„Борба за веру“ поставља дијагнозу нове болести српских новотараца: Dementia ziziulasensis
четвртак, 24 октобар 2019
       Булумента (још увек) епископа – фанариота, који, под патронатом страних обавештајних служби, раде на разбијању Српске Цркве прављењем раскола (а, по речима Светог Кипријана Картагинског, грех раскола не пере се ни мученичком крвљу), ударила је директно на „Борбу за веру“.
         
          Елем, мајмунолошко-фанариотска екипа (Игњатије, Максим, Гргур....), на антицрквеном порталу „Политикон“, објавила је (са назнаком „ексклузивно“) памфлет под насловом „Вучић преко црквених послушника припрема признање Косова“.

У самом уводу овог, иначе, непотписаног текста, износи се „ексклузива“ да „режим у Србији“, преко себи послушног „дела црквене јерархије“, конкретно – епископа бачког Иринеја Буловића и митрополита загребачко-љубљанског Порфирја Перића

>>користи верски екстремистички портал „Борба за веру“, како би напала умерене епископе СПЦ, који се залажу, како за помирење у региону, тако и за принципијелну политику према Косову и Метохији, која не може укључивати признање ових територија као независне државе.<<

Чим смо ово прочитали, било нам је јасно да овде није реч о обичној клевети, већ да је у питању нешто  много озбиљније. Наиме, ми смо код српских новотараца одавно регистровали симптоме једне нове болести. Ова болест је временом узнапредовала, а сада је, услед њиховог страха  и панике од истине коју о њиховим злоделима шири „Борба за веру“, - кулминирала. Наша дијагноза доминантне новотарске болести гласи: Dementia ziziulasensis.

Мајмунолошки памфелт са „Политикона“ недвосмислено показује да је „Борба за веру“ једини православни медијски бастион против непријатеља Српске Православне Цркве. „Борба за веру“ бескомпромисно и непоколебљиво стоји у истини, и истином се бори „веру једном предату светима (ср.Јд.1,3). А шта демони највише мрзе? Истину. Христос је о ђаволу рекао:  „Он је крвник људски од почетка, и не стоји на истини; јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори: јер је лажа и отац лажи“  (Јн. 8,44). Сваки грех дело је ђавоље. А свако своје дело ђаво настоји да изврши у мраку. Тако чине и његове слуге – екуменисти, новотарци, мајмунолози... Сви они се старају да њихова злодела не изађу на видело. Да опосле свој посао у тајности. Да униште Српску Цркву а да то њени верници ни не примете. Зато им смета „Борба за веру“. Јер „Борба за веру“ износи на светлост дана њихова непочинства и раскринкава их.

О „умереном епископу“ Игњатију, због чије смене са места декана Богословског факултета у Београду – клетве на нас бацају фанариоти и мајмунолози, доста смо писали. Овом приликом ћемо само сажето цитирати Игњатијеве хуле и јереси, да би се видело колико је опасна духовна болест Dementia ziziulasensis од које не само да је оболео Игњатије, већ је он њоме заразио многе и многе епископе, свештенике, монахе и мирјане Српске Православне Цркве.

Иначе, одлука Синода да Игњатија смени са места декана Богословског факултета у Београду је добра, али ће бити ништавна уколико он остане и даље предавач догматике. Чистку треба извести до краја. Но, не треба гајити илузије и очекивати да ће се на овом факултету десити неке драстичне промене, битне за правоверје. Јер јерес је тамо већ дубоко укорењена.

Што се нас тиче, ми ћемо, као и до сада, све пажљиво пратити и о свему благовремено извештавати наше цењене читаоце. Било какве игре, игрице, политиканства и испразне окршаје у "игри престола", беспоштедно ћемо разобличавати.

Резиме Уводног предавања из Догматике епископа браничевско-пожаревачког Игњатија Мидића:

1.     Смрт није последица греха,  као што се у хришћанству погрешно мислило. Смрт је у природи свега створеног и она не зависи од добра и зла. Зато је погрешно истицати грех као главни проблем човечанства,  искупљење од греха,  крст,  страдање,  покајање,  моралну чистоту,  испуњавање заповести Божјих са циљем да нам Бог опрости грехе. Уопште,  погрешно је мислити да су људи  нешто згрешили Богу и да се Син Божји због тога оваплотио.

2.     Напротив, етичке норме се стално мењају и зато посматрање хришћанства из етичке перспективе,  тј. из перспективе испуњавања заповести Божјих је теологија која не пије воду, и која не само да је погрешна, него наноси огромну штету Цркви, катастрофално је погубна по Цркву, разара Цркву и има трагичне последице по живот и постојање.

3.     Закони се мењају! Као што и сами видите! Некад су биле, не знам, узмите и законе, које 'оћете: божанске и не знам ни ја какве, видите да се то мења!

4.     И из Старога Завета колико су, у односу на Нови Завет, колико се то променило! Шта је све Господ променио и шта су све хришћани променили у односу на Стари Завет, а и ово је божански закон! А да не говоримо, рецимо, о моралним законима који често нас ту држе, као неко, као то је и.. мерило истине.

