Јуче, у 19:30, објавили смо информацију коју је врх Београдске патријаршије покушао да сакрије – да се у Београду налази висока делагација расколника са Фанара. Већ у 22:55, под притиском извештавања „Борбе за веру“, званични сајт српских екумениста и новотараца „СПЦ.рс“, објављује саопштење „Информативне службе Српске Православне Цркве“, односно епископа бачког Иринеја Буловића, у коме се потврђује тачност извештавања „Борбе за веру“:
>>Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 25. октобра 2019. године у Патријаршијској резиденцији у Београду посланство Константинопољске Патријаршије које је предводио Високопреосвећени Митрополит пергамски г. Јован.
Посланство Константинопољске Патријаршије чинили су и Митрополити галски г. Емануил, адријанопољски г. Амфилохије и силивријски г. Максим, као и јерођакон Григорије, секретар Цариградске Патријаршије. У разговору су учествовали чланови Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве: Митрополит дабробосански г. Хризостом, Епископи бачки г. Иринеј, шумадијски г. Јован и крушевачки г. Давид; као и Митрополити црногорско-приморски г. Амфилохије и загребачко-љубљански г. Порфирије.<<
Саопштење епископа бачког је, као што видимо, врло шкрто – осим навођења учесника сусрета нема ни једне битне информације. А то, по ко зна који пут, потврђује оно што je општепознато: свако своје (зло)дело ђаво настоји да изврши у мраку и тајности, што се види и на примеру сусрета водећих српских и фанарских екумениста у Београду.
Међутим, упркос вербалне шкртости епископа бачког, неки детаљи из његовог саопштења просто боду у очи.
Шта је спорно?
Синод чине Хризостом дабробосански, Иринеј бачки, Јован шумадијски, Давид крушевачки и патријарх Иринеј.
Шта ће онда тамо Амфилохије и Порфирије? У ком својству су били присутни? Ко их је позвао? Ко их је делегирао? Зашто баш њих двојица, а не неки други епископи? Рецимо, правоверни епископи банатски Никанор и епископ ваљевски Милутин? Због чега баш Амфилохије и Порфирије? Шта им је заједничко?
Заједничко им је да су паписти, да су екуменисти и новотарци, што ће рећи – непријатељи Српске Православне Цркве.
Порфирије је ту и као десна рука Иринеја Буловића. А Буловић има моћ. Ко ће њему да забрани да доведе Порфирија? Притом, Порфирије је усташофил, због чега му у једра дува и хрватска обавештајна служба.
А Амфилохије? Зар он и Буловић нису у свађи? Зар они нису предводници два супростављена епископска клана? Па, драги читаоче, и јесу и нису. Како им кад затреба.
Буловић не би позвао Амфилохија на састанак са фанариотима, али он је главни човек Вартоломеја истанбулског за прављење раскола у СПЦ. А Вартоломеј је амерички човек. И Амфилохије је амерички човек. Па ко ће онда Амфилохију, као америчком човеку, забранити да буде на сусрету у Патријаршији? Притом ваља напоменути да су Американци Амфилохија још давно уценили Хагом, па му је то додатни мотив (уз његову добру вољу) да буде послушан, што би се рекло, „као бела лала“.
А чији су људи Никанор и Милутин? Зар они нису русофили? Зашто Руси њих не форсирају? Зашто их Руси нису прогурали на сусрет са фанариотима? Зар тако не би била осујећена ватиканско-фанариотска муљажа у Патријаршији? Зар су Руси толико слаби да на овом битном састанку за њих немају своје људе?
Имали су они своје људе. То су Буловић и Амфилохије. Чудите се, је л'? Па немојте се чудити, ствар је проста.
На челу Руске Цркве су папини људи – Кирил и Иларион. А, исто тако, папини људи су и Иринеј Буловић и Амфилохије Дакле, „Руси“ су имали своје.
Буловић је Кирилов човек (и папин - добио је од папе крст и прстен), Амфилохије је Вартоломејев човек (и папин - добио је од папе крст и прстен), Кирил је папин, чланови Вартоломејеве делегације су Вартоломејеви (и папини), Вартоломеј је папин, и Suma sumarum – СВИ СУ ОНИ СВОЈИ И ПАПИНИ!
