Уредништво: Закулисне игре Синода у стварању америчког раскола
понедељак, 09 децембар 2019
          Као што смо већ известили, Синод Београдске патријаршије је 25.новембра одржао седницу на којој је донео одлуку - акт  (овде:) у коме шаље последње упозорење „Епископском савету Српске Православне Цркве у Северној, Средњој и Јужној Америци“, односно америчким расколницима – Лонгину, Иринеју и Максиму,  да најкасније до 1. марта 2020. године сазову  ванредно заседање Црквеног сабора у Северној и Јужној Америци на коме би се спровела одлука Синода од 25. септембра 2019. године о поништавању свих одлука овог Сабора, које се „тичу устројства епархија Српске Православне Цркве у Сједињеним Америчким Државама донетих на заседању од 13. до 16. јула текуће године.

„Борба за веру“ из својих извора у врху Београдске патријаршије добила је акт Синода бр. 762 од 21. маја 2018. године (ПРЕУЗМИТЕ ДОКУМЕНАТ У ПДФ ФОРМАТУ), који је за председника Синода потписао члан Синода епископ-новотарац Јован Шумадијски, који баца ново светло на расколничке активности Иринеја, Лонгина и Максима.

Наиме, у овом акту Синод се позива на одлуку – акт СА Сабора бр. 45, донетом на заседању овог црквеног тела 7. маја / 24. априла 2018. године, којим се УСВАЈА ПРЕДЛОГ Иринеја, Лонгина и Максима да се на основу члана 13. тачка 8. (15) и члана 33. Устава Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци (потврђеног одлуком СА Сабора бр. 8 од 22. маја 2017. године), ОДОБРАВА „територијално ограничење овог Устава искључиво на српске православне епархије у Сједињеним Америчким Државама.“

Ово практично значи да је Синод иницирао и покривао расколничке активности епископа Београдске патријаршије у Америци, и да је у свом акту од 25. новембра 2019. године Синод лаже. У том акту  Синод тражи поништавање одлука Сабора одржаног у Америци од 13. до 16. јула ове године, зато што на њему нису учествовали епископ канадски Митрофан и буносаирески и јужно-централноамерички Кирил, који, заправо, нису ни требали да учествују. Односно, Лонгин, Иринеј и Максим их с правом добијеним од Сабора и Синода нису позвали, пошто је Сабор одобрио „територијално ограничење Устава Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци искључиво на српске православне епарихије у Сједињеним Америчким Државама.

Из акта Синода бр. 762 такође видимо да је Синод идејни творац промене назива Српске Православне Цркве у Америци, што је само једна корак у низу који је Синод, уз сарадњу Лонгина, Иринеја и Максима, учинио у правцу стварања америчког раскола. Наиме, у поменутом акту Синода каже се да се „територијално ограничење Устава Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци искључиво на српске православне епархије у Сједињеним Америчким Државама.“ Лонгин, Иринеј и Максим су, дакле, у нови Устав само преписали овај назив коме је кумовао Синод.

 Такође, из акта Синода бр. 762 се види да примедба Синода да одредбе новог Устава у Америци „које се тичу устројства епархија Српске Православне Цркве у Сједињеним Америчким Државама“ морају поништити, јер на њему није учествовао епископ канадски Митрофан, је покушај Синода да пилатовски опере руке од сопственог учешћа у стварању америчког раскола, јер се у последњем пасусу тог акта каже да „с обзиром на новонастало стање на америчким континентима, констатовати да се Епархија канадска и даље управља сопственим Статутом“, одобреним одлуком СА Сабора АСбр.16, измењен и допуњен одлуком АСбр. 53. Дакле, Лонгин, Иринеј и Максим су имали покриће у овој синодској одлуци да не позову Митрофана (иако и он и Кирило јесу чланови фамозног "Епископског савета").

Из свега овог јасно је да је Синод инспиратор, покровитељ и руководилац акцијама америчких расколника, са једним циљем – да се епархије Српске Православне Цркве у Америци предају у наручје Фанара. Но, закулисне игре Синода и америчких расколника - мајмунолога Максима, агента ЦИА-е Иринеја и лицемера Лонгина, -  помутила је оштра реакција савесног српског свештенства и верног народа у Америци и благовремено раскринкавање на „Борби за веру“.

Још 2009, Коста Чавошки је писао да нови уставни поредак у Америци и Канади води разбијању СПЦ. Нико га није озбиљно схватио. Ово показује да је у нашем епископату велики број тешких дилетаната, који немају појма о канонима и еклисиологији, и које је лако злоупотребити. На жалост, то ће водити у све дубљу нашу трагедију.

Визионарски текст професора Косте Чавошког може се прочитати на следећем линку: http://borbazaveru.info/content/view/10440/37/).

 

 

 

Последњи пут ажурирано ( уторак, 10 децембар 2019 )