Блажењејши Архиепископ Атински не би могао да учествује са самопроглашеним „Архиепископом Атинским“ Партенијем Везиреасом – рашчињеним ђаконом Грчке Цркве“.<<
Синод РПЦ даље наглашава да су „бројни ауторитативни јерарски скренули пажњу Сабору на критичан положај светског Православља, на потребу крајњег опреза и дубинског проучавања проблема - без журбе и притиска споља. Неколико митрополита, укључујући оне који су изостали са Сабора, писаним путем су се обратили Сабор с апелом да се одложи решавање питања.“
Оно што је посебно упечатљиво, на шта се указује у саопштењу Синода РПЦ, јесте чињеница да је епископима Грчке Цркве на ванредном заседању Сабора 12. октобра, било ускраћено право да гласају.
>>Одлуке Сабора Грчке Цркве доносе се гласањем свих учесника. Међутим, ни о питању признавања украјинских неканонских заједница, ни о питању одобравања одлука Сталног Светог Синода Грчке Православне Цркве у Украјини, епископат није гласао<<, рекао је митрополит китирски Серафим.
У изјави Синода РПЦ у закључку се каже:
„Ми негујемо молитвено општење са нашом браћом у Грчкој Православној Цркви и чуваћемо живу молитвену, канонску и евхаристијску везу са њом - кроз све оне архипастире и пастире који су се већ успротивили или ће се супротставити признању украјинског раскола, који се неће оскврнити саслуживањем с расколничким лажним јерарсима, већ ће пројавити пример хришћанске храбрости и чврстог залагања за истину Христову. Нека би их Господ укрепио у исповедничком подвигу, молитвама Светог Марка Ефеског и Григорија Паламе, Преподобног Максима Исповедника и свих оних грчких Светитеља којима су поштовани и који се поштују код нас, у светој Русији.У исто време, ми се сећамо да свети канони Цркве осуђују оне који улазе у молитвену заједницу и саслуживање са онима који су рашчињени и одлучени од општења (Апост. 10, 11, 12; Први Васељ. 5; Антиох. 2, др.).С тим у вези, прекидамо молитвено и евхаристијско општење са оним архијерејима Грчке Цркве који су ступили или ступају у такво општење са представницима украјинских неканонских расколничких заједница. Такође, не благослиљамо поклоничка путовања у оне епархије којима управљају одређени архијереји. Релевантне информације ће се широко дистрибуирати међу поклоничким и туристичким организацијама у земљама, које чине канонску територију наше Цркве.Свети Синод Руске Православне Цркве опуномоћује Свјатјешјег Патријарха Московског и целе Русије Кирила да престане да помиње Блажењејшег Архиепископа Атинског и целе Грчке у диптисима у случају да Предстојатељ Грчке Цркве почне да на богослужењима помиње вођу неке од украјинских расколничких група или предузме друга дејства која сведоче о његовом признавању украјинског црквеног раскола“.Приређивач: "Борба за веру"