5.     Морал се мења! И морални закони. Све зависи то од цивилизације, од тога како коме приступи то не знам ни ја све то.

6.     Али понекад нас то држи уствари у тој некој, некој позицији да ми уствари ништа не разумемо, само се боримо као рецимо сада, не знам ни ја, ви ћете слушати наше теологе, и не знам, који заузумају ставове: да ли је хомосексуализам, јел, то је грех, а не знам ни ја, брачна заједница то је благослов од Бога и to... To cy произвољне ствари! Ако се мери то једно на основу другога, и да је ово истинито што је природно, а ово је неистинито, Боже мој "није природно". Па и то је природно! Одакле, није то пало с неба!

7.     Али су свети оци мерили на основу Царства Божијега! И зато у Царству Божијем не улази ни брак! Зато, зато што у Царству Божијем нити ће се женити, нити ће се удавати! И зато су свети оци попут Светог Максима, светог Григорија Ниског говорили да је секс грех! To je извор смрти! He из.. некога моралнога, не знам ни ја што је то природно, морално... Ко ће данас да каже... Јел то неморално?!»

8.     Испуњавање заповести Божјих није циљ хришћанства,  оно  не може решити проблеме, него нас само још више заглибљује у њих и ствара око нас врзино коло: То је погрешна вера прошлих векова,  која је бацила хришћанство на маргине цивилизације и историје,  и због које је хришћанство изгубило важну улогу у друштву.

9.     Не треба усмеравати веру ка таквој прошлости у којој се помињу грех,  страдање, крст, искупљење, опроштај, морална чистота и испуњавање заповести Божјих, него ка будућности (есхатону) у којој ће се помињати само благодарност (евхаристија).

10.  И у Православној Цркви има епископа чија је вера окренута ка прошлости, и то је негативна димензија. Али срећом,  има и оних који су окренути ка будућности и то је позитивна димензија. Студенти теолошког факултета требало би да буду на страни позитивне, есхатолошке димензије, да стражаре над њом и да је потенцирају као исправну. Јер, ако она нестане, и студенти ће за то сносити одговорност. А да би се што боље припремили за тај задатак, не треба  понављати оно што је рекла Црква,  тј. што су рекли Господ Исус Христос и Свети Оци него треба тумачити њихове речи, тачније: читати тумачења у савременој теолошкој литератури,  нарочито у књигама митрополита Зизиуласа.

+ + +

„политикон“:

ЕКСКЛУЗИВНО: Вучић преко црквених послушника припрема признање Косова

>>Како за наш портал сведоче извори блиски СПЦ, актуелна власт у Србији припрема обрачун са непослушним епископима унутар СПЦ, како би успоставила себи послушну јерархију преко које ће лакше издејствовати признавање Косова. Ево о чему се ради. Режим у Србији који манипулише делом црквене јерахије, а ради се о епископу бачком Иринеју Буловићу и митрополиту загребачком Порифирију (која крије тешко здравствено стање актуелног српског патријарха) користи верски екстремистички портал „Борба за веру“, како би напала умерене епископе СПЦ, који се залажу, како за помирење у региону, тако и за принципијелну политику према Косову и Метохији, која не може укључивати признање ових територија као независне државе.

Борба за веру је, тако, изашла са саопштењем којим напада епископа браничевског Игњатија Мидића, који је уједно декан Православног богословског факултета у Београду, јер је одбио да попусти притиску и са факултета отпусти два, режиму нелојална професора, Марка Вилотића и епископа западноамеричког Максима Васиљевића.

Обрачун са Мидићем значи обрачун са гласом разума унутар СПЦ Каква је игра, заправо у питању? Вучић у цркви жели људе који су слични њему. Оне који глуме екстремни национализам, али кроз њега испуњавају све захтеве испоручене од стране иностраних спонзора.

Управо због тога епископ бачки тренутачно глуми русофила и противника одлуке васељенског патријарха Вартоломеја да додели аутокефалност православној цркви у Украјини, док митрополит Порфирије Перић организује медијске хајке на умерене српске владике преко страначких таблоида као што су Информер, Курир и друга опскурна гласила. Да ствар буде до краја трагикомична нико од нападнутих епископа није присталица патријарха Вартоломеја, већ настоје за СПЦ издејствовати уогу помиритеља завађене браће, што је супротно политици мржње и страха коју заговарају владике лојалне режиму.

Све се ово дешава у вријеме док су поглавари и једне и друге украјинске црквене јерархије у редовоној комуникацији како би се раскол, коначно, братски превазишао и док амерички архиепископ цариградске патријаршије Елпидофор, посредништвом Антиохијске патријаршије, одржава састанак са другим човјеком руске цркве, митрополитом волоколамским Иларионом Алфејевим у Њу Џерзију у циљу превализажења проблема између двије православне патријаршије.

Циљ је да се у региону и даље одржава атмосфера напетости, тензија и страха, како би се лакше дошло до признања Косова, а затим до заоштравања политичке ситуације у Босни и Херцеговини, Црној Гори и Македонији, то јесте даљње ескалације етничких напетости у региону, а ради одржавања тренутне политичке олигархије председника Вучића на власти у Србији.<<

Последњи пут ажурирано ( петак, 25 октобар 2019 )