Игре без граница око стварања "Православне цркве у Црној Гори"
среда, 06 новембар 2019
 Мило Ђукановић и амбасаде би Лава Лајовића, поред Амфилохија, у ''Синод'' будуће ''Православне цркве у Црној Гори''

Црногорска владајућа Демократска партија социјалиста планира да бившег директора режимске ''Побједе'' Лава Лајовића ''угура'' у ''Синод'' пројектоване ''Православне цркве у Црној Гори'', сазнаје портал Српско уједињење. Такође, од почетка љета, америчка амбасада је интензивирала активности на реализацији пројекта одвајања епархија Српске православне цркве у Црној Гори од централе у Београду.


Према ријечима саговорника портала Српско уједињење, Лав Лајовић јер дио стратешке игре Демократске партије социјалиста.

– Надмудривање са Амфилохијем траје годинама. Ипак, важно је да никада није децидно одбацио понуду о Православној цркви у Црној Гори. Сигнали које је давао, поготово онај када је узео титулу архиепископа цетињског, показују да се договор, на крају, ипак може постићи. У свим разговорима које су највиши државни функционери водили са њим, увијек је за неко решење, са његове стране, проблем био Мираш Дедеић. Ево, сада и Мираш има конкуренцију у свом ''стаду'', и Лав је владика, каже један од саговорника портала Српско уједињење.

Поглавар наводне Италијанске православне цркве Басилио ''хиротонисао'' је у Риму Лава Лајовића, прије четири дана, за ''епископа''. Церемонија је извршена у мјесту Vigna Di Valle, надомак главног града Италије. Тако је господин Лав постао ''владика Владимир''.

Став црногорског ''господара'' Мила Ђукановића је да у највишем тијелу будуће ''цркве'' не могу бити искључиво кадрови који су тренутно везани за Београдску патријаршију, него да минимално ''контролни'' пакет акција мора имати и неко са ''друге стране'', из редова актуелне ''црногорске православне цркве''.

Дворски историчар Живко Андријашевић тренутно проучава архивску грађу како би Милу Ђукановићу сервирао довољно података о томе како су се у различитим епохама мирили званична црква и расколници, на различитим меридијанима, поготово током последња два вијека. То је осјетљива тематика јер су дијалог и помирење најчешће били последица ''добрих услуга'' световних власти.

– Уосталом, ко те пита ''ко је ко'' и чији је био, када се праве дилови? Из амбасада, прије свега америчке, траже да ''ријешимо'' и ''црквено питање'', баш као што смо признали Косово и ушли у НАТО. А кад се мора, ништа није тешко, закључује један од саговорника портала Српско уједињење.

 

Извор: "Српско уједињење"

Последњи пут ажурирано ( среда, 06 новембар 2019 )