Да они слабије упућени не би рекли како "Борба за веру" измишља да су Буловић и Амфилохије носиоци папиних крстова и прстења, ево подсећања шта је о томе рекао сам епископ бачки Иринеј на свечаној академији поводом 25-годишњице папе Јована Павла Другог у Катедрали Блажене Дјевице Марије на Неимару:
" ...Ми смо били, морам то да нагласим, импресионирани током тих разговора добром обавештеношћу и жељом Његове Светости (папе- прим. "Борба за веру") да прати до у појединости живот и проблеме наше цркве и других православних цркава. Из питања која је постављао то се могло видети и осетити. Наравно, наши одговори су били аналогни и ми смо са узбуђењем у души, констатовали управо то, да у нама не види неке странце, неке мање вредне хришћане.
То је показао поклоновиши нам и ЕПИСКОПСКИ КРСТ који ДАЈЕ РИМОКАТОЛИЧКИМ БИСКУПИМА и један од његових блиских сарадника нам је касније рекао, једноставно, братски, с љубављу: "Немојте мислити, да је то само куртоазија. Да је куртоазија, добили сте нешто друго, можда, на поклон књигу или нешто пригодно. Али, пошто сте ДОБИЛИ КРСТ И ПРСТЕН то вам је порука да у Вама види законите епископе цркве Христове као што види у СВОЈИМ БИСКУПИМА. Нас је тај чин још више гануо."
Детаљније прочитати ОВДЕ:
Зато, драги наши читаоци, да ви не бисте били збуњени, препоручујемо вам да прочитате (онима који нису) наше саопштење под насловом „Читаоци, опрез: избегнимо непотребне поделе и групашења“ (овде:).
Али, није на одмет да из тог нашег написа поновимо кључне делове:
>>Читалац ће се питати – па шта сад? На коју страну?
Опрез, опрез и самоопрез.
Ниједна од ових страна не држи праву веру како треба.
Сви су они новотарци и екуменисти, што ће рећи кваритељи вере и рушитељи Цркве.
Да ли неко од лидера супротстављених страна служи Литургију како треба? Не служи! Рецимо, у целој бачкој епархији само један свештеник сме да служи по предању Цркве и служебнику, сви остали новотаре, јер би их Буловић сургунисао чак у Сибир да тако не раде. И у митрополији црногорско – приморској је тако. А Гргур и Максим су потпуно полудели од новотарства – обојица ученици Зизиуласа до сржи у костима и верни Игњатију Мидићу, епископу – рушитељу.
Да ли је неко од лидера супротстављених страна бранитељ православног учења о Цркви, да ли је антиекумениста? Није: све су то екуменисти, које баш брига за свете каноне. Кад су екуменисти, њихова верност Српству и Светом Сави је наравно, обмана. Док Порфирије, митрополит из Лас Вегаса, пише књигу како се он и Загреб воле (он је Буловићев), славонски епископ Јован Ћулибрк (Амфилохијев) ради за усташе смањујући број јасеновачких жртава.
Коме веровати? Само Богу и нашим Свецима.
Не треба „падати“ ни на њихову причу о Русима – ко може да верује да је Буловић русофил кад је до јуче био главни сарадник Цариграда и још 1994. потписао да православна дијаспора треба да припадне расколнику и јеретику Вартоломеју?
Зар веровати митрополиту Амфилохију, који је, са Максимом мајмунологом, био главни да се иде на ноге јеретику и вођи раскола Вартоломеју на разбојнички Критски „сабор“? И још га осликао као вођу Православља у цркви у Бару?
Драги читаоци! Опрезно, трезвено, Богу угодно, трудимо се да се молимо Богу и нашим Свецима да нас умудре и просветле на истинском путу. Очекујте, ако Бог да, ускоро велику анализу коју припрема тим наше редакције. Нека вас свети Сава чува на путу вере. ЧУВАЈМО ЈЕДИНСТВО СПЦ И ЧУВАЈМО СЕ КАНОНСКИХ ПОДЕЛА ОКО СТВАРИ КОЈЕ НЕМАЈУ ВЕЗЕ СА БОРБОМ ЗА СВЕТОСАВЉЕ!